Da li imate preko 18 godina?

Najbolje utakmice u istoriji Evropskih prvenstava

Ovog leta neće biti evropskog prvenstva. Podsetimo se kako je ovo takmičenje raslo od 17 do 55 selekcija koliko se sada takmiči u kvalifikacijama, kao i nekih od najlegendarnijih utakmica.

2
1

Šezdeset godina posle prvog Evropskog prvenstva u fudbalu ono je u potpunosti dobilo svoj panevropski format. UEFA je odlučila da ovaj značaj jubilej obeleži tako što će odrediti više gradova domaćina. Treba biti iskren i reći da je povod za ovakvu odluku bilo i nedovoljno interesovanje evropskih saveza da organizuju takmičenje.

Zbog pandemije Korona virusa doneta je jedina logična odluka. EURO 2020, koji je trebalo da se održi od 12. juna do 12. jula odložen je za narednu godinu. Tako ćemo prvi put u istoriji Evropsko prvenstvo u fudbalu imati u neparnoj godini od 11. juna do 11. jula 2021. Gradovi domaćini biće London, Glazgov, Dablin, Minhen, Amsterdam, Kopenhagen, Sankt Peterburg, Bilbao, Rim, Bupimpešta, Bukurešt i Baku. Lista učesnika će biti kompletirana posle baraža u Ligi nacija.

Najuspešnija reprezentacija je Nemačka sa tri tutule prvaka Starog kontinenta i isto toliko vicešampionskih mesta, ispred Španije koja ima tri titule i jedno drugo mesto. Evropski prvaci su dva puta bili Francuzi, a po jednom reprezentacije SSSR, Italije, Čehoslovačke, Holandije, Danske, Grčke i Portugalije. Reprezentacija Jugoslavije je dva puta osvajala drugo mesto – 1960. i 1968. godine.

EURO će nam svakako ovog leta nedostajati, ali je zdravlje važnije od najvažnije sporedne stvari na svetu.

Ovo je prilika da se podsetimo nekih legendardnih utakmica evropskih šampionata. Idemo hronološkim redom. Sa svakog prvenstva izdvajamo jednu utakmicu.

Francuska – Jugoslavija 4:5, polufinale 1960.

Kao i sve novine i evropski šampionat nije odmah prihvaćen. Bilo je otpora. Zapadna Nemačka, Engleska, Italija i Holandija nisu učestvovali na prvom šampionatu.U  kvalifikacijama tadašnjeg Evropskog kupa nacija našlo se 17 reprezentacija (Čehoslovačka i Irska su igrali pretkvalifikacionu utakmicu), nije bilo kvalifikacionih grupa, već se kup sistemom došlo do 4 selekcije koje su učestvovale na prvom fudbalskom kontinentalnom šampionatu – Francuske, SSSR, Jugoslavije i Čehoslovačke. I domaćin se birao kada su kvalifikacije završene. Bila je to Francuska.

Prva polufinalna utakmica u istoriji evropskih šampionata odigrana 6. jula na stadionu Park prinčeva u Parizu bila je spektakularna. Naravno, fudbal koji se tada igrao potpuno je drugačija igra od današnjeg, ali je izvesno da se uzbuđenje koje je tada viđeno teško može ponoviti. Francuska je bila favorit, vodila je sa 3:1 i 4:2, ali je Jugoslavija u manje od pet minuta stigla do preokreta golovima Kneza (75. minut) i Jerkovića (78. i 79. minut).

Do prve evropske titule stigao je SSSR pobedom nad Jugoslavijom od 2:1, posle produžetka

Jugoslavija te godine nije postala evropski šampion, ali jeste olimpijski pobednik. U finalu Olimpijskih igara u Rimu Jugoslavija je pobedila Dansku sa 3:1.

Španija – SSSR 2:1, finale 1964.

Broj zemalja učesnica kvalifikacija porastao je na 29, ali je sve ostalo isto kao i pre četiri godine, pa se kup sistemom eliminacija stiglo do 4 reprezentacije učesnice završnog turnira – Španije, SSSR, Danske i Mađarske. Za domaćina šampionata određena je Španija.

Španija je u polufinalu, posle produžetaka, savladala Mađarsku sa 2:1, a SSSR Dansku sa ubedljivih 3:0. Usledilo je finale u kome je Španija povela golom Perede u 8. minutu, Sovjeti su samo dva minuta kasnije izjednačili golom Husainova, a tutulu Špancima doneo je Marselino u 84. minutu pred gotovo 80.000 gledalaca na stadionu Santjago Bernabeu. Najveća zvezda španskog tima bio je Luis Suarez, koji je pravio razliku na terenu i organizovao napade posle kojih su Španci postizali golove.

Utakmica između Španije i SSSR imala je političku pozadinu. Naime španski diktator Franko zabranio je svojoj reprezentaciji da igra protiv SSSR kvalifikacionu utakmicu 1960. godine, jer je sovjetski predsednik Nikita Hruščov u UN kritikovao Frankov režim. Odnosi su između dva Evropska kupa nacija otopljavali, pa je general Franko dozvolio da se ova utakmica odigra.

Italija – Jugoslavija 1:1, ponovljeni meč 2:0, finale 1968.

Bila je ovo revolucionarna godina, pa promene nisu zaobišle ni fudbal. Kontinentalno prvenstvo je promenilo ime, pa više nije bilo Evropski kup nacija već je zvanično dobilo naziv Evropsko prvenstvo. Nokaut sistem kvalifikacija zamenjen je kvalifikacionim grupama u kojima je učestvovala 31 selekcija. Ali je broj učesnika finalnog turnira ostao 4. Isti je ostao i sistem izbora temlje domaćina.

Italija je u polufinalu eliminisala SSSR, dok je Jugoslavila sa 1:0 pobedila Englesku. Jugoslavija je imala odličan, mlad tim, ekipu koja je u polufinalu savladala aktuelnog svetskog šampiona. Finale je odigrano 8. juna na Olimpijskom stadionu u Rimu. “Plavi”, koje je sa klupe predvodio Rajko Mitić, poveli su golom Džajića u 39. minututu, oštećeni su za penal, i 10 minuta pre kraja meča “Azurima” je izjednačenje doneo Anđelo Domenjini. I posle produžetaka je ostalo 1:1, tada nije bilo izvođenja penala, pa je dva dana kasnije usledila ponovljena finalna utakmica. Italijani su pobedili sa 2:0 golovima Rive i Anastasija. “Plavi” su još jednom ostali bez titule evropskog prvaka.

Dragan Džajić

Zanimljivo je da u polufinalu nije bilo ponavljanja utakmice ako je rezultat posle produžetka bio nerešen. Tako je Italija posle 0:0 protiv Sovjeta u finale prošla na sreću. Naime pobednik je odlučen bacanjem novčića.

Zapadna Nemačka – SSSR 3:0, finale 1972.

Na finalni turnir plasirali su se Nemačka, SSSR, Belgija i Mađarska. Belgija je izabrana za domaćina turnira na kojem su “Panceri” ubedljivo trijumfovali. Nemci su na evropski šampionat došli kao trećeplasirana reprezentacija sveta. Najpre su polufinalu pobedili domaćina sa 2:1, i onda u finalu SSSR sa čak 3:0. Četiri od pet golova postigao je Gerd Miler. Dve godine kasnije Nemci su evropskoj pridodali i titulu svetskih fudbalskih prvaka.

Ovo Evropsko prvenstvo bilo je zanimljivo po tome što su sva četiri meča odigrana na različitim stadionima.

Čehoslovačka – Zapadna Nemačka 2:2, 5:3 posle penala, finale 1976.

Jugoslavija se posle pauze vratila u završnice evropskih šampionata, i ovoga puta je izabrana za domaćina prvenstva na kojem su igrale još i Čehoslovačka, Nemačka i Holandija. Javnost je, naravno, očekivala da Jugoslavija postane evropski prvak. Sve je krenulo kako treba u polufinalnom meču protiv Nemaca, vodili su “plavi” sa 2:0 posle 30. minuta golovima Popivode i Džajića, ali su Flohe u 64. i Diter Miler u 82. doneli iznednačenje. Miler je sa još dva pogotka u produžecima Nemcima doneo novo evropsko finale, gde ih je čekala Čehoslovačka koja je sa 3:1 pobedila Holandiju.

Finale odigrano na beogradskoj Marakani 20. juna donelo je novo uzbuđenje. Povela je Čehoslovačka sa 2:0 golovima Švehlika (8. minut) i Dobiaša (25. minut), ali su Nemci izjednačili preko Ditera Milera u 28. minutu, a Holcenbajn je samo minut pre kraja “Pancerima” doneo produžetke. Nije bilo promena ni posle produžetaka pa su usledili penali. Izvođači su bili sigurni do četvrte serije, kada je Uli Henes promašio penal. Priliku da Čehoslovačkoj donese evro titulu dobio je vezni igrač Bohemiansa Antonin Panenka. I izveo je legendarni penal koji je po njemu i dobio ime.

Evropsko prvenstvo u Jugoslaviji je jedino na kojem nijedna utakmica nije rešena u regularnom toku. Polufinalne i utakmica za treće mesto rešene su posle produžetaka, a finalna nakon penala.

Belgija – Zapadna Nemačka 1:2, finale 1980.

Prvenstvo 1980. u Italiji je prošireno na osam reprezentacija učesnica koje su bile podeljene u dve grupe. Bilo je ovo i poslednje kontinentalno takmičenje na kojem je odigran meč za treće mesto. I ta utakmica je završena u velikom stilu. Posle 1:1 Čehoslovaci i Italijani su pristupili izvođenju penala. Čehoslovaci su pobedili posle devet serija!

Međutim, ovo prvenstvo nije bilo spektakularno. Gledalaca je bilo veoma malo (osim na utakmicama domaće reprezentacije), fudbal je bio jako dosadan, pa je jedina svetla tačka pojava mladih fudbalera koji su obeležili godine koje slede. Iz gomile dosadnih utakmica izdvaja se finalna u kojoj su Nemci pobedili Belgijance u Rimu sa 2:1. Tako su “Panceri” stigli do druge evropske titule i zaokružili veoma uspešnu fudbalsku deceniju.

 Evropsko prvenstvo 1980. je prvo na kojem domaćin takmičenja nije igrao kvalifikacije.

Francuska – Portugalija 3:2, polufinale 1984.

Posle dosadnog, usledilo je zanimljivo Evropsko prvenstvo u Francuskoj 1984. godine. Izuzetno jaka generacija Francuza, predvođena Mišelom Platinijem, bez prevelikih poteškoća osvojila je evropski šampionat. Platini je jedinim golom doneo pobedu Francuskoj na otvaranju protiv Danske, a potom je postigao dva het trika u mečevima protiv Belgije i Jugoslavije.

Polufunale šampionata je bilo uzbudljivije od finala. I ova utakmica ima epitet jedne od najboljih utakmica u istoriji kontinentalnih šampionata. Povela je Francuska golom Domergea u 24. minutu, ali je Portugalija izjednačila golom Žordaa u 74. i utakmica je otišla u produžetak. Žordao je Portugalcima doneo prednost u 98. minutu, Domerge je izjednačio u 114. i kada su se očekivali produžeci, Platini se u 119. pobrinuo da tako ne bude. Francuska je potom u u finalu savladala Španiju 2:0.

Mišel Platini

Platini je na ovom evropskom prvenstvu postigao 9 golova na pet utakmica i najbolji je strelac u istoriji prvenstava. Doduše od 2016. to mesto deli sa Portugalcem Ronaldom kome je trebalo četiri šampionata da postigne 9 golova.

Zapadna Namačka – Holandija 1:2, polufinale 1988.

Holanđani su bili dva bili na korak od osvajanja Svetskih prvensatava sedamdesetih. Ipak su prvi (i za sada jedini) trofej, ali evropski, osvojili 1988. zahvaljujući sjajnoj generaciji koju su predvodili Ronald Kuman, Gulit, Rajkard i Van Basten. Polufinalna utakmica između Nemačke i Holandije bila je, na neki način, repriza finala Svetskog prvenstva 1974. godine, takođe odigranog u Zapadnoj Nemačkoj.

Poveli su Nemci na stadionu Folkspark u Hamburgu u 55. minutu golom Lotara Mateusa sa bele tačke, a izjednačenje Holanđanima, takođe sa bele tačke, doneo je Ronald Kuman u 74. minutu. Veliku pobedu Holandiji tog 21. juna doneo je Marko Van Basten u 88. minutu. Holandija je posle 32 godine pobedila velikog rivala i to na njihovom terenu. U finalu na Olimpijskom stadionu u Minhenu četiri dana kasnije Holanđani su dobili Sovjete sa 2:0 i tako stigli do velike titule.

Ovaj šampionat ostaće upamćen po najvećoj prosečno poseti po meču – 59,243 gledalaca. Zanimljivo je da među gradovima domaćinima nije bio Zapadni Berlin, jer su se tome protivile države “istočnog bloka”.

Danska – Nemačka 2:0, finale 1992.

Gorko sećanje za sve ljubitelje fudbala na ovim prostorima. Odlična generacija jugoslovenskih fudbalera, koje je sa klupe vodio selektor Ivica Osim, a na terenu predvodio Dragan Stojković Piksi, nije učestvovala na prvenstvu u Švedskoj, iako je ubedljivo izborila plasman u kvalifikacijama. Savet bezbednosti UN 30. maja 1992. uveo sankcije Jugoslaviji i UEFA je jugoslovenski tim izbacila sa prvenstva. Tako je Danska, kao drugoplasirana u kvalifikacionoj grupi, učestvovala na takmičenju. Za jedne tragedija, za druge bajka.

Danska je postala evropski prvak. U grupi su igrali 0:0 sa Englezima, izgubili od Švedske 1:0 i pobedili Francusku sa 2:1. A onda su na putu ka tituli dobili evropske i svetske prvake. Polufinalna utakmica protiv Holandije završena je 2:2, Petar Šmajhel je Marku van Bastenu odbranio penal i Danska je bila u finalu. Dansi su rano poveli preko  Jensena u 18, a Vilfort je 78. postavio konačan rezultat. Bio je ovo jedini šampionat održan u Skandinaviji. I jedini na kome je pobedila skandinavska reprezentacija.

Sovjetski Savez je izborio plasman na EURO, ali je prestao da postoji 1. januara 1992, kao i fudbalski savez te zemlje. Zbog toga osnovan Fudbalski savez Zajednice nezavisnih država (12 od 15 bivšič članica), koji su priznali FIFA i UEFA. Tako je u Švedskoj igrao tim pod nazivom fudbalska reprezentacija Zajednice nezavisnih država.

Češka – Nemačka 1:2, finale 1996. godine

Engleska je dobila domaćinstvo prvenstva 1996. koje je prošireno na 16 ekipa. Nadali su se Englezi da na svom terenu, kao što su 1966. postali svetski, 30 godina kasnije mogu postati i evropski. Snove Englezima je srušila reprezentacija Nemačke koja ih je pobedila u polufinalu, posle boljeg izvođenja penala. S druge strane u finalu se našla Češka, koja je, takođe na penale, izbacila Francusku.

Ono što nisu uspeli u Švedskoj četiri godine ranije, Nemci su uspeli u Engleskoj. Bila je to prva titula ujedinjene Nemačke. Poveli su Česi golom Bergera sa bele tačke u 59. minutu, ali je Birhof dao gol za izjednačenje u 73. Tog 30. juna 1996. prisustvovali smo istorijskom događaju. Birhof je golom u petom minutu produžetka Nemačkoj doneo titulu. Tada je važilo pravilo da se utakmica odlučuje “zlatnim golom” u produžetku.

 

U Mančesteru se 15. juna, dan pre meča grupne faze između Nemačke i Rusije, dogodio teroristički napad u centru grada u kojem je povređeno 212 osoba. Četiri dana nakon eksplozije odgovornost je preuzela irska paravojna formacija PIRA. Utakmica između Nemačke i Rusije je odigrana prema planu pred 50.700 gledalaca.

Jugoslavija – Španija 3:4, grupna faza takmičenja 2000.

Prvenstvo koje su zajednični organizovale Holandija i Belgija bilo je poslednje na kojem je učestvovala reprezentacija naše zemlje, tada Savezne republike Jugoslavije. I bilo je to vrlo uzbudljivo prvenstvo za “plave”, koje se neslavno završilo. Najpre je Slovenija u prvom meču na turniru vodila sa 3:0 do 67. minuta, ali su Savo Milošević sa dva i Ljubinko Drulović sa jednim pogotkom “plavima” doneli remi. Potom je ostvarena pobeda protiv Norveške 1:0 novim golom Miloševića.

I usledio je legendarni meč sa Špancima u Brižu. Jugoslavija je povela golom Miloševića u 30, Alfonso izjednačio u 38. i tako je završeno prvo poluvreme. Govedarica je doneo prednost “plavima” u 50, ali samo minut kasnije poravnava Munitis. Komljenović u 75. minutu postiže gol za 3:2 i onda… Prvo iz sumnjivog penala u 94. Mendieta donosi izjednačenje, a minut kasnije Alfonso pobedu Špancima.

Jugoslavija je prošla jer su Slovenija i Norveška odigrale nerešeno. A možda bolje da nije. U četvrtfinalnoj utakmici odigranoj u Roterdamu 25. juna Holandija je deomolirala Jugoslaviju sa 6:1.

Turnir je osvojila reprezentacija Francuske koja je u finalu pobedila Italiju u, takođe, spektakularnom meču. Francuzima je titulu “zlatnim golom” doneo Tregeze u 103. minutu. “Galski petlovi” su tako objedinili titule svetskog i evropskog prvaka.

Reprezentzaciji Jugoslavije su u svakom meču grupe faze isključeni igrači. Mihajlović protiv Slovenije u 6. minutu, Jokanović protiv Španije u 67. i Mateja Kežman koji je, tek što je ušao u igru protiv Norveške u 87. minutu napravio faul koji je žargonski “za zatvor”

Portugalija – Grčka 1:0, finale 2004.

Još jednom je, kao i 1992. godine, potpuni autsajder osvojio evropski šampionat. Grčka, koju je se klupe predvodio Nemac Oto Rehagel, već na startu je iznenadila i pobedila domaćina Portugaliju sa 2:1. Potom su iznenadili i Špance odigravši sa njima 1:1, pa su izgubuli od Rusa, ali su uspeli da prođu grupu kao drugi. I potom su uspedile pobede od 1:0 sve do titule. U četvrtfinalu protiv Francuske, u polufinalu protiv Češke i u finalu, 4. jula na Stadionu svetlosti u Lisabonu, protiv jednog od najmoćnijih sastava Portugala u istoriji. Grčki heroj bio je Angelos Haristeas koji je dao gol u 57. minutu utakmice. Grčka je stigla do titule zahvaljujući izuzetno disciplinovanoj igri i timskom duhu na čemu je Rehagel insistirao. To je bilo daleko od lepog fudbala, ali cilj ne bira sredstvo.

Kvota da će Grčka da postane evropski šampion pre početka turnira bila je 150:1.

Hrvatska – Turska 1:1, 1:3 posle penala, četvrtfinele 2008.

Ponovo su dve države bili domaćini EURA. Austrija i Švajcarska su podelile domaćinstvo 2008. godine. Titulu je osvojila Španija koja je dominirala tih godina. Ali u našem fokusu je neverovatna završnica četvrtfinalne utakmica između Hrvatske i Turske odigrane na bečkom Prateru. Kada je u 119. minutu Modrić pronašao Klasnića koji je postigao gol izgledalo je da će Hrvatska na polufinalni megdan Nemačkoj. Ali… u 122. minutu Semih je izborio penale.

Hrvatski fudbaleri su u penal seriji bili potpuno dekoncentrisani. Jedino je pogodio Srna, Modrić i Rakitić su promašili, Petriću je Redžber odbranio penal. Turci su šutirali bez greške.

Euro 2008 osvojila je reprezentacija Španije koja je u finalu sa 1:0 pobedila Nemačku.

Branilac titule Grčka bila je najlošiji učesnik prvenstva. Zabeležili su sva tri poraza u grupi.

Španija – Italija 4:0, finale 2012.

Španija je svoju dominaciju evropskim fudbalom potvrdila 2012. godine. Na prvenstvo, koje su zajednički organizovali Poljska i Ukrajina, došli su kao evropski i svetski prvaci. “Crvena furija” je postala prva reprezentacija u istoriji koja je uspela da odbrani titulu evropskog prvaka.

Posle prvog mesta u grupi (remi sa Italijanima, pobede nad Irskom i Hrvatskom), Španija je u četvrtfinalu izbacila Francusku pobedom od 2:0, u polufinalu Portugaliju na penale i potom je ponovo igrala sa Italijom u finalu. Ovoga puta na terenu je postojao samo jedan tim. Španci su golovima Silve, Albe, Toresa i Mate stigli do ubedljivih 4:0 i tako potvrdili klasu i dominaciju jedne izvanredne generacije.

Britanci su Ukrajince i Poljake optuživali za rasizam. UEFA je zbog rasizma navijača kaznila četiri saveza. Nijedan od njih nije bio zemalja domaćina. To su bili savezi Nemačke, Španije, Rusije i Hrvatske.

Engleska – Island 1:2, osmina finala 2016.

Istorijska bruka Engleza. Potcenjivački pristup ih je koštao rezultata. Takmičenje su završili u osmini finala od jednog od najprijetnijih iznenađenja prvenstva Islanda. I svakako najvoljenije reprezentacije na ovom turniru.

Sve je dobro počelo za Engleze. Poveli su golom Runija sa bele tačke već u 4. minutu, ali borbeni Islanđani su preko Sigurdsona u 8. stigli do izjednačenja. Sigtorson je u 18. minutu dao gol za 2:1, a Englezi do kraja ove utakmice nisu imali previše šansi da preokrenu rezultat. Tako je u već unapred projektovano četvrtfinale umesto njih otišla simpatična ekipa Islanda koju je predvodio kapiten Aron Gunarson. Francuska je taj meč dobila sa ubedljivih 5:2.

 

Poslednju titulu prvaka Evrope osvojio je Portugal koji na prvenstvu u Francuskoj nije dominirao. U grupi su imali tri remija, Hrvate su osmini finala dobili posle produžetka, a Poljake u četvrtfinalu posle penala. U polufinalu su pobedili Vels sa 2:0, i u velikom finalu domaćina sa 1:0, posle produžetka.

EURO 2016 bio je prvi evropski šampionat na kome su učestvovale 24 ekipe.

Septembra 2018. godine počelo je novo takmičenje pod okriljem UEFA. Liga nacija je zapravo reprezentacijama daje drugu šansu da izbore plasman na kontinentalni šampionat. U kvalifikacija za EURO 2020 učestvovale su reprezentacije 55 fudbalskih saveza, 20 je izborilo učešće kroz klasičan kvalifikacioni sistem,a preostale 4 će biti poznate posle baraža Lige nacija. Među njima je i Srbija.

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. Nowitzki says:

    Moralo je ovdje biti mjesta za Holandija-Ceska, grupna faza 2004. Fudbal na vrhuncu.

    Pohvale za clanak svakako, samo eto cudno mi da je taj mec preskocen.

Ostavite komentar:

Slični članci: