Da li imate preko 18 godina?

Medalje koje je drugima donela “naša dijaspora”

Ko je do Olimpijskih igara u Riju osvajao medalje za druge države a rođen je ili je poreklom sa prostora nekadašnje Jugoslavije otkriva Ivan Minić.

Ovo su priče o ljudima koji su važan deo istorije modernih Olimpijskih igara, a vuku korene ili su na neki način važno povezani sa ovim “našim” prostorima.

Odmah da naglasim da pod “našim prostorima” podrazumevam prostor bivše Jugoslavije, kao i narode koji su je činili, i neću se baviti poreklom i brojanjem krvnih zrnaca. Baviću se fenomenima, ljudima i činjenicama.

Ovo je prilika da se prisetite nekih velikih sportista, kao i da se upoznate sa životima i sportskim karijerama nekih drugih, za koje možda i niste znali da imaju ikakve veze sa ovim našim podnebljem.

1. Momčilo Tapavica

Momčilo je bio učesnik Prvih olimpijskih igara 1896. godine u Atini i osvajač bronzane medalje u tenisu za Ugarsku. Na ovom takmičenju Austrija i Ugarska su imali odvojene ekipe, a Tapavica je bio jedan od 13. članova ugarskog tima. Tapavica je inače bio uspešan arhitekta, a između ostalog projektovao je i zgradu Matice Srpske.

Povreda ga je sprečila da osvoji više medalja, obzirom da se nadmetao u više disciplina, a evo šta o svemu tome kaže Ferenc Kemenji, potpredsednik MOK-a, generalni sekretar Mađarskog olimpijskog komiteta, rođeni Zrenjaninac i Momčilov veliki prijatelj:

“Ovaj kršni momak, na čijim su prsima pucala dugmad i šavovi gardijske uniforme pod pritiskom nabujalih mišića, bio je veliki drug, ali i veliki strah za drugove u kasarni. Znao je da nosi pod miškom po dva pitomca i sa njima da optrči dva-tri kruga oko poligona za gađanje. Niko mu nije bio ravan u rvanju, a još manje u dizanju tereta i bacanju kamena s ramena. Bavio se raznim granama sporta i bio je umno i fizički iznad svojih vršnjaka, a kao diplomirani arhitekt nadvisio je intelektualno neškolovane u gardi. Zatim, kao najistaknutiji član Saveza za telesno vaspitanje, postao je pojam u očima vojnika. Imao je samo jednu manu: precenio je svoju snagu i to mu se osvetilo na Olimpijskim igrama u Atini. Momčilo je bio upisan u tri discipline: dizanju tegova jednom i sa obe ruke, a zatim u rvanju grčko-rimskim stilom. Sve je želeo da reši na brzinu, pa je jednom rukom želeo da digne teg opterećen za dizanje sa dve ruke. U trenutku izbačaja, pukao mu je mišić u ramenu. Popodne je trebalo da diže teg sa dve ruke. Svi su ga nagovarali da ne izađe na megdan sa teškom povredom. Stao je u stroj dizača i osvojio peto mesto koristeći praktično samo desnu ruku i podigavši 80 kilograma. Dva dana kasnije, stao je na strunjaču s čvrsto zamotanim desnim ramenom i u rvanju se plasirao na četvrto mesto. Da se nije igrao svojom snagom, Tapavica bi sigurno doneo bar dve zlatne medalje Mađarskoj.”

Zanimljivo je napomenuti i to da ga ITF vodi kao jugoslovenskog tenisera, osvajača bronzane olimpijske medalje, iako je po MOK-u njegova medalja na kontu Mađarske.

U kasnijem životu bavio se sportom samo rekreativno, a on i njegovi naslednici su takođe bili uspešni sportisti u Herceg Novom, u kome je porodica kasnije živela.

2. Paul Radmilović

Naš sledeći junak svoju olimpijsku karijeru počeo je 1906. godine na takozvanim Olimpijskim međuigrama. Ove igre su održane u čast prvih igara, i odigrale su se upravo u Atini. Iako ih ne svrstavaju zvanično u Olimpijske igre, one su veoma važne za kasniji uspeh igara zbog brojnih inovacija i dobrih praksi koje su na njima uvedene. Za Pola one su bile samo početak olimpijske karijere koja će trajati pune 22 godine.

Rođen je u Kardifu u Velsu, 1886. godine. Otac Antun rođen je i odrastao u Dubrovniku, u Kardif se doselio šezdesetih godina devetnaestog veka, a majka Eni je kći irskih doseljenika. U vaterpolo reprezentaciji debitovao je sa 15 godina, i po tome je i dalje rekorder Velike Britanije.

Iako u Atini nije zabeležio uspeh (mada je u trci na 100m bio 4., a na duplo dužoj distanci 5.), na igrama u Londonu 1908. godine osvojio je dva zlata, u vaterpolu i štafeti 4x200m slobodno. I na narednim igrama u Stokholmu 1912. bio je deo zlatne ekipe vaterpolista Velike Britanije, a isto se ponovilo i u Antverpenu 1920. godine. Bio je član ekipe i u Parizu 1924. – gde su ispali u prvom kolu i Amsterdamu 1928. godine – gde su poraženi u meču za bronzu. Posle Amsterdama se povukao iz vaterpolo reprezentacije u 42. godini.

Bio je prvi Britanac koji se takmičio na šest Olimpijskih igara (ako računamo i međuigre), a taj rekord je stajao više od pedeset godina. Takođe, sa četiri zlatne medalje, do 2000. godine je bio najtrofejiniji britanski sportista (tada ga je prestigao ser Stiv Redgrejv).

Osim olimpijskih dostignuća, bio je veoma uspešan i na brojnim lokalnimi državnim plivačkim takmičenjima. Prvu pobedu ostvario je 1901. godine, kao petnaestogodišnjak, na 100 jardi, a poslednju sa punih 43. godine 1929. godine na 440 jardi.

Bio je tek drugi vaterpolista u istoriji koji je primljen u Međunarodnu plivačku kuću slavnih 1967. godine.

3. Johnny Weissmuller

Johnny Weissmuller #johnnyweissmuller #Tarzan #classichollywood #classic #silentfilm #classy #vintage #apeman #thelegendoftarzan

A photo posted by Hot Classic Hollywood Actors (@classichollyactors) on

Svi već znaju priču kako je slavni “Tarzan” rođen u selu Međa u blizini Žitišta u Vojvodini. Iako postoje nesuglasice oko toga gde je Vajsmiler zapravo rođen 1904. godine, dokumentacija prilikom dolaska porodice na tlo SAD 1905. godine kaže da je u pitanju upravo selo Međa.

Sa devet godina mali Johan, sada Džoni, saznaje da boluje od dečije paralize i doktor preporučuje plivanje kao deo terapije.

Tako počinje jedna od najvećih plivačkih karijera u istoriji Olimpijskih igara.

Sa dvadeset godina, na svojim prvim igrama 1924. godine u Parizu osvaja zlatne medalje 100 m slobodno, 400 m slobodno, i u štafeti 4×200 m slobodno, kao i bronzu sa vaterpolo timom. U Amsterdamu 1928. godine na svoj konto dodaje još dva zlata, na 100 m slobodno i u štafeti 4×200 m slobodno.

Uz to treba pomenuti još i to da je Vajsmiler prvi čovek koji je 100m preplivao ispod minuta, prvi koji je 440 jardi preplivao ispod 5 minuta. Da je na šampionatima amerike pobedio 52 puta, da je 67 puta obarao svetske rekorde, i da u svojoj plivačkoj karijeri nije izgubio ni jednu trku.

Posle igara u Amsterdamu prihvatio je ulogu Tarzana i postao besmrtan i kao deo američke filmske industrije.

AP ga je proglasio najboljim plivačem prve polovine 20. veka.

4. Natasa Dusev-Janics

#mediaday #roadtorio #canoesport #adidas #oakley

A photo posted by Douchev-Janic Natasa (@natasajanics82) on

Selimo se u malo bližu prošlost i sadašnjost. Nataša Janić je rođena 1982. godine u Bačkoj Palanci. Dve godine nakon njenog rođenja, na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu njen otac Milan osvojio je olimpijsko srebro za Jugoslaviju.

Nataša je sa 14. godina postala šampion Jugoslavije, a sa 18. godina nastupila je za Jugoslaviju na Olimpijskim igrama u Sidneju gde je zauzela 4. mesto. Te godine je proglašena najboljim mladim sportistom Jugoslavije.

Zbog loših uslova Nataša odlučuje da nastupa za Mađarsku, a njena braća Stjepan i Mićo odlučili su da nastupaju za Hrvatsku (u Pekingu su bili članovi reprezentacije, ali bez medalja). Za Natašu je to bio pravi potez a o tome najbolje svedoče dva zlata 2004. u Atini, zlato i srebro 2008. u Pekingu, i srebro i bronza 2012. u Londonu. I u Riju ima šansu za odličje.

Zanimljivo je i to da je Nataša krajem 2012. godine donela odluku da nastupa za Srbiju, ali nakon šest meseci ipak odlučuje da se vrati pod okrilje mađarske federacije. U intervjuu koji je tada dala je objasnila da jednostavno ne može da se uklopi u potpuno drugačiji sistem ovde, i da, iako je imala najbolje namere, mora da preinači svoju odluku.

Tri puta je odlikovana odrdenima zasluga mađarske republike, dva puta je proglašena najboljim sportistom Mađarske, a tri puta je bila deo najboljeg tima Mađarske sa koleginicom iz reprezentacije Katalin Kovács.

5. Lavinia Miloșovici

Lavinia je rođena 1976. godine u mestu Lugoj blizu Temišvara u sportskoj porodici koja vuče korene iz Srbije. Majka Ildiko bila je odbojkašica, a otac Tanase reprezentativac u rvanju. Sa šest godina počinje da trenira gimnastiku, a pošto joj je jako dobro išlo, dobija poziv da se pridruži najboljima u nacionalnom trening centru. Iako su šarlah i rumunska revolucija umalo prekinuli njenu karijeru, nastavlja da se takmiči i postaje šampion Evrope sa 15 godina.

Na svojim prvim Olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni osvaja zlato u preskoku i na parteru, kao i srebro u timskom takmičenju i bronzu u višeboju. Četiri godine kasnije u Atlanti 1996. godine osvojila je timsku bronzu i bronzu u višeboju.

Zanimljivo je reći i to da je njen nastup na parteru iz Barselone dobio ocenu 10, jednu od dve desetke dodeljene na celim igrama, i poslednju dodeljenu u istoriji.

Njena izjava je: “U istoriji svakog sporta heroji osvajači zlatnih Olimpijskih medalja se pamte. Niko se ne seća ko je bio šampion sveta pre 25 godina, ali svi znaju ko su bili olimpijski šampioni i pre 100 godina”.

6. Mark Pavelich

Mark Thomas Pavelich rođen je 1958. godine u ruralnoj Minesoti kao sin u porodici hrvatskih imigranata.

Bio je važan deo američke hokejaške reprezentacije na zimskim igrama u Lejk Plesidu 1980. godine gde je američka selekcija osvojila svoje drugo i poslednje olimpijsko zlato u utakmici koja je ostala zapamćena kao “Čudo na ledu”.

Pred 8500 gledalaca američki tim je slavio 4:3, a asistent za dva gola, između ostalog i pobedonosni bio je upravo Pavelić.

Pavelic je nakon igara odigrao 11 NHL sezona i penzionisao se 1992. godine.

Međunarodna hokejaška federacija proglasila je na svoj 100. rođendan ovaj meč između SAD i SSSR najvećom hokejakškom pričom veka, a Sports Illustrated ga je 1999. godine proglasio najvećim momentom u sportu 20. veka.

Pavelich je prodao svoje olimpijsko zlato na aukciji 2014. godine za 262,900 dolara.

7. Danijela Rundqvist

Danijela je rođena u Stokholmu 1984. godine, gde se njena majka doselila iz Srbije. Igrala je hokej profesionalno u Švedskoj, Kanadi i Rusiji.

Kao deo Švedske reprezentacije osvojila je bronzu 2002. u Solt Lejk Sitiju, a srebro četiri godine kasnije u Torinu. Na igrama u Vankuveru poslednji put je bila deo reprezentacije, ali su u meču za bronzu poražene od Finske posle produžetka.

8. Dalibor Doder

Dalibor Doder osvojio je sa rukometnom reprezentacijom Švedske olimpijsko srebro 2012. godine. Debi za repezentaciju desio mu se još 1998. i od tada je odigrao 135 mečeva. Igra na mestu srednjeg beka.

U intervjuu za BalkanHandball portal Dalibor je rekao:

“Roditelji su mi iz Srbije. Moj ćale se rodio u Jaši Tomiću. Radio je u Zrenjaninu i Vršcu, i onda je otišao u Švedsku da igra fudbal, poluprofesionalno. Majka mi je rođena u Titogradu (Podgorici). Posle se preselila u Kraljevo, odakle je sa porodicom otišla u Švedsku. Upoznali su se u Švedskoj u vreme bivše Juge. Ja sam Jugosloven.”

9. Nikola Karabatić

#Repost @secours_pop ・・・ Nicolas et Luka Karabatic sur scène! #70ansSPF #copainduMonde

A photo posted by Nikola Karabatic (@nikolakarabatic44) on

Rođen je u Nišu 1984. godine. Njegov otac Branko bio je profesionalni rukometaš. Kada je po završetku igračke karijere dobio poziv iz Francuske za mesto trenera, porodica se preselila. Nikola je tada imao tri godine. Ubrzo nakon preseljenja rodio se i mlađi brat Luka.

Nikolu smatraju jednim od najboljih rukometaša svih vremena.

Za nacionalni tim nastupa od svoje osamnaeste godine. Osvojio je olimpijsko zlato u Pekingu, a uspeh je ponovio i u Londonu. Brat mu se priključio u nacionalnom timu u Riju i trenutno su na dobrom putu ka još jednoj medalji.

Dva puta je proglašavan za najboljeg rukometaša sveta – 2007. i 2014. godine.

10. James Trifunov

Džimi Trifunov je kanadski olimpijac rođen u mestu Jarkovac u Banatu 1903. godine. Njegovi roditelji su 1910. godine emigrirali u Kanadu.

Devet puta je bio šampion Kanade u rvanju u bantam težinskoj kategoriji, a na Olimpijskim igrama je bio čak šest puta. Tri puta kao takmičar (1924, 1928 i 1932.) odakle ima jednu bronzu iz 1928, a još tri puta kao trener i selektor 1952, 1956 i 1960.

11. Dean Lukin

Dinko Dean Lukin rođen je 1960. u Australiji, u porodici imigranata iz bivše Jugoslavije.

Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. osvojio je zlato u kategoriji takmičara preko 110 kg u izbačaju. Te godine je nosio zastavu na završnoj ceremoniji na Igrama, a do danas je ostao jedini australijski olimpijski šampion u dizanju tegova.

12. Sebastián Crismanich

Rođen je 1986. godine u Argentini u porodici hrvatskih imigranata (Krizmanić).

Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. osvojio je zlato u tekvondou u kategoriji do 80kg, a i njegov stariji brad Mauro je uspešan takmičar i nosilac bronze sa svetskog šampionata 2009. godine.

13. Mirna Jukić

Mirna je rođena u Novom Sadu 1986. godine, a njen mlađi brat Dinko 1989. godine u Vukovaru u kom su i odrasli. Nakon početka rata u bivšoj Jugoslaviji porodica se seli u Zagreb, a 1999. u Beč.

Oboje su veoma uspešni plivači sa brojnim medaljama sa evropskih i svetskih šampionata. Mirna je nešto uspešnija, a njen najbolji rezultat je bronza iz Pekinga 2008. u disciplini 100 m prsno.

Tri puta je proglašavana najboljom sportistkinjom Austrije.

14. Luka Grubor

Rođen je 1973. godine u Zagrebu, a međunarodno je predstavljao Jugoslaviju, Hrvatsku i Veliku Britaniju.

U Sidneju 2000. godine, kao deo britanskog osmerca postao je olimpijski šampion! U toj trci, hrvatski osmerac je zauzeo treće mesto.

15. Monica Seles

Opisivanje karijere Monike Seleš zahteva mnogo više prostora nego što ovde imamo. Osvojila je sve osim Wimbledona, gde je igrala finale, a da nije bilo napada neuračunljivog navijača aprila 1993. godine, gotovo je izvesno da bi postala najuspešnija ikada.

Nikad se nije vratila tenisu na onom vrhunskom nivou, ali je bila u top 10 do kraja karijere.

Pred sam kraj karijete, na Igrama u Sidneju 2000. godine, osvojila je bronzu u singlu.

U meču za bronzu savladala je Jelenu Dokić. U suprotnom, i ona bi našla svoje mesto u ovom tekstu.

16. Daniel Nestor

Te iste godine, u dublu je trijumfovao Daniel Nestor, rođen u Beogradu 1972. godine. Njegova porodica preselila se u Kanadu kada je imao samo četiri godine.

Važi za jednog od najboljih dubl igrača u istoriji. Zabeležio je više od 1000 pobeda u dubl konkurenciji i osvojio sve Grand Slam turnire i ukupno više od 90 titula u više od dve decenije dugoj karijeri.

I na ovim igrama učestvuje, i to je šesto učešće u karijeri. Poražen je u borbi za bronzu u dublu sa Pospišilom.

17. Paola Vukojicic

Paola je bila golman argentinske reprezentacije u hokeju na travi. Rođena je u porodici srpskog porekla u Buenos Airesu 1974. godine.

Predstavljala je Argentinu u Sidneju 2000. (srebro), Atini 2004. (bronza) i Pekingu 2008. (bronza).

18. Dragan Travica

Happy Birthday 🎉🏆 #dragantravica #campione #drago #volleyball #setter

A photo posted by Serena Danimarco (@danimarkson) on

Rođen je u Zagrebu 1986. godine i sin je Ljubomira Travice, nekadašnjeg odbojkaša, a danas čuvenog trenera. Dragan nastupa za Italijansku odbojkašku reprezentaciju, čiji član je bio i kada je osvojio bronzu na igrama u Londonu 2012. godine

19. Adrien Plavsic

#studio #shooting #nikonsuisse #photo #model #adrienplavsic #light

A photo posted by chavaz (@chavazphoto) on

Plavšić je kanadski hokejaš srpskog porekla. Bio je deo reprezentacije Kanade koja je 1992. godine osvojila bronzu na Zimskim igrama u Albervlilu.

Nekoliko godina je nastupao u NFL ligi, a 1998. se seli u Švajcarsku gde je igrao u njihovoj prvoj ligi. 2005. dobija švajcarsko državljanstvo.

20. Bojana Radulović

Rođena u Subotici 1973. godine. Više od 70 puta igrala za nacionalni tim Jugoslavije, i dugi niz godina bila najbolja rukometašica naše zemlje.

Od 2000. godine nastupa za Mađarsku, sa kojom osvaja olimpijsko srebro. U finalu bivaju poražene od Danske. Na narednim igrama osvaja peto mesto, posle dva tesna poraza.

Dva puta je birana za najbolju rukometašicu sveta – 2000. i 2003. godine.

20. Dan Majerle

Thunder Dan je odrastao u Mičigenu gde je ostao i na koledžu. Njegovi baba i deda sa očeve strane došli s iz Srbije i Ameriku.

Te 1988. bio je 14. pik na draftu, a 14 sezona proveo je u NBA ligi, iako mu one u Phoenix Sansima najbolje pamtimo. Tri puta NBA All star, dva puta u drugom defanzivnom timu lige.

Na ovom spisku se nalazi jer je bio deo američke reprezentacije koja je prethodila Dream Team-u. U Seulu 1988. Amerikanci su poslali solidan tim, ali mladi igrači nisu mogli dalje od bronze.

Iz borbe za titulu izbacili su ih Sovjeti koji su u finalu savladali Jugoslaviju.

U tom timu Amerike, pored Dena, bili su i Mitch Richmond, Charles Smith IV (igrao u Crvenoj Zvezdi 1996. godine), Bimbo Coles, Hersey Hawkins, Jeff Grayer, Charles D. Smith, Willie Anderson, Stacey Augmon, Danny Manning, J. R. Reid, David Robinson.

21. Rudy Tomjanovich

Glory days. Via @houstonrockets #rudytomjanovich #clutchcity #houston #tbt #houstonrockets

A photo posted by djstarsign (@djstarsign) on

U Mičigenu je rođen i jedan od najvećih američkih trenera, u porodici hrvatskih doseljenika.

Bio je veoma uspešan igrač (1970. drugi pik na NBA draftu), celu igračku karijeru igrao je za Rocketse, 5 puta je biran na All Star. Nakon povlačenja postaje asistent, a kasnije i glavni trener, i 1994 i 1995. godine osvaja NBA ligu sa Hjustonom.

Ipak, ovde je zbog 2000. godine, kada je bio selektor Dream Team III koji je bez poraza osvojio zlato. U sastavu su bili: Shareef Abdur-Rahim, Ray Allen, Vin Baker, Vince Carter, Kevin Garnett, Tim Hardaway, Allan Houston, Jason Kidd, Antonio McDyess, Alonzo Mourning, Gary Payton, Steve Smith

Jedini neizvestan meč, odigran je u polufinal gde su Američki košarkaši protiv Litvanije (koja je prethodno izbacila Jugoslaviju) slavili 85:83.

Zanimljivost: Jedan od najboljih plejmejkera svih vremena John Stockton, član prvog i drugog Dream Team-a je crnogorski zet. Naime, njegova supruga Nada Stijepović (Stepovich) je crnogorskog porekla. Njen otac je bio poslednji guverner teritorije Aljaske, pre nego što će postati savezna država.

22. Amanda Kurtović

😎👏❤ #amandakurtovic #hbno #hndbl #handballpassion

A photo posted by F A N P A G E ♡ (@amandakurtovic_fan) on

Amanda je rođena u Švedskoj, gde je njen otac Marinko radio kao rukometni trener. Nastupa za reprezentaciju Norveške u rukometu, a u Londonu je osvojila zlatnu medalju.

U mlađim konkurencijama nekoliko je puta proglašavana najboljom na svetu. Imajući u vidu trenutne rezultate Novreške na rukometnom turniru, medalja im se smeši i u Riju, a Amanda je i sada deo reprezentacije.

23. Ljubomir Vranješ

Inköpt #ljubomirvranjes @ljubomirvranjes

A photo posted by Robert Jangmo (@robertjangmo_2) on

Rođen u Geteborgu u srpskoj porodici 1973. godine. Više od deset godina bio važan šraf izuzetno uspešne generacije švedskih rukometaša.

Sa reprezentacijom je osvojio srebro 2000. u Sidneju, a bio je i trostruki šampion Evrope, dok sa svetskog prvenstva ima jedno zlato i dva srebra.

Kao trener osvojio je Ligu šampiona sa nemačkim klubom SG Flensburg-Handewitt. Kratko je bio selektor reprezentacije Srbije.

24. Javier Frana

#onvacation #carilo2016 #javierfrana

A photo posted by vivi (@viviservat) on

Javier Alberto Frana je argentinski teniser, rođen 1966. godine u Rafaeli, Argentina. Njegova porodica je poreklom iz Hrvatske iz Trogira.

Osvojio je 10 titula u karijeri (3 u singlu, 7 u dublu) i najbolji plasman mu je 30. mesto u singlu, a 14. u dublu. Na turu je igrao od 1986. do 1997.

Za Argentinu je nastupao od Seula 1988, do Atlate 1996. godine, a u Barseloni 1992. osvojio je bronzanu medalju u paru sa Christian Miniussi.

Pošto se meč za 3. mesto nije igrao, bronzu su osvojili i Ivanišević (koji je osvojio i bronzu u singlu) i Prpić.

25. Marc-Édouard Vlasic

Rođen je 1987. u Montrealu u porodici hrvatskog porekla. Profesionalno se bavi hokejom na ledu od 2006. godine i nastupa za San Jose Sharks-e.

Na prethodnim Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014. godine bio je deo tima Kanade koji je osvojio zlato. Uz reprezentaciju je bio i 2009. kada je osvojeno svetsko srebro.

26. Joe Sakic

Happy birthday to legend Joe Sakic #joesakic #quebecnordiques #coloradoavalanche #NHL #hockey

A photo posted by Green Day page (@obsessedwithgreenday23) on

Joseph Steven Sakic je jedan od najvećih kanadskih hokejaša svih vremena. Proveo je 21 godinu u NHL-u, osvojo je dva Stenli kupa, a 1996. je bio MVP finala, a 2001. MVP lige.

Uz kanadsku reprezentaciju je bio na brojnim takmičenjima, tako je tri puta nastupao a Zimskim olimpijskim igrama. U Naganu 1998. bili su četvrti, u Torinu, kada je bio i kapiten, završili su sedmi, ali 2002. Solt Lejk Sitiju sa nacionalnim timom osvojio je olimpijsko zlato.

27. Elvis Stojko

Elvis je rođen u Njumarketu, 1972. u Ontariju u porodici imigranata. Njegov otac, Slovenac 1955. godine brodom je stigao u Kanadu, a majka otprilike u isto vreme dolazi iz Mađarske bežeći od sovjetske invazije.

Osvojio je tri svetska zlata, i nebrojane medalje na drugim takmičenjima, a šampion Kanade u umetničkom klizanju je bio čak sedam puta.

Na Zimskim igrama u Lilehameru 1994. godine osvojio je srebro, a to je ponovio i 1998. godine u Naganu.

28. Suzy Batković-Brown

Rođena je 1980. godine u Australiji. Njena porodica vodi poreklo iz Hrvatske. Visoka 193cm, teška 89kg, gotovo dvadeset godina predstavlja oslonac australijske ženske košarkaške reprezentacije na poziciji centra.

Sa “kengurkama” je osvojila dva olimpijska srebra u Atini i Pekingu, a iz Londona se vratila sa bronzom.

I ove godine je bila u sastavu reprezentacije na pripremama, ali je prilikom poslednjeg skraćivanja spiska ostala van tima.

Ne smemo zaboraviti:

Ljiljana Ljubisic je paraolimpijka iz Kanade koja je bila učesnik četiri uzastopnih Paraolimpijskih igara od 1988. do 2000. U Barseloni je osvojila zlato u bacanju diska, srebro u kugli, a u Atlanti je u obe discipline osvojila bronzu.

Erin Popovich je američka paraolimpijka koja se takmičila u plivanju od 2000. do 2008. i osvojila je 14 zlatnih od ukupno 19 paraolimpijskih odličja i jedna je od najuspešnijih paraolimpijki svih vremena.

. . . . . .

I sigurno sam nekog izostavio… ako se vi setite, molim vas dopunite me u komentarima.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: