Da li imate preko 18 godina?

Eurobasket 2015: od Atine do Slovenije

Kako je bilo proteklih 20 godina? Danilović preko Sabonisa, Đorđevićeve trojke, Karijeva kaznena ekspedicija, lutanja u Švedskoj i Španiji, domaćinstvo za zaborav, tračak nade za ovdašnju košarku.

0
3

I desetog dana Eurobasketa, jednim okom gledamo u prošlost, a drugim u budućnost. Jer, istorija je učiteljica života.

Ponedeljak popodne bio je dan bez košarke. Ali, dan bez košarke ne znači nužno i dan bez košarkaških tema. Eurobasket je sada ušao u fazu gde slobodnih dana više nema (sem subote pred finale, ali to baš i nije „slobodan“ dan!), tako da ćemo današnji blog iskoristiti da malo porazgovaramo o mnogima omiljenoj temi – sećanjima. Jasno, Eurobasket sećanjima.

U svojih trideset i pet godina planetarne egzistencije aktivno sam ispratio manje-više svaki Eurobasket od 1995. Pre toga, turnire sam gledao sporadično. Sećam se kroz maglu Galisovih simultanki  1987., kaznenih ekspedicija iz 1989. i 1991., kao i nemačke senzacije 1993. (tu sam čak i pogledao finale). Ipak, tek negde od 1995. uključio sam se u opšte tokove, i počeo religiozno da gledam sve utakmice.

ATINA 1995 mi je i dan danas možda i najdraža uspomena, zajedno uz SP ’98. Nikad jača reprezentacija, nikad jači protivnici, Grci od braće do dušmana, Danilović preko Sabonisa, Đorđevićevih devet trojki, prvi balkon, prvo veliko slavlje, „Atina je mali grad, mali grad, mali grad…“ itd. Evropsko zlato iz 1995. je bila prava stvar za i mlado i staro tog leta, taj srednji prst ostatku Evrope i sveta koji se pravio da nas je zaboravio posle četvorogodišnjeg izbacivanja, isterivanja iz Barselone i oduzimanja organizacije svetskog prvenstva u Beogradu. U školi ste možda čitali da su bogovi sa Olimpa bili Zevs, Posejdon, Ares, Apolon i drugi, ali pre 20 godina smo naučili da su to u stvari bili Đorđević, Danilović, Bodiroga, Divac, Paspalj, Savić, Obradović, Tomašević, Rebrača, Berić, Koturović i Sretenović. Mnogi životi su našli smisao zahvaljujući ovoj ekipi. Verovatno i moj.

BARSELONA 1997 je bilo relativno dosadnih par nedelja, uz dve male iznimke. Prvo, kada smo izgubili od Italijana (koji su tih godina često imali naš broj) osećao sam se legitimno šokiran – kao da je Peleov Brazil izgubio od nekog Uzbekistana. A drugo…a, znate već šta je drugo. Rimac, Rimac, Rimac, pa Đorđević, delirijum, ludilo, i svi propratni fenomeni. U finalu nam dužnik Italija nije dala ni celih 50, a umesto onog o Atini na ulicama se pevalo „Al’ si ružan Fućka j…te, j…te, j…tee-eeee!“.

FRANCUSKA 1999 je uvek nekako ostao nedorečen turnir. Ekipa koja se skuplja posle bombardovanja, Stojaković koji zbog povrede igra tipa petnaestak minuta ceo turnir, koraci Dejana Tomaševića u kontri, i valjda jedan od tri puta kada sam video Bodirogu kako zakucava. Zasluženo zlato Italijana, a nama je sledio mini-remont.

TURSKA 2001 je za moju generaciju valjda ono što je bio Rim ’91. Karijeva Jugoslavija je bez milosti pregazila sve na putu do novog zlata, Stojaković se zezao sa svima, a u proseku smo sve tukli sa dvocifrenom razlikom. Sem Turaka u finalu, za koje su arbitri dovoljno nategli da izgube sa „samo“ devet poena.

ŠVEDSKA 2003 je bila zanimljivo iskustvo. Tada je selektor prvi put poveo nekog levaka „jer dobro igra odbranu na treninzima“. Atmosfera u ekipi je bila takva da je Koturović odmah po povratku prosuo sav prljav veš u štampi, a mi smo propisno nalemani u četvrtfinalu od strane, ispostavilo se kasnije, konačnog pobednika Litvanije.Poslednji Pejin Eurobasket, za one koji prate.

lithuania

slavlje Litvanaca/foto: FIBA Europa

SCG 2005 je turnir koji je nažalost otkazan u poslednjem momentu. Da, čuli ste me – Eurobasket 2005 se NIJE ODIGRAO. Ne, ne zanima me šta vi mislite, i šta kaže Wikipedia.

ŠPANIJA 2007 je bio jedan bizaran eksperiment zbog kojeg novinari koji pate od gubitka rejtinga i dan danas pozivaju Moku Slavnića u emisije, kako bi on pričao da je otkrio Teodosića. Igrali smo užasno, glatko izgubili od Rusije i Izraela, a jedino što se pamti je Miličićev epic post-game rant posle poraza od Grka. Twitterskim jezikom rečeno, #sudija #ženska_anatomija #sudijina_familija.

krle-2009

Eurobasket 2009 Nenad Krstić/FIBA Europe

POLJSKA 2009 je trebala da bude početak nove velike priče o srpskoj košarci, igrali smo solidno sa kvalitativno osrednjim timom, posle velike drame i Teovih podviga tukli Sloveniju u polufinalu i onda nas je u reprizi prvog meča na turniru pobrisala Španija.

Ova medalja, prva posle osmogodišnje pauze, nažalost kasnije nije valorizovana novim uspesima.

LITVANIJA 2011 mi je jako gorka uspomena. Delovalo je kao da smo imali kontrolu sve do nesretnog meča sa Francuskom, gde je Savan promašio zicer za pobedu u produžetku. Od te tačke sve je lagano krenulo nizbrdo (pogotovo za Savana koji je do tog momenta bio Paspalj reincarnated, posle se nikad nije oporavio), a kulminacija je bila potpuna demonstracija akutnog bola u spolovilu dok su nas prvo Rusi, pa zatim u olimpijskom baražu i Grci vukli za uši. Bio sam jako, jako, jako ljut tog leta.

savan

Duško Savanović/foto: FIBA Europe

SLOVENIJA 2013 je imala uvertiru u vidu katastrofalnih kvalifikacija (izborili plasman u poslednjem kolu), pa je turnir još i dobro prošao. Španija nas je opet išamarala (mada se mi u suštini i nismo pojavili na tom meču), a onda smo pukom srećom overili vizu za SP 2014. jer je već spomenuta Španija bila domaćin, pa je iz Evrope umesto šest planiranih išlo sedam reprezentacija. I mi smo, naravno, završili sedmi. Bio je to poslednji poklon Dude Ivkovića, koji je novi selektor Đorđević itekako umeo da iskoristi…

Počinje četvrtfinale

No, malo i o četvrtfinalnim utakmicama koje su na programu u utorak i sredu.

ŠPANIJA se u derbiju četvrtfinala susreće sa GRCIMA. Jeste Španija prilično raspala, jeste da verovatno ne igra Rudy, jeste da su bekovi u dezorganizaciji, ali dok god u Gasolu srce kuca ne smem ama baš ništa konkretno da prognoziram. Grci su svakako raznovrsniji, ali ne i savršeni…ako krenu jako na Scariolove momke, mislim da se Španci neće baš tako lako vratiti. Mnogo će zavisiti i naravno od Billya Spanoulisa, koji može potpuno da eksplodira protiv letargične bekovske linije Llull-Chacho. Uostalom, njih dvojica mu nešto duguju još od prethodne sezone.

Stay focused… @pripripri15 @stratosperpe7884 #spanoulis #eurobasket2015 #hellas @fiba

A photo posted by Hellenic Basketball Federation (@hellenicbf) on

FRANCUSKA je sebi bukirala još jedan lakši trening sa LETONIJOM, koja je sada verovatno već više fokusirana na borbu za sedmo mesto i kartu za Rio. Letonski spori ritam ne bi smeo da bude neka prepreka za sve bolje trikolore, koji su pokazali silu nad Turcima nakon promenljivih partija u Monpeljeu.

SRBIJA se posle Finske sastaje sa ČEŠKOM, koja je plasmanom među osam najboljih ostvarila izuzetan uspeh.

Kao što ste već videli, Česi su izuzetno opasni kad se razlete, a pogotovo treba obratiti pažnju na Veselog koji bukvalno iz drugog plana postiže tonu poena na svakom meču.

Sigurno je da Srbija ima prilično i individualnog i timskog kvaliteta da uspori Čehe do razumne mere, ali do potcenjivanja ne sme doći.

Day off ?

A photo posted by Bogdan Bogdanovic (@bogdan.bogdanovic13) on

ITALIJA se nada iznenađenju protiv LITVANIJE, pogotovo ako se uzmu u obzir nove vesti da će Bargnani biti spreman da zaigra. Sa zdravim Andreom, Valančiunas će često morati da napušta svoj comfort zone u odbrani, a realno Litvanci nemaju baš neke kadrove da se suprotstave Gallinariju i Gentileu. E sad, to što Italijani ne umeju da se odbrane od prehlade a kamoli nekoga ko zna košarke je druga strana medalje, pa će najverovatnije pobediti tim koji nađe bolji fokus u defanzivi. Ako Čunas rano uđe u košgeterski ritam, Mačiulis nastavi gde je stao protiv Gruzija a Italijane ne krene šut, eto problema za Pianigianijeve trupe.

I to je sve od mene za ovo javljanje. Danas su na programu dva meča, Španija i Grčka od 18:30, a Francuska i Litvanija počinju dva i po sata kasnije. Uživajte, gledajte košarku, pročitajte nekad nešto pametno (tj. ne samo moje tekstove), pa se pišemo sutra.

I da, rado bih čuo vaša sećanja u komentarima. Ako ste barem raspoloženi da napišete nešto o tome.

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. Д says:

    Са уживањем читам ове текстове од почетка првенства. Милоше, одлични су текстови.

  2. Nebojša says:

    Moka i njegovi moskitosi su dotakli dno,nije bilo bolje ni 2003. sa Duletom,a 2005 je dno dna,posebno čuvena Obradovićeva konferencija posle brodoloma. Samo da se više ne ponavlja.

  3. aivar kuusma says:

    O Atini se dosta retko pisalo. Hvala na ovom podsetniku!

Ostavite komentar:

Slični članci: