Da li imate preko 18 godina?

Lobotomija jedne fudbalske jeseni: crna i crvena Evropa

Nakon Večitog derbija nešto i o fudbalu. Za promenu.

2
2

Spuštena je još jedna jesenja zavesa na blatnjavu pozornicu Superlige Srbije u fudbalu nakon kojeg možemo da konstatujemo sledeće – Srbija će u nokaut fazi jednog evropskog takmičenja imati čak DVA tima! Dva više nego, na primer prethodne godine ili godine pre toga. Čak i kada saberemo sve pokušaje srpskih klubova da evropsko proleće ozari i njihove domove u poslednjih deset godina naići ćemo na jednu veliku nulu.

Ona višnja na vrhu torte trebalo je da bude 156. Večiti derbi protekle srede. U njoj smo videli više krvavih glava nego lepih poteza, ali našlo se prostora i za dva gola. Strelac prvog pogotka je trebalo da time skine 1,6 miliona evra težak teret sa sebe, dok je strelac drugog prokrčio sebi put ka, vrlo verovatno, jednoj od pet najboljih liga Evrope. Krajnje realan rezultat ide na ruku Crvenoj zvezdi koja je nakon najbližeg, ali najvatrenijeg (u svakom smislu) gostovanja i dalje ima devet bodova prednosti nakon 22 utakmice.

I pored činjenice da su Partizan i Crvena zvezda ostvarili identičan rezultat u Evropi (prošli kao drugoplasirani), dobre i loše osobine dva tima izlaze na površinu nesrazmerno. Dok je tim iz Ljutice Bogdana prikazao čvrstu, fokusiranu i svrsishodnu igru, aktuelni šampion nije baš oduševio svoje navijače. Čini se da je biti objektivan po ovom pitanju u aktuelnom momentu možda i lakše nego što se očekuje.

Kada dom nije baš tako sladak

Klub iz Humske je jedini u ovogodišnjem izdanju Lige Evrope koji je prošao u drugu rundu sa negativnom gol-razlikom (8-9) i to puno govori o timu Miroslava Đukića. Sada već iskusni strateg obećavao je atraktivan, direktan i napadački fudbal kakav je na ovom istom mestu propagirao 2007. godine kada je u fudbalsku orbitu lansirao jednog Stevana Jovetića na primer. Đukić se sada oslanja na iskusne, proverene igrače, ali Partizan kao filozofija zahteva barem jednog „vunderkinda“ po sezoni. To je „modus operandi“ čitavog fudbalskog kluba, ali možda je baš takva njegova odluka i donela uspeh u Evropi. Ne i preveliku minutažu Partizanovim klincima.

Fudbalski entuzijasti ne mogu, a da ne primete forsiranje Tavambe preko kojeg ide preveliki broj akcija preskačući se sredina terena popularnim „bunarenjem“.

To pokazuje i statistika Lige Evrope – crno-beli imaju najmanji procenat uspešnih dodavanja od 69 procenata! Takođe, imali su i najmanji posed lopte od sva četiri tima u svojoj grupi.

Smislena kombinatorika jednostavno nije baš prva asocijacija na Đukićev Partizan iz 2017. i navijači to ne kriju. O tome da li je to zbog nedostatka fudbalski inteligentnih igrača, sistema koji nije usvojen kako treba ili je pak sam sistem taj koji je upitan, najvernije pristalice beogradskog tima jednostavno ne uspevaju da dokuče. Pitanje je kako bi se evropska odiseja završila da na golu nema najboljeg srpskog golmana u ovom trenutku Vladimira Stojkovića.

foto: FK Partizan

Odbrana je na 22 utakmice u prvenstvu primila 18 golova, dok je u šest kola Lige Evrope kapitulirala devet puta i to je sve što ću reći o njoj. Sredina terena se vrlo često čini previše agresivna, pa su Beograđani drugi klub u Ligi Evrope po broju javnih opomena (19 žutih kartona). Everton je i dalje motor ekipe iako je upravo on taj koji često prelazi granicu dobrog ukusa kada je borbenost u pitanju. Problem je i gorepomenuti Suma koji ne opravdava poverenje (novac na stranu) koje sportski sektor ima u njega. U napadu više nema dominantnog centarfora poput Uroša Đurđevića koji je u stanju da postigne gol gotovo na svakoj utakmici. Tavamba je silovito krenuo na početku sezone, ali je zapelo negde, pa su njegovu ulogu u bitnim trenucima preuzimali uglavnom Tošić i Janković nešto pre povrede.

foto: FK Partizan

Simptomatično i na prvi pogled neobjašnjivo je i to da je Partizan uspeo da izgubi čak 13 bodova u 11 utakmica u prvenstvu na svom stadionu. Da se računaju samo utakmice odigrane na gostujućem terenu, bio bi prvi sa dva boda više od Zvezde. Preveliki pritisak od strane publike ili nedostatak pobedničkog mentaliteta, to će morati da dijagnostikuje stručni štab. Otvaranje naredne polusezone ih očekuje upravo na mestu „stradanja“ koje zapravo treba da bude „neosvojiva tvrđava“ – na stadionu JNA. Žreb je „crno-belima“ dodelio verovatno najpoželjnijeg rivala Viktoriju iz Plzenja, ekipu koja je izgubila samo dva od 48 mogućih bodova u prvenstvu Češke. Revanš će se odigrati u Plzenju što, ironično, može da hrabri Grobare.

Da prvenstvo nikada nije gotovo u decembru to znamo, dovoljno je samo pogledati prethodnu sezonu i sve će biti jasno. Partizan je sada kao onaj učenik sa slabim ocenama na polugodištu: mora biti u korak sa vremenom, a u isto vreme i učiti da popravi loše ocene. Onaj teži, evropski ispit je već položio.

Fudbal koji se radi, a ne igra

Dugo su Delije čekale evropsku Zvezdu i dočekale je pod nešto drugačijim postulatima. Dok je u Superligi nadigrala gotovo svakog protivnika brzom i napadačkom igrom, u Evropi se držala onog industrijskog, teškog fudbala. Igrači su se borili za svaki metar slobodnog prostora, defanzivni zadaci su bili prioritet, ali ne toliko da izgradnja napada izgleda kao naučno-fantastični film.

Odlično je Vladan Milojević prepoznao limite svojih igrača čije je kvalitete usmerio u svoju ideju modernog fudbala.

Nije on ni najavljivao lep, već fudbal u kojem svaki igrač u svakom trenutku, bilo na terenu, klupi ili trbinama, zna šta treba da radi kako bi se ostvario određeni cilj. Išlo se stepenik po stepenik, akcija po akcija, a onda i utakmica po utakmicu. Rad, rad i samo rad. Tako se otprilike i može objasniti i podatak da je Zvezda trenutno druga u Ligi Evrope po broju oduzetih lopti po utakmici (17). U grupi sa Arsenalom i jednim nemačkim timom to deluje kao zaista veliki poduhvat.

foto: FK Crvena zvezda

Da uža odbrana na čelu sa Borjanom funkcioniše odlično pokazuje osam primljenih golova na 22 superligaške utakmice i samo dva u šest nastupa u Ligi Evrope. Ofanzivni bekovi čine odličnu potporu i deluju kao vezivno tkivo defanzivne linije sa ostatkom ekipe. Vezni red je sastavljen od odličnih fudbalera defanzivnih (Donald i Krstičić) i nešto ofanzivnijih karakteristika poput Kange. Sjajnu saradnju sa bekovima imaju bočni igrači sasvim različitih navika u igri (Srnić i Radonjić) koji bi, kako fudbalska igra evoulira, trebalo da budu dosta efikasniji. Srnić na svom kontu ima četiri pogotka (ne računajući kvalifikacije za LE), dok Radonjić ima samo dva. Ali, kada imate prvog i trećeg strelca lige u svom timu onda je jasno zašto se prethodna stavka gotovo i ne primećuje. Ekipa je posložena tako da i vrlo mogući odlazak Ričmonda Boaćija neće uzdrmati ekipu jer ima sjajnog Nišliju Aleksandra Pešića koji je prvi strelac lige sa 17 pogodaka. Lakše će biti tim pre što „crveno-beli“ često umeju da izađu na terens sa jednim nominalnim napadačem, a raspored će biti lakši zbog manjeg broja utakmica u drugom delu sezone. Zvezda je ispustila samo dva od 33 moguća boda na svom terenu i upravo se tu „udenula“ velika razlika nad Partizanom. Što se gostovanja tiče, ne zaostaju mnogo za večitim rivalom koji je inače ostavio odličan utisak na strani. U narednoj rundi LE ih čeka CSKA iz Moskve, dvomeč iz kojeg može samo da se dobije čak i ako se izgubi.

foto: FK Crvena zvezda

Sportski uspeh je ispratio i onaj dugo željeni, finansijski. Novac od nagradnog fonda UEFE je prekopotreban klubu koji i dalje ima repove prošlosti koji su, ponekad se čini, beskonačno dugi. Uložilo se i u infrastrukturu, te navijači mogu da se nadaju da će omladinski pogon u nekom skorijem periodu uspeti da iznedri nekoliko kvalitetnih momaka. Neki od njih već sada ozbiljno kucaju na vrata prvog tima (Račić, Adžić), dok su braća Ilić već vezali svoju budućnost za Mančester siti. Nedavno je debitovao i Dejan Joveljić, 18-godišnji Bijeljinac koji je odavno prerastao omladinski tim za koji i dalje nemilosrdno trese mreže.

Topile su se i veće razlike od ovih devet bodova, pravili se i veći podvizi u Evropi, tako da u Crvenoj zvezdi treba da budu svesni da ovo nije kraj već tek početak. Videćemo već čega.

Odložite za trenutak dresove, šalove i kape voljenog tima i podelite sa nama – kako se vama čine evropski Večiti rivali?

Lajkuj:

Komentari:

  1. Raso says:

    Dečko ti nisi gledao Zvezdu protiv Bate Borisova i Arsenala u Beogradu. Obnovi gradivo, pa ću ja odložiti dres i šal.

  2. Nemanja says:

    Sta je potrebno da uradi zvezda ili partizan, da bi smrdljivi novinari bili zadovoljni? Draze vam je da Real osvoji LS nego da zvezda i partizan bilo sta urade dobro za fudbal. Sram vas bilo.

Ostavite komentar:

Slični članci: