Da li imate preko 18 godina?

Priča o najautentičnijem italijanskom vinaru

Putovanje u Toskanu gde je Sonja Stojić pila najlepše vino na svetu.

0
0

Sve bih htela da ovaj tekst započnem objektivno, nepristrasno, ali ne vredi. Soldera je najbolje vino koje sam pila u životu, dok je Gianfranco Soldera najautentičniji vinar kog sam upoznala!!

Dugo razmišljam koje vino da uvezem iz Italije, to nam fali u portfoliu. U Srbiji se, pored sad već domaćih vina, najviše piju Italijani, pa Španci. Ali stvar je u tome što ja u stvari nisam veliki fan italijanskih vina. I Gianfranco me je provalio odmah, kaže sa gnušanjem: „Ti si frankofil!“. Da, Francuzi imaju ono što je meni za vino najbitnije: elegancija! S druge strane, jedna od moje dve najomiljenije regije ikad je Piedmont. Ali Piedmont je drugačija Italija – nemasna, oštra, strejtaška. I u Srbiji se ne pije. Svi hoće Toscanu! Razmišljam… Ornelaia – uvozi se, Sassiacia – uvozi se, Tenuta di Biserno – uvozi se, Tua Rita – uvozi se, Tignanello – uvozi se! Dođavola! Em nisam fan Toscane, em sve što je najbolje već neko radi! Žalim se drugu, kaže: „A Soldera?“. Soldera, Soldera, čekaj čekaj…okrećem telefon, zovem Hrvatsku: „Marko, da li smo mi pili Solderu?“, vriska sa druge strane slušalice: „Kako se ne sećaš, pili smo berbu ’94, otvorio Pope, najbolje vino koje smo pili u životu!“. I tako, pokupimo se Marko i ja, i još par ljudi i ovog januara posetimo Solderu u nadi da ću dobiti uvoz. Pre puta – google. Parker kaže jedno od najbolja četiri italijanska vina koja je ikada pio. Jancis Robinson, pa Jancis.. realno se loži na Italijane. Hvalospevi na sve strane, svima utisak da se radi o jednom od najboljih vina. Međutim, kao što ostavlja utisak vino, tako ovde ostavlja i njegov vinar. Pričaju o njemu da je čudan tip, prgav, individualac. Već mi se sviđa!

Tamo smo 11. januara. Ulazak u vinariju je pod zaključnom kapijom i kamerama. Znam o čemu se radi. Pre nekoliko godina Gainfranco je imao zaposlenog nekog bivšeg narkomana. Šta se tipu desilo, niko ne zna, ali je ušao u podrum i otvorio slavine na svim buradima, te prolio 6 (šest) različitih berbi. U Montelćinu, odakle je Soldera, da bi se jedno vino zvalo Brunello di Montalcino po zakonu (da, to je ozakonjeno!) vino mora da stoji u podrumu 5 godina pre nego što izađe na tržište. Ovaj pomenuti tip je prolio skoro sva vina iz berbi 2007-2012, i tako ga faktički ostavio bez tržišta na šest godina. Inače, tu je u igri i jedna baš velika afera. Kad mu se to desilo, Konzorcijum Brunello di Montalcino je doneo odluku da pomognu Gainfrancu i daju mu svoje grožđe da prebrodi teške trenutke. On, kakav već jeste, smrtno se uvredio da neko može da pomisli da bi on tuđe grožđe stavljao u svoja vina optuživši ih da muljaju, prave Brunello od grožđa koje ne dolazi iz apelacije Montalcina, i sl. Posledica te priče je da je napustio Konzorcijum i da danas svoje vino više ne može da nazove Brunello di Montalcino. Tvrd tip, kategoričan, skrupulan, znamo kako prođu takvi. Međutim, njega to nije omelo, imao je tada 78 godina, novac, verujem, tada više nije primat, i to malo vina što mu je ostalo prodao je kroz svoju humanitarnu organizaciju u vrednosti 500.000 EUR, sredstva je donirao za medicinska istraživanja. Ok, vraćam se na temu, ušli smo na posed. On ima ukupno zasađeno 10ha vinograda od kojih pravi samo 15.000 flaša godišnje. Da biste to razumeli, treba da znate da bi boutique vinarije od te količine zasađenih hektara pravile cca 60.000 flaša godišnje. On ostavlja po čokotu 1-1,3 kg grožđa što i nije baš jako malo, ali za vreme berbe on i njegova porodica biraju svaki grozd koji ide u presu, i to rade najmanje 3 dana. Ono grožđe za koje odluče da nije dovoljno dobro vraćaju u vinograd, faktički ga koriste kao đubrivo. Dakle, jeste januar, ali nešto sa vinogradom je čudno. Loza je otkopana i na svakih 10 m su neke kamere. Mislim se, on je izgleda stvarno skrenuo zbog onog incidenta. Prima nas u nekoj sobi koja liči na kancelariju. Unapred mi je Paola, njegova asistentkinja, rekla da kod njega degustiranja vina nema. Govori italijanski, ja ga razumem pomalo, ali da govorim ne umem. Sva sreća, sa mnom je Marko, njemu je maternji. Sat vremena razgovaramo, Marko simultano prevodi. Proverava me, testira me. Postavlja mi pitanja, pita me da li znam kako vinograd treba da bude postavljen? Ja se zbunim, on je nezadovoljan, kaže mora istok-zapad, tako loza ima sunca tokom celog dana. Objašnjava zašto je izabrao baš ove parcele u Montalćinu, ima vetra i skoro nikad kiše. Mrzi kišu, voda mora da dođe iz zemlje. Vetar mu treba da ne bi imao bakterija i bolesti u vinogradu. Zato i otkopava zimi vinograd, da bi mraz „očistio“ stablo loze. Nisam izdržala i pitam ga za kamere, ispostavlja se da su u pitanju senzori. Preko njih je povezan sa 7 instituta koji u svakom trenutku mere milion različitih parametara, između ostalog i bakterije. Pitam ga šta radi sa tim informacijama, on je zbunjen, kao šta bi trebalo da radi sa tim, on jednostavno pomoću toga ZNA. Baš je takav, voli da zna, puno čita, ima 81. godinu i još uvek uči. Gianfranco je kategoričan, vrlo precizan, ali non stop se smeje, onako slatko, kao da mljacka. Izlazimo iz kancelarije i idemo da nam pokaže vinograd. Dan je bio grozan, vetar jak, kiša, 11.januar – hladno! Iz vinograda idemo u botanički vrt, jako je ponosan na njega, uređuje ga njegova žena Graciela. Kaže kako ne bi mogao da ima tako dobra vina da nema tog vrta. Rekla sam vam, vinograd je 10ha, a ova botanička bašta zauzima 2ha (obože, koliko volim ljude koji nisu samo pragmatični!! Realno je umesto bašte mogao da posadi 2ha vinograda). Biljke su posađene po bojama i po cvetanju, u svakom trenutku ptice, životinje, i naravno bakterije imaju šta da jedu. Tako im odvraća pažnju od loze. Ima i neka tri jezerceta/bare koje su nastale spontano, zove ih „izvorom života“, tu su se pojavile kornjače, ptice imaju vodu preko leta. Zamišljam vrt u proleće. Nisam znala da li će nam pokazati podrum, vidim da idemo ka njemu, uzbuđena sam. Pokazuje na zidu herbarični zaperak dug 9m koji stoji kao neka slika/instalacija. Pitam ga razogračenih očiju zar ne skida zaperke?? Svi skidaju zaperke!! On kaže da je zaperak ključan za snadbevanje loze, jer upija sunce i stvara fotosintezu. Tako grožđe dobija najbolje. Ništa mi nije jasno! Silazimo na 14m, a vazduh u podrumu je kao da se nalazim na 2000m nadmorske visine. Nikada nisam bila u podrumu koji ima tako dobru provetrenost, u kom nema onog ustajalog mirisa vina. Stvar je u tome što njegov podrum nema zidove. Iskopao je podrum 14m dubok, pored zemlje naređao kamenje, na kamenje umesto betona stavio je žicu. Gleda me i smeje se, kaže: „Sonja, ti bi morala da znaš da vinu treba čist vazduh, ono mora da diše!“. Dišem duboko i ja, prija mi. Koristi samo 3000l bačve, isključivo slavonske, francuskih se, naravno, gnuša. U podrumu ima jedno 25 buradi, pa da, tu leži 5 berbi. Nestaje na par sekundi, donosi čaše….osmeh mi se razvlači preko celog lica. Prilazi bačvi iz 2015. i daje nam vino da probamo. Ooooooooo, sve sad razumem, sad mi je sve jasno!!

Ovo je nešto najlepše što sam pila ikad… jako elegantno, silky, voćno, dugo ga žvaćem, aftertaste je… Gainfranco, ti si bog!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: