Da li imate preko 18 godina?

Internet of things

Buzzworld ili vrli novi svet?

0
2

Najbolje je da prvo konsultujemo našu dragu drugaricu Vikipediju koja kaže da termin Internet of things (u daljem tekstu neminovno IoT) predstavlja grupu materijalnih stvari, koje poseduju senzore, povezanih u mrežu (pre svega računarsku) tako da donesu dodatnu vrednost korisniku ili operateru.

Uz ovu mrvicu teorijske definicije nije zgoreg da napomenemo kako se prethodnih godinu-dve o IoT piše kao o next big thing-u. Nekada je bio social, pa mobile, 3d printing, a ovih dana je jedan od najvećih oraha koji treba skrckati upravo IoT (barabar sa automatizovanim automobilima, novim TV-om, veštačkim mesom, hyperloop-om,… ok skapirali ste da može ovako do sutra da se nabraja). Hoću da kažem da svaki viđeniji IT kartel i svaki državni fond ima uloženih nekoliko biliona dolara u razvoj različitih tehnologija i protokola koji žele da se nametnu kao standard u ovom rastućem biznisu.

Pre nego što se vratimo u ovu bilijunašku stratosferu u kojoj se Google, Apple, Amazon i ostali tuku svetlosnim sabljama možemo opušteno da se spustimo u kaljugu u kojoj trenutno živimo (pritom ne mislim na Srbiju). Cela ova priča je zanimljiva zato što mi uveliko živimo u svetu koji je prožet IoT-om. Na prste jedne ruke mogu da nabrojim osobe u mom okruženju koje nemaju mobilni telefon (u stvari nisam siguran da bi to bila šaka sa prstima) i to već deset godina. Ako ništa i Nokia 3210 je mogla da komunicira sa antenom i da odašilje podatke što se uklapa u vikipedijinu jednačinu. Danas samo najjači troše 3210, a sva je prilika da svi imamo po telefon koji je u međuvremenu naučio mnogo šta. Od toga da meri broj vaših koraka, pretrčanih kilometara do sagorevanja kalorija itd… Svi mi dakle na neki način već učestvujemo u toj mreži ali važno je napomenuti da je to na dosta skromnom nivou – svi smo instalirali runner pro, Up24, onu aplikaciju za sexy 6-pack, ali mali broj nas na dnevnom nivou doprinosi generisanju podataka. Jedna od ključnih specifičnosti IoT-a je upravo generisanje ogromnog broja podataka. Ideja je da se obradom tih podataka (famozni big data) dođe do najboljih zaključaka koji vode ka optimizaciji procesa (bolji prinos biljaka, najbolja vrsta vežbi koje gađaju donje trbušnjake, optimalna potrošnja baterije vašeg Tesla S modela… you get the point).

iot-2

Priprema tehnologije za prikupljanje većeg broja i vrsta informacija od nas “običnih” korisnika, već je počela pa je tako konkretno iOS8 doneo nekoliko veoma bitnih stavki koje u trenutku lansiranja i nisu bile preterano vidljive široj publici (podrazumeva se da i Android sa svoje strane prati ovaj ples). Između ostalog najavljeni su HealthKit i HomeKit. Iz samih naziva se naslućivalo da su u pitanju pokušaji Apple-a da zavlada na ova dva veoma lukrativna tržišta, smart home appliance i zdravstvo. Osim same vesti tada je najavljeno da će sledeći iPhone (u tom trenutku v6) biti prepun senzora koji prethodni modeli nisu posedovali.

iot-3

A onda se pojavio iWatch. Tim potezom su samo štiklirali još nekoliko rubrika koje telefon teško da može da obavi (puls, pritisak, temperatura i pitaj Boga šta još, u bliskoj budućnosti). I dok neki izražavaju skepsu u pogledu toga da li je Apple ovaj put napravio grešku u koracima (nećemo se time baviti ovde) sasvim je izvesno da će se milioni i milioni ovih uređaja prodati koliko u prvom polugodištu ove godine. Imaćemo milione testera koji će svojevoljno puniti baze podataka trilionima informacija. Nije teško zaključiti šta ovo znači za ljude koji se bave medicinskim istraživanjima. Ogromna baza potencijalnih kunića omogućiće mnogo lakša i pre svega jeftinija istraživanja što će bože-zdravlja imati neke koristi i za same vlasnike satova (tako nam bar kažu iz Apple-a :) ).

iot-4

HomeKit sa druge strane želi da “opameti” naše domove. Ovde će biti dosta posla u kordinisanju mnoštva već postojećih proizvoda i inicijativa. Pametni kućni uređaji su naime uz mobilne telefone tržište koje već neko vreme izbacuje proizvode koji su postali prilično popularni. Druga generacija termostata Nest ima preko 8500 ocena na Amazonu. Nest je zanimljiva priča o tome kako različiti uređaji komuniciraju jedan sa drugim i kako neko za to na kraju plati ogromne sume novca. U pitanju je termostat koji je povezan WiFi-jem i u stanju je da uči na svom iskustvu. Analizira temperaturna kretanja i optimizacijom grejanja-hlađenja štedi struju. Firma koja ga je konstruisala (ključni ljudi su došli iz Apple-a) ubrzo je kupila Dropcam, platformu koja omogućava streaming bezbednosnih kamera i integrisala ga u svoj sistem tako da termostat u određenjim emergency stanjima može da inicira snimanje kamera ali i u drugom smeru kada određeni podaci sa kamera mogu da započnu aktivnost Nest-a.

Pre godinu dana Google je za ovaj paket platio 3 milijarde dolara.

Pored Nest-a tu je Philips sa Hue sijalicama, sijaset pametnih sistema za otključavanje, zaključavanje vrata, security kamera, senzora za pokret, tajmiranih kafe aparata i tome slično.
Ukoliko se brinete kako će se vaše dete snaći u ovom galimatijasu tehnike možete da odahnete. LittleBits pravi Smart Home Kit prepun modula koji obavljaju različite funkcije, a konstruisani su tako da ih pomoću magneta možete jednostavno nakačiti jedan na drugi. Uz pomoć IFTTT aplikacije, recimo, možete sa svojim mališanom napraviti sistem kojim vam šalje SMS svaki put kada su vrata frižidera otvorena duže od 2 minuta (ha ha ha šalim se mališan će se smoriti posle 2 minuta, ovo ćete sami uraditi). Još ako imate punu kutiju Lego kockica samo nebo je granica (dete će se igrati sa tabletom dok vi ne završite)

iot-5

Da ne bude da su samo zaštitari prigrlili nove tehnologije pobrinuo se recimo Parrot svojim flower power gadget-om. Nešto nalik na mutiranu potku za muškatle sabira razne parametre i nastoji da vaša biljka ima optimalne uslove za rast i napredak. Svojom cenom (60 evra po potki) flower power svakako gađa u nišu imućnih urbano-gerilskih baštovana, ali zanimljivo je da je i poljoprivreda polje u kojem je IoT možda i najrazvijeniji. Daleko jeftiniji senzori “posejani” su po poljima širom planete u nameri da prikupe podatke koji će poboljšati prinos i kvalitet.

Ideja je da mobilni telefon koristite kao univerzalni interfejs za kontrolu uređaja ostvarujući time uštedu dok u isto vreme povećavate komfor. I dok raste paleta proizvoda koji su ponuđeni sve je očiglednije da brže usvajanje koči prilično rogobatan sistem upravljanja. Svaki proizvod zahteva svoju aplikaciju, svoje kontrole. Upravo je to ono što HomeKit, ili neki njegov oponent, treba da donese, promišljenost i ispeglanost raznorodnih funkcija. Biće izuzetno zanimljivo videti koja dizajnerska rešenja će omogućiti ljudima da na najjednostavniji način obavljaju ove kontrole. Pretpostavljam da će upravo mnoštvo podataka (doba dana, vremenska prognoza, kalendar) omogućiti da se napravi neki korisnički interface koji će na pametan način nuditi relevantne kontrole (vraćaš se sa posla, napolju je zazimilo, stiže ti notifikacija kojom direktno možeš da aktiviraš grejanje).

iot-6

Na nešto malo dužem štapu stoji automatizovani automobili i dostavni dronovi. Ova paradigma u mnogo čemu predstavlja simbol IoT-ja. Umesto nepredvidivih i nepouzdanih ljudi kompjuteri i senzori će biti zaduženi za organizaciju saobraćaja (ostaje da se senzori dodatno usavrše ne bi li u svemu mogli da pariraju ljudima). Google se prvi ušančio u ovaj biznis i kao što je poznato već neko vreme izvodi eksperimente po ulicama Kalifornije. Potpuno je jasno da bi usvajanje ovog sistema dovelo do nesagledivih posledica na društvo u celini (jedan moj kolega ovo doživljava kao kosmičku osvetu svim taksistima i vozačima GSP-a). Ne treba da čudi što su razvojem driverless car-a počeli da se bave svi od Apple-a, Tesle, Uber-a i ko zna koga još. Elon Musk je pre neki dan izjavio da je rudimentarni AI potreban za saobraćaj relativno jednostavano kreirati te predviđa da će iz razloga svoje višestruke koristi klasična vožnja sa vozačem biti zabranjena! U to neko vreme će i Amazon preći na dostavu dronovima gde god da je to moguće.

Iza svih pomenutih ušteda, komocije, optimizacije i blještavog napretka vreba tamna senka potencijalnih zloupotreba. Prikupljanje toliko broja podataka zaista kreira jednu jezivu mentalnu sliku u mojoj glavi.

Apple Watch i svaki sledeći AndroidWear će konstantno meriti moj puls, pritisak, a u bliskoj budućnosti možemo očekivati da se ta lista proširi i za mnoge druge biološke funkcije. Naravno da je Apple požurio da nas umiri kako njih ne interesuju ti podaci i kako oni neće imati pristup dotičnima, ali zaista morate biti optimistični ako mislite da će ti podaci tek tako lebdeti u nekom icloud limbu gde će čekati da ih vi eventualno nekad konsultujete.

Već mogu da vidim kako se farmaceutska maf… industrija napaja iz tih bezgraničnih feed-ova tahikardija, pojačanog znojenja, gripova itd… Naravno neko će reći da Google i Amazon već znaju šta jedemo, slušamo i gledamo pa čemu onda drama ako znaju i da li smo i koliko zdravi. Voleo bih i sam da vidim više tekstova na ovu temu, barem dok ne skupim pare da i sam kupim sat :D

Da zaključimo… postojeća infrastruktura IoT-a se kreće od simpatičnih novotarija do revolucionarno novih scenarija sa nesagledivim posledicama. Na nama je da omeđimo pravnu i svaku drugu regulativu koja će se potruditi da ukupna korist bude drastično veća od svake eventualne zloupotrebe.

(all bullshit aside primio bih zlatan sat od preduzeća)

ps. i taman kad sam stiso Send, pročitam ovo

Lajkuj:

Komentari:

  1. ogisa says:

    Jeff Bezos je procitao moj tekst i poslao ritern https://www.amazon.com/oc/dash-button

  2. Joška says:

    Iot je već uveliko zagazio u našu sadašnjost. Dovoljno je što svaki prosečan smart telefon ima minimum 3-axis senzor i što Google, Microsoft i Apple preko njih prate naše kretanje. Neke odc aplikacija koje instaliramo pomažu nam da se snađemo u prostoru ali, sa druge strane, prikupljaju podatke o našim dnevnim navikama. Svi ti podaci se negde prosleđuju. Nekome. I obrađuju. Možda u slučaju Srbije to nije toliko bitno ali u Americi targetiranje na osnovu tih podataka je nešto bez čega industrija ne može.
    Sutra će jedna jednostavna narukvica biti toliko moćna da će pratiti naš puls, pritisak, temperaturu, znojenje i ko zna koje još telesne parametre. Lično ne vidim u čemu je problem sa tim? To su podaci koji govore o stanju našeg organizma i njihovom analizom u određenom vremenskom periodu možemo sigurno izvući neke važne zaključke vezane za naše zdravlje. Da li će neko te podatke da prikuplja? Sigurno je da hoće. I šta će da nam fali ako nam neko ponudi najnoviji antiperspirant ako podaci govore da se preterano znojimo? Ili ako nam predlože ovakve patike jer se iz podataka vidi da volimo da brzo hodamo ili trčimo?
    Ovo je samo promil mogućnosti koje nam razvoj Iot donosi, i to u oblasti medicine. Potencijal je prosto nesaglediv i razvijaće se paralelno sa big data konceptom. To je pravac napretka u kome civilizacija ide.

Ostavite komentar:

Slični članci: