The ones we left behind

Pred početak sezone lansiranja novih serija na američkim nacionalnim (i drugim) televizijama, koristimo priliku da još jednom bacimo pogled na par ostvarenja s kojima smo mogli da provedemo leto i možda im se više nikada nećemo vratiti.

American Gothic (CBS)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2 i ne bih više

LIČNA KARTA: Kreatorka je Corinne Brinkerhoff koja iza sebe nema samostalnih ostvarenja, ali je radila kao scenarista i producent na Good Wife, Elementary i Boston Legal.

BEFORE: Sve počinje obrušavanjem jednog tunela u Bostonu. Unutar betonske konstrukcije policija pronalazi leš još jedne žrtve neuhvaćenog serijskog ubice koji je dobio ime “Silver Bell” po srebrnim zvoncima za poslugu koje je ostavljao na mestu zločina. Rušenje tunela ne implicira čuvenu bostonsku porodicu Hawthorne samo zbog toga što je njihova firma izgradila tunel, već i zbog toga što ubrzo potom pater familias doživljava infarkt, a članovi porodice u jednom od kućnih magacina pronalaze kutiju sa srebrnim zvoncima kakve je ubica ostavljao.

AFTER: Po temi donekle slično Netflixovoj Bloodline, ali po obradi daleko bliže ABC-ijevom soup-opera trileru Revenge, American Gothic je još jedna od serija o (bogatoj) američkoj porodici koju iste stvari razjedaju i spajaju. S obzirom da je CBS u pitanju, ekstremizovanje te stvari dolazi od prirodne potrebe da se namiri i zainteresuje i najgluplji američki gledalac. Iako American Gothic insinuira da bi stub porodice mogao biti i njen najtruliji deo, junaci i obrada (crna ovca, ambiciozna sestra, razmaženi narkomani, razvedeni, nakriva deca…) ne padaju daleko od klade pređašnjih klišea viđenih u porodičnim odnosima u Brother and Sisters ili Parenthood.

Baroness Von Sketch (CBC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2, možda, mada sumnjam, bude još koja.

LIČNA KARTA: Kanadska komična skeč serija (ovo će nekog uplašiti, a nekoga zainteresovati).

BEFORE: Četiri komičarke u svojim kasnim tridesetim, i uglavnom poznate kanadskom i/ili BBC življu prave dvadesetominutne miks emisije sastavljene od skečeva koji su “za” žene (u smislu “na strani žena”), iako im se povremeno i burno rugaju.

AFTER: Sam šou nema (a na osnovu prve dve epizode) jasan profil, niti likove/ junakinje koje se ponavljaju. Povremeno predmet njihove sprdnje jesu svi oblici Sex And The City prijateljstvovanja, a povremeno deluje da su to (ženski) trendovi. Iako podseća malčice na dvodimenzionalnu surovost Absolutely Fabulous, manjka njihovom energijom i emocijama. Skečevi su vrlo često samozadovoljni pokazanim pametovanjem (najveći problem poslednje sezone Inside Amy Schumer), a premalo voljni da vide šta bi tu svima moglo da bude smešno.

Dead Of Summer (Freeform)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 4, i ne bih giltipležerovao sebe sa još kojom

LIČNA KARTA: Trojica autora i scenarista koji stoje iza Once Upon a Time (Adam Horowitz, Edward Kitsis i Ian Goldberg)

BEFORE: Osamdesete, letnji kamp. Lost-ovka Elizabeth Mitchell igra Deb Carpenter, upraviteljicu i vlasnicu letnjeg kampa za tinejdžere koja sa grupom mladića i devojaka, koji su nekada bili polaznici istog kampa, sprema novu sezonu i dočekuje nove đake. Međutim, slično Lost-u, svi učesnici imaju škakljive biografije, baš kao i neka od novopridošle dece, a sve zajedno obavijeno je misterioznim, hororičnim dešavanjima koja datiraju još od nekakvog masovnog ubistva koje se odigralo na jezeru oko koga je kamp napravljen.

AFTER: Sve izgleda i ima “feel” kao da samo Jason iz Friday 13th nedostaje. Međutim, u ovoj tinejdž sapunici izgleda nećemo prisustvovati toj vrsti slešer zabave, već kombinaciji nekoliko različitih horora koji obećavaju izvodljiviju serijalizaciju. Svi junaci su žrtve priviđanja, autori započinju nekoliko vrsta misterija koje sugerišu da bi kamp uskoro mogao postati mesto “dolaska” nekakvog zlog bića, lako moguće izvesnog “Tall Mana”, koga dosta zlokobno dočarava Tony Todd. Dead Of Summer deluje kao horor palp, ali ostavlja utisak kao da želi da izgradi sopstveni svet. Ako zažmurite malo na jeftinu glumu i klišeizirane (naročito emocionalne) motivacije junaka, nije nepodnošljivo.

Outcast (Cinemax)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 4

LIČNA KARTA: Robert Kirkman, ko-kreator stripa The Walking Dead, prema istoimenom strip serijalu koji je istotakođer ko-autorovao.

BEFORE: Outcast se bavi egzorcizmom. Kyle Barnes, glavni junak ove priče, odrastao je u nenormalnim uslovima, uz majku koja je bila opsednuta demonima i/ili je imala ozbiljnih mentalnih problema. To mučno iskustvo ga je otuđilo od ljudi i dovelo do kraha njegov brak, iz koga ima ćerkicu. Serija ga zatiče kao beskućnika u sopstvenom, razrušenom domu. Međutim, neobično ponašanje jednog dečaka, anagažovaće ga kao pomoćnika lokalnom svešteniku i tokom egzorcističke sesije shvatićemo da je Kyle taj koga zlo hoće, kao i da i on (slično desetinama sličnih serija) u sebi nosi “i malo Dobra, i malo Zla”, što mu daje prednost u hendlovanju stvari.

AFTER: Iako, čitam, ova serija mahom ima pozitivne kritike, moram da vam priznam da ih ne delim. Uprkos autentičnom setingu white trasha Zapadne Virdžinije u kome zatičemo Kylea i nekim solidnim momentima ukazivanja “zla”, Outcast se mahom vuče i ne zna kuda će. Nije jasno da li će ovo biti procedural ili ćemo tokom sezone biti izloženi jednoj priči. Na sve to, glavni junaci (koji pored Kylea i popa, uključuju i Kyleovu sestru, njenog muža šerifa i par komšija) ne uspevaju to da budu, već pre izgledaju kao dvodimenzionalni epizodisti u službi natprirodnih dešavanja koja su ono što treba da bude glavni zamajac ove serije.

Trapped (RUV Iceland)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: Svih 10.

LIČNA KARTA: Autor i reditelj serije je Baltasar Kormakur, Islanđanin koji je karijeru započeo sa 101 Reykjavik, a stigao čak do Denzela i Wahlberga u 2 Guns.

BEFORE: U malom islandskom lučnom mestu (a zar nisu sva pitate se vi i ja), lokalni šerif suočava se sa obezglavljenim telom koje u moru pronalaze ribari. To za sobom povlači zadržavanje danskog trajekta sa koga je telo možda bačeno, ali i seriju starih i svežih zločina koji će ispreplesti sve viđenije stanovnike gradića, dovesti u pitanje planove za pretvaranje gradića u ključnu luku između Kine i Amerike, kao i otkrivanje ljudskog trafikinga sa maloletnim Afrikankama…

AFTER: Trapped izgleda impresivno. Jer malo gde je snežni pejzaž lepši nego na Islandu. I počinje impresivno. Ali vrlo brzo postaje još jedna skandinavska serija u kojoj leš tj. ubistvo trigeruje čitav lanac zločina počinjenih u davnoj i skoroj prošlosti. Većina tih serija, pravljenih  prema britanskom/  BBC modelu, ulaže puno u likove, u skidanje maski sa lokalne zajednice i njenih ponosa, ali ovde sva ta privatna drama deluje bedno integrisano u samu priču (recimo šerifa ostavlja žena, a da so bude slanja, dolazi sa novim momkom po decu…) i navodno bi trebalo da junake učini karakterima, a zapravo iovako micpomicovanu akciju čini još sporijom, povremeno je dezintegrišući skoro do tačke parodiranja. Na kraju, rezultat je predvidljivo odsustvo nevinih, kao i kilometri dubine do kojih zlo seže. Ali i osećaj da ste sve ovo već videli toliko puta.

The Windsors (C4)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2, s teško mukom.

LIČNA KARTA: Sumnjam da će vam nešto značiti da su autori ove serije realizovali satiru Star Stories. Ali, glavnu ulogu igra Hugh Skinner koji je bio nezaboravan kao lični asistent Will Humphries u W1A, odličnoj satiri na rad BBC-ija.

BEFORE: Imate Charlesa, Camillu, Willsa, Harry-ja, Kate, Pipu… Kraljica je, barem u prve dve epizode, odsutna. Svi su retardirani i autori serije na skoro kursadžijske načine izvode sprdačinu sa njima. Ako i ima nekog plota koji bi mogao da poveže epizode to je Camillina konspiracija da se ratosilja Windsora, zatrudni (u šezdeset i nekoj) i svoje dete dovede u poziciju sledećeg naslednika krune.

AFTER: Ne znam kako ovo izgleda domaćoj publici, ali meni, koji i mogu da naslutim na koje momente iz stvarnih života ovih junaka se aludira satirom, sve je bolno nesmešno. Onima koji nemaju ni elementarnu predstavu o Vindzorima, ovo će tek izgledati idiotski. Negde između vrlo oporog spufa i klasičnog “engleskog” apsurda (a la Little Britain), autori su preterali i u jednom i u drugom i učinili da realnost na koju se referišu više nema nikakve veze sa onim što nam nude, čime je direktno doveden u pitanje i smisao onoga što gledamo.