Eurobasket 2015: Kikanović čovek odluke

I trećeg dana Eurobasketa, Bosna je vaskrsla, Francuska se opet nećkala, Estonija se radovala, a Belgija pokazala da je car go.

Priznaću vam – bio sam grub prema Bosni. Taj tim mi se prosto iz starta ne sviđa. Ne, nema to veze ni sa kakvim krvnim zrncima, već prosto, delovalo mi je kao da oni nemaju ni kvalitet (suočimo se sa istinom, sastav Bosne liči na selekciju veterana Jadranske lige koji igraju humanitarne utakmice), ni identitet. Ne samo što nemaju identitet, već ih vodi i onaj ludak koji sa ovom frizurom liči na doktora Frankenštajna, a tako se nekako realno i ponaša. Mitovi i legende o diktatorskom stilu Duška Ivanovića su već duže vreme deo evropskog folklora, uz razne kuloarske priče o igračima koji su odbijali da pređu u klubove samo da bi izbegli rad sa ovim bivšim bekom Budućnosti i Jugoplastike. U prethodnom pisanju dokačio sam i Kikanovića, i Šutala, i Gordića, nazivajući ih kojekakvim imenima.

E pa, vreme je da se iskupim za svoje grehe, jer stigao je odličan motiv za to – u mega-dramatičnoj utakmici trećeg kola u grupi B, Bosna je na krajnje bizaran način oterala Izrael u produžetak i onda, nakon pet minuta ludila, upisala i prvu pobedu na ovom Eurobasketu. Pobedu koja daje realnu nadu za dalji plasman.

Nije ništa nagoveštavalo da će uopšte doći do bilo kakve drame. Razigrani Izraelci su u prvih dvadeset minuta bušili Bosance odakle su stigli. Odličan je ponovo bio NBA igrač Omri Casspi, a u stopu su ga pratili sada već standardni Elyahu i Gal Mekel. Zvezdaši, inače, mogu biti izuzetno zadovoljni Mekelovim nastupima do sada – za razliku od Marcusa Williamsa, Mekel deluje kao da neće da ispusti dušu kada krene u prodor, i možda ima slabiji pregled igre, ali zato bolje spejsuje ekipu, pokretljiviji je i generalno mislim da će se bolje adaptirati na sadašnji sastav Zvezde i bolje istaći njegove kvalitete. Ali o tome nekom drugom prilikom. Elem, na poluvremenu, Izrael je imao stabilnih 10 poena vođstva, i stvari su se kretale nekim normalnim, predviđenim tokom.

Gal Mekel/foto FIBA

Veliki preokret počeo je u trećoj deonici, i to negde oko petog minuta, pri vođstvu Izraelaca od 53-38. Suočeni sa deficitom od 15 poena i mrkim pogledom Duška Ivanovića, Bosanci (a i Hercegovci – poruka za one koje čitaju iz Bosne, oprostite što vam skraćujem ime zemlje, nama su sve to kolokvijalno samo „Bosanci“) su zaigrali kao navijeni. Petorka Gordić-Šutalo-Renforoe-Stipanović-Kikanović najednom je kliknula, i počeli su da sevaju poeni. Povukao je naravno prvo odlični Stipanović, najbolji igrač BiH na ovom turniru, pa je i Šutalo krenuo da radi ono što mu prezime sugeriše, Renfroe je povezao ekipu svojim pasovima i odjednom – odjednom – 60-60 na kraju treće. Quo vadis, sveto carstvo izrailjsko, kad ste pustili da vas ova glorifikovana grupa građana – ali, dodajmo, hrabra i borbena grupa građana – ubaci u mašinu?!

Četvrta četvrtina, naravno, mogla je da bude samo izrazito tesna. Na minut i po do kraja počela je gotovo komična završnica, u kojoj su se i jedni i drugi ponašali kao da ih režira Buster Keaton – Eliyahu je pogodio bacanja za 73-70, a onda je…ok, sačekajte. Onda je prvo Šutalo doslovno ispao u aut (pogledajte snimak), što je isprovociralo Ivanovića da besno baci prvu najbližu flašu sa vodom. Zatim je Izrael vratio uslugu tako što je Renfroe presekao izvođenje Ohayona – i dvadeset sekundi kasnije, promašio levi ulaz. Nije ni tu bio kraj komediji – Fischer je promašio skok-šut, Eliyahu se dokopao lopte, i onda u momentu ničim izazvanog idiotizma – na semaforu trenutno 14 sekundi, da je samo ostao ukopan tu gde jeste Bosna je morala da faulira i sa penala bi mogao da overi verovatno nedostižnih pet razlike – pokušao da doda otvorenom čoveku u reketu. Što uglavnom zvuči kao pametna ideja, da on to nije uradio kao da je juče operisao obe ruke, pa je šaljivo užasan pas lagano presekao Kikanović. Game on.

Izraelci su odlučili da fauliraju, valjda uplašeni moćnih trojkaša kakvi su Gordić i Šutalo, i prvi je šansu dobio upravo bivši bek Partizana. On je pogodio samo jedno. OK, sad faul na drugoj strani, gde Fischer takođe pogađa samo jedno. Pa Renfroe opet samo jedno. Pa Fischer opet samo jedno (off-topic, jel’ stvarno pametno opet gurati loptu u ruke igraču koji je pre koji sekund promašio penal?). Na pet sekundi do kraja, Izrael sad kaže „OK, fuck it“ i nada se da će sve krenuti kako treba.

Osim što nije. U inspirisanom naletu demencije kakvo se uglavnom viđa u starijim verzijama NBA Live igrica, Šutalo je izveo Gordiću, ovaj je sa svog penala uputio dijagonalni cross-court pas na Kikanovića, koji je posle kontrolisanja istog uspeo da se okrene i iz nekog blentavog raskoraka uputi šut za tri poena. Swisssssssssssssssssssssssssssssssssh reče mrežica, 75-75 reče semafor, i odosmo u produžetak.

OK, OK, produžetak, šta sada. Vrlo brzo je sav taj momentum otišao na stranu ekipe sa bliskog Istoka – Casspi je pogodio na samom startu, onda je Mekel vezao pet poena i očas posla eto njih na +7 i tri do kraja. Al’ ne lezi vraže. Renfroe je vratio trojku, pa je onda Gordić metnuo četiri zaredom i eto ti ga sad – još jedan egal. Casspi je sitno podigao moral zakucavanjem na 53 sekunde do kraja, što su se ispostavili i kao poslednji poeni za Izraelce na ovom meču. Gordić je u narednom napadu iznudio petu ličnu Eliyahua i pogodio oba penala, pa je Izrael za pobedu imao još oko 29 sekundi. Posle dugo premišljanja (i odlične odbrane Bosanaca) lopta je našla Casspija, koji je iz skok-šuta promašio obruč. Odbitak od tablu je brzo dohvatio Mekel i položio u koš, no sudija je samo odmahnuo rukom – bez kontakta sa obručem isteklo je i vreme za napad, tako da je šut za pobedu ipak bio predodređen Ivanovićevim momcima.

Proživeli smo tada praktično rimejk onoga što su pre 22 godine izveli Kai Nuernberger i Christian Welp protiv Rusije. Renfroe je uzeo loptu, punom parom krenuo ka košu, prostim ali efektnim driblingom izlomio kičmu Ohayonu, odvukao pažnju Fischera koji je, baš kao nekada Mihajlov, izašao na njega, i elegantno prosledio loptu Kikanoviću. Ovaj je laganim poluhorogom ubacio u koš i tako, i zvanično, rešio pitanje pobednika. Bosna 86, Izrael 84. Kraj.

Bio je to znak da otprilike cela delegacije Bosne uleti na teren. Treneri, pomoćnici, ekononomi, fizioterapeuti, svi su bili na parketu. Urlali. Skakali. Radovali se. I videlo se koliko im je značilo : posle dva teška poraza, gde je prvi bio na jednu loptu, a drugi klasično cepanje – pokazali su svima, a pre svega meni, da Bosna ume košarke i bez Mirze, i bez Đedovića, i bez Nurkića. I to samo jer se nisu predali. Šta vam ja ono rekoh juče? Hustle.

Prvi strelac u pobedničkoj ekipi bio je Nemanja Gordić sa 22 poena. Meč-viner Kikanović dodao je 17, i  usputno se da prostite posr’o u moju teoriju da ne možeš pobediti ako ti Blažič ili Kikanović uzmu 13 tj. 15 šuteva iz igre (mada, deo o Blažiču još stoji, a i ovo je otišlo u produžetak tako da, što bi rekao Miodrag Ješić, ne priznajem poraz).

Andrija Stipanović je ubacio šesnaest poena, ali to ostavimo po strani – centar Trabzonspora je apsolutno pokidao u vazdušnim duelima sa 18 (!!!!!!!!!!!!!!) skokova, od čega 10 (!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!) ofanzivnih.

Deset ofanzivnih skokova! Mislim, znali smo mi i ranije da je Elyahu mekši od bakinog kolača u fazi odbrane, ali da ga ovako neko odškoluje na „staklu“ što bi rekli kolege Amerikanci, pa još pored i živog Fischera koji mu čuva leđa…u Izraelu, Casspi 29 poena i 6 skokova, Mekel i Elyahu po 14, uz sedam asistencija za Zvezdinog leja.

Elem, odjednom, imamo interesantnu situaciju u grupi A. Bosna do kraja mora zaigrati još sa Finskom i Rusijom, i ne mogu vam baš odmah reći šta će tu da se zgodi. Nije nerealna pretpostavka da će Rusi isprskati sve mečeve u grupi (jer igraju prilično užasno), i da se onda na kraju nađemo u situaciji da Francuska sedi na vrhu sa pet pobeda, da Poljska ima četiri, Rusija nula, a Izrael, Bosna i Finska po dve. Koji je tie-breaker, pojma nemam, ali svakako će ova grupa pomalo i neočekivano stići u neizvesnu završnicu. Osim ako negde nisam pogrešio u kalkulaciji…

Andrija Stipanović/foto: FIBA

U šta se pretvorila litvanska košarka?

Dosta sada o Bosni i mojim gresima. Iznenađenje dana broj jedan viđeno je ipak na Baltiku gde je Belgija pobedila Litvaniju sa 76-74.

OK, sad pročitajte opet šta sam napisao, popijte čašu vode, obrišite naočare ako ih imate, još jednom pročitajte, i na kraju se pomirite sa činjenicom da je stara srpska fudbalska maksima da „danas svi igraju fudbal“ postala primenjiva i na košarku. Jer, danas je očigledno svi igraju, pa i Belgijanci.

U suštini, košarka u Belgiji je…ne možemo baš reći u ekspanziji jer to bi bila prilična laž, ali hajde da kažemo da je mnogo bolje sad nego što je ranije bilo. Pre 10 godina, bilo je suludo pomisliti da će Belgija uopšte otići na Eurobasket (koji su propustili svaki put od ’93 do ’11).

Pomisliti da će Belgija jednog dana, ikada, uopšte, u ISTORIJI pobediti Litvaniju? To su bili dosta ludi snovi i hrabre dijagnoze.

Pa čak i sada, kada su evo vezali tri uzastopna učešća i čak stigli i da se plasiraju u drugu fazu pre dve godine.

Favorizovana Litvanija ostavila je utisak favorita samo u prvoj četvrtini, koju je rešila u svoji korist sa osam poena razlike. Sve posle toga bilo je jurnjava za raspoloženim „lavovima“ (da vas naučim, Belgijanci su u fudbalu „crveni đavoli“ a u košarci „lavovi“, nisu svi k’o mi univerzalno orlovi…dobro, i delfini), čiji su rastrčani bekovi Van Rossom (13 poena, 5 asistencija) i Tabu (16 poena), zajedno sa novim zemljakom Lojeskim (22 poena, odličnih 9/14 i 5 asistencija), zadavali enormne muke tradicionalno defanzivano operisanim Litvancima.

Slavlje Belgijanaca/foto: FIBA

Posle sada već standardne klackalice, u kojoj su oba tima propustili da sačuvaju svoje teško stečene prednosti , usledilo je epskih poslednjih dvadesetak sekundi. Litvanci su, posle trojke Hervellea za izjednačenje, imali celih 24 sekunde za napad. Iz za sada nepoznatih razloga, Kalnietis – sa svojih 13 asistencija – je rešio da napad završi šutem za tri poena sa čitavih 7 sekundi na satu, i ovaj poklon su Belgijanci itekako umeli da iskoriste.

Van Rossom se ustremio kao munja prema litvanskom košu i promašio desni ulaz, ali ga je ispratio Lojeski sa tip-inom, koji je posle dobrih pet minuta gledanja snimka i još malo većanja među sudijama ipak odobren kao regularan. I možemo mi sada naklapati o tome da li je Litvanija ovde oštećena, da li je FIBA korumpirana, da li sudije nemaju pojma, ali pre toga razmotrimo par stvari.

Prvo, šta je Kalnietis zapravo imao u glavi kada je ispalio onu trojku? Kalnietis nije Mario Hezonja. Reč je igraču koji je već desetak godina profesionalac, ima kontinuitet nastupa za reprezentaciju, i ’ajd sve to na stranu, ali spomenuo sam već i da je u tom momentu imao 13 asistencija. Znači, trinaest puta je našao bolje rešenje od ovoga (u šutu je opet bio prosečan sa 3/8 i 0/3 za tri), i četrnaesti put, onaj najbitniji, je rešio da se izglupira. To nisu greške koje bi tridesetogodišnji plejmejker pretendenta na medalju trebalo da napravi.

Drugo…u šta se, zaboga, pretvorila litvanska košarka?! Nekada je litvanska škola bila sinonim za lepršavu ofanzivnu igru, i trojke koje su sevale sa svih pozicija.

Sada, Litvanija se preorijentisala na košarku kamenog doba, gde je cela mudrost ofanzivnog seta proturanje lopte do Valančiunasa koji će valjda nešto da uradi.

I ’ajde još i to, mislim, uradi on tu svašta (25 poena, 11/16 i 12 skokova protiv Belgije), ali pas Valančiunasu u reket uglavnom znači da svi ostali mogu da krenu nazad. Za razliku od njegovog velikog prethodnika Arvydasa Sabonisa, koji je rutinski digirovao svakim napadom sa niskog posta i laserski precizno pronalazio i cuttere i šutere, Valančiunas – koji da spomenemo, je u svojoj trogodišnjoj NBA karijeri upisao ukupno 141 asistenciju, iliti, moćnih 0.6 po utakmici – to ne ume.

Jonas Valančiunas/foto: FIBA

Bez ikakve kreativnosti u reketu, litvanski šuteri često ostaju odsečeni od igre, a pametnije ekipe redovno skupljaju na Valančiunasu jer su svesne da on neće iskickovati nazad na perimetar. U prva tri meča na turniru, Litvanija je šutnula 13, 12 i 13 trojki, i taj prosek ih je postavio na samo dno tabele sa ekipnom statistikom. Litvanija koja prosekuje najmanje šutnutih trojki na nekom velikom turniru? Šta je sledeće, Vels i Island na EP u fudbalu?

Da li mi je doduše žao? Naravno da nije. Youtube je već prepun clipova koji su uploadovali besni i dokoni Litvanci, sve sa naslovima „LITHUANIA STOLEN!!!“, „FIBA CORRUPT!!!“, „OMG FIBA!!!!“ i tome slično. I umesto da se i oni, kao i mi, pozabavimo uzrokom neuspeha, oni sada natiču neke nesrećnike koji su pet minuta premotavali snimak da utvrde šta se tu zaista desilo. Tako su im i pre dvajes’ leta bili krivi Toliver i Pitsilkas, jer su oni bili nesposobni da postave makar nečiju senku na Đorđevića koji im je ceo meč zvrjao otvoren na trojci. Ko ih…

Estonci pokazali stav

Treniranje živaca navijača u Monpeljeu nastavilo se i u meču domaćina protiv Poljske. Iako je atmosfera bila slavljenička, jer je Tony Parker prvim košem na igri prestigao Nikosa Galisa na večitoj listi Eurobasket strelaca, Poljaci nisu došli da samo gledaju kako rekorder duva u svećice na torti. Dobar deo meča proveo je u rezultatskom egalu, pre svega zahvaljujući odličnom Waczynskom (18 poena, 4 trojke) koji je predvodio goste u ranoj fazi igre. Okrenuli su naravno Francuzi na svoju vodenicu već tamo pred kraj prvog poluvremena, ali Poljaci su nastavili da prate, i na kraju imali i šut za izjednačenje i produžetak, koji nije realizovao Gortat (10 poena, 11 skokova). Francuska se ili čuva za eliminacije ili je kompletno dezorganizovana – Parker (16 poena, 6/13 iz igre) se ispucava k’o na treningu i uopšte ne igra odbranu, a ni ostali nisu u nekom bajnom šuterskom ritmu sem povremeno De Coloa (12 poena, 8 skokova).

Tony Parker/foto: FIBA

Da li je to pažljivo smišljena strategija ili nepažljivo otkriveno neznanje, saznaćemo u neko dogledno vreme. Inače, ja prosto ne verujem da Poljaci u poslednjem napadu sa ohoho vremena nisu našli bolje rešenje nego stepback trojka Gortata.

Ako je pobeda Belgije bila glavno iznenađenje dana, onda je sporedno sigurno trijumf Estonaca nad Ukrajinom.

Prvi put od 1993 ponovo će se slaviti košarkaši u Talinu, a najviše zahvaljujući inspirisanom Gregoru Arbetu (26 poena, 5 trojki), koji je povukao u ključnoj trećoj četvrtini gde je Estonija „pobegla“ Ukrajincima serijom od 22-6. Ukrajinci su sada i definitivno pokvarili dobar utisak sa otvaranja, i samo ih formalnost preostalih mečeva protiv Letonije i Belgije deli od i od zvaničnog finiša Eurobasket avanture. Estonci, sa druge strane, su pokazali zube i stavili do znanja da u njima ipak ima malo stava i duha. Barem do srede kada padaju nadrndanim Litvancima na volej.

I drugi domaćin bio je uspešan trećeg dana turnira, uz mnogo manje drame nego što je viđeno kod Franaka. Češka je svakako zabavna ekipa kad se svi rastrče, što su i demonstrirali u prva dva meča, ali za rigidnu pozicionu igru Letonaca nisu uspeli da nađu rešenje. Ubacili su Vesely (17 poena, 11 skokova), Satoransky (22 poena, 5 skokova, 9 asistencija) i Schilb (11 poena) svoje, međutim ostatak tima pogodio je svega još ukupno 15 poena, što nikako nije bilo dovoljno da se u problem ubace koncentrisani Letonci. Stara kajla Janis Blums imao je zapažen učinak sa 14 poena i 4 skoka, Berzins i Strelnieks su dodali 11, i to je bilo dovoljno da se Česi poraze sa ukupno 72-65.

Latvia defeat previously unbeaten Czech Republic in #EuroBasket2015 Group D!

A photo posted by FIBA (@fiba) on Sep 7, 2015 at 11:11am PDT

Za kraj, da spomenemo da su Rusi ponovo razočarali sve prisutne, upisavši i treći uzastopni poraz. Ovaj put bolji su bili Finci, koji tako izašli iz serije od dve izgubljene utakmice i istakli kakvu-takvu kandidaturu za dalji plasman. U prilično izjednačenom meču, obe ekipe imale su šansu da dođu do prvog trijumfa u poslednjih minut i po – posle dve uzastopne propuštene prilike i jednih i drugih, tačku na i stavio je Koponen (12 poena, 6 asistencija) preciznim šutem na tri sekunde do kraja, iskupivši se tako za dva promašaja u prethodna dva napada. Fridzon (22 poena) nije uspeo da pogodi trojku za pobedu, pa je ostalo 81-79 za Dettmanove Fince.

Čini se da će Rusi po drugi put za redom pasti već na prvoj prepreci, i medalje iz 2007. i 2011. sada već deluju kao daleka prošlost.

Ostaje nada da će nedavno penzionisani Andrej Kirilenko, sada kandidat za predsednika Košarkaškog saveza, uspešno reformisati ruske košarkaške strukture kako je najavio i vratiti „zbornaju“ na staze stare slave.

I to je to od mene za danas. Ako ste mislili da dan bez Srbije na Eurobasketu može da bude dosadan, očigledno ste se prevarili. Uživajte, gledajte košarku, a mi se čitamo sutra kada ćemo – bože zdravlja – komentarisati novu pobedu naših košarkaša.

*cover foto: www.sportal.de