Fragmenti #3: Tara

U godini u kojoj iznova razmatramo značenje reči ‘turista’ (i preispitujemo zašto putovanje vezujemo samo za inostranstvo) odjednom mahnito pregledamo ponudu vikendica i hotela misleći o svom neposrednom okruženju kao o prostoru koji bi (konačno) trebalo podrobno istražiti. Kroz fotografije Nemanje Kneževića predstavljamo vam rasterećen pogled, lišen mitologizacije i estetizacije, a usmeren na mesta koja se do sada možda još uvek nisu našla na vašoj mapi. A i ukoliko jesu, ovo je drugačiji način da ih na kratko virtuelno posetite.

Tara je jedno od mesta sa kojima se najmlađi školarci suočavaju po prvom samostalnom putovanju od kuće – Mitrovac, to mitsko odmaralište, ugostilo je od 1979. godine ispod šest kosih krovova svojih paviljona stotine i stotine dečaka i devojčica koji su, uz animatore i vaspitače, u velikim spavaonicama i na šumskim stazama učili kako da se odnose prema prirodi (i jedni prema drugima).

Pored toga, hoteli Beli Bor i Omorika svakako su obeležili brojne rekreativne nastave i proslave, u svojim prostranim trpezarijama i na brojnim sportskim terenima. Imajući tu sliku sa razglednice u glavi (a kojom i danas šetaju mnoga deca), nije pogrešno pretpostaviti da se ova planina zaista više nego mnoge druge oslanja na svoje zimseleno i terensko nasleđe, koje su stanovnici uspeli da sačuvaju od hirovite gradnje. Uz put nećete naići na višespratnice, isključivo na brvnare, te prodavce meda i drugih lokalnih proizvoda. Daleko od toga da zato Tara nije sjajna turistička destinacija, i to tokom svih godišnjih doba: od vidikovaca (čiji su pogledi poznati sa fotografija čak i ako niste nikada bili tamo), preko jezera čija zelenoplava voda u nekim ćoškovima nepogrešivo podseća na more, pa sve do vruće komplet lepinje koju možete naći u gotovo svakoj kafani. A ispod Tare su jezero Perućac, sa pontonom i ušuškanim splavovima, i Bajina Bašta, šarmantan gradić ljubaznih stanovnika, sa filmskim festivalom, muzičkim programima, omladinskim inicijativama i plažom na Drini.

Nemanja Milanović, lokalni vodič i vrsni poznavalac ovih predela, podelio je sa nama svoj utisak o nekim tarskim lokalitetima:

Kada dođete na Taru, verovatno ćete imati utisak da se radi o pitomoj planini. Nema ovde visokih vrhova koji dominiraju i izazivaju vas da ih osvojite. Taru baš briga, ona svoje divlje, a meni najlepše delove skriva i tera vas da se još malo potrudite.

Ima tu kanjona divljih planinskih reka, sto je čini idealnim mestom za kanjoning, poneka pećina, nekoliko jezera, mnogo vidikovaca i staza za planinarenje – ALI nijedna kanta za smeće, čak ni na poznatim turističkim lokacijma. Ne, to nije propust, to jasno govori – odnesi svoje smeće sa sobom.

Da bi stigli do pojedinih lokacija potrebno je da se zaista potrudite, mnoge su i pod I stepenom zastite pa je za posetu potrebno i odobrenje Nacionalnog parka. Na primer, stići do kanjona Brusničkog potoka, proći kroz njega i bezbedno se vratiti u civilizaciju zaista je jedna mala jednodnevna ekspedicija u koju se nikako ne upuštate sami. Onima koji dolaze prvi put predlažem hajking na vrh Janjač. Odavde puca prelep pogled 360 stepeni na: Višegrad, Drinu, Zaovine, Veliki Stolac…

Automobilom dođite do sela Gornje Karaklije, odavde pešice, pratite makadamski put koji će vas dovesti do podnožja. Ukoliko ste terenskim vozilom, skratićete pešačenje i parkirati baš pod samim Janjcem. Odavde kreće uspon 30-45 min do vrha. Predlažem da poranite, jer ako vam se posreći i vidljivost bude dobra, možete videti cak i Maglić.

Tu je zatim vidikovac Sjenič: autom možete doći skoro do samog vidikovca, ali ukoliko volite da prošetate, parkirajte na Predovom krstu. Odatle pratite planinarsku stazu za Sjenič, sve je odlicno markirano. Očekuje vas pešačenje od nekoiko kilometara, a na samom vidikovcu dve tačke, drveni toranj i portal.

Ono sto mnogi propuste, a zaista jedino u Nacionalnom parku Tara mogu da urade, jeste da odu na turu posmatranja medveda. Možete videti najveceg evropskog predatora u svom prirodnom okruzenju. Da, bezbedno je. Medveda čekate u kućici predviđenoj za posmatranje, a vodi vas rendžer. Postoji verovatnoća da se medved ne pojavi, ali je svakako super trening za strpljenje. Dođite ponovo.