Taylor Swift

Prvo moram da pomenem da sam ja fan Tejlor Svift već neke tri godine, ali uprkos tome sam je doživljavao kao dete jedne srednjoklasne američke porodice iz malog gradića u Pensilvaniji (Vajomising) koje je neverovatnim talentom i ambicijom za vrlo kratko vreme postalo čedo američke nacije i jedna od najvećih pop zvezda na planeti.

Ono što sam kao zaslepljen fan prevideo, a istraživanjem povodom pisanja ovog teksta saznao, je da je Tejlor imala više nego idilično detinjstvo. Porodicu njenog oca čine tri generacije bankara, a on sam je finansijski savetnik velike kompanije. Tako je Tejlor svoje detinjstvo provela bezbrižno i u izobilju koje je uključivalo letovanja u porodičnoj vikendici u Nju Džersiju, te je dobila svog ponija pre nego što je naučila da jaše konje iz porodične ergele. Uz to, dok se porodica nije skrasila u Pensilvaniji, Tejlor je prvo pohađala jednu privatnu školu, a zatim i jednu hrišćansku, ne bi li osnovnu i srednju školu završila u Vajomisingu.

Prvi problemi za nju nastaju kada kao srednjoškolski brucoš i zaljubljenik u kantri muziku biva odbačena od ostale kul dece, i tada počinje da piše svoje prve pesme za koje sama priznaje da su nalik isečcima iz njenih dnevnika tokom tih nežnih godina. Sa četrnaest se uz podršku prorodice, koja žrtvuje svoje lukrativne zarade, seli u Nešvil i na sve načine pokušava da privuče pažnju publike, odnosno izdavača. Prilikom nastupa u čuvenom nešvilskom klubu sa open mic-om „Bluebird“ privlači pažnju Skota Boršeta koji tek što je osnovao svoju nezavisnu izdavačku kuću „Big Machine“. Tejlor će tako postati jedan od njegovih prvih izvođača, a kasnije svakako najvažniji. Bitno je istaći da je Tejlor kao vrlo mlada već pokušavala da se ostvari u nekim od Brodvejskih pozorišnih škola, ali bez naročitog uspeha, tako da se kantri scena, na kojoj će debitovati već sa šesnaest godina, ispostavila kao savršeno utočište za njen prefinjen senzibilitet.

Pomenuto tinejdžersko otpadništvo će obeležiti njen debi album (Taylor Swift; 2006), koji se ako izuzmemo singl „Tim McGraw“ mahom sastoji od patetičnih kantri balada, ali koji će i pored toga skrenuti pažnju na njene kantautorske potencijale iako je album snimala u saradnji sa nekoliko drugih autora sa nešvilske scene. Ovde će takođe biti zapažen i njen pop rok senzibilitet što će kroz njenu dalju karijeru sve više dolaziti do izražaja, da bi kantri u jednom trenutku bio potpuno izbačen iz jednačine. Ono što je primetno na debiju, a nastaviće se i na njenim kasnijim albumima su obračuni sa bivšim ljubavima, gde ona ide toliko daleko da se ne ustručava da koristi lična imena svojih ljubavnika. Ovo će je kasnije u očima javnosti pretvoriti u stereotip overly attached girlfriend, pa čak i u čudakinju. Uprkos tome što je njen debi daleko najlošiji album koji je snimila, ostvarila je značajan uspeh na Billboard kantri listi singlova i albuma. Ono što je ukazalo na njenu neverovatnu posvećenost i ambicioznost je da je sama sa majkom pakovala diskove u omote i da je radio turneju albuma, koje u proseku traju šest nedelja, radila čak šest meseci, da bi onda voditeljima koji su puštali njenu muziku, u znak zahvalnosti slala uljana platna koja je sama slikala.

Tejlor sebe opisuje kao „dete interneta“ odnosnog klasičnog millenials-a, te je tako još na početku karijere uspostavila blizak odnos sa svojim fanovima putem svog bloga i myspace-a, često neposredno komunicirajući sa njima putem privatnih poruka.

Ovo je za konzervativnu kantri scenu bio pravi šok, dok se u Britaniji ovaj način promocije ustalio još početkom XXI veka, za šta su najbolji primer fantastični pank rok bendovi poput The Libertines i Arctic Monkeys. Ovu praksu će Tejlor nastaviti i kasnije snimajući svoje ispovedne video blogove, te ispisujući tekstove svojih novih pesama po svojim rukama tokom nastupa, ne bi li se fanovi kasnije mučili da dešifruju ove poruke. Još jedna bitna stvar je što je Tejlor umesto uobičajene ciljne grupe za kantri muziku, koja bi mogla da se proteže od studentarije do gerontologije, usmerila pažnju na tinejdžere opčinjene kantri muzikom nalik njoj.

Prvi veliki uspeh Tejlor postiže kada dve godine kasnije objavi svoj drugi album „Fearless“ na kom, iako tematski polazi od sličnih premisa kao i na prethodnom, mnogo zrelije pristupa pisanju, te ovde lajtmotiv njenog pisanja, odnosno ljubav, nije nešto neuhvatljivo i idealizovano, nego nešto što joj je blisko i samim tim može da bude i lepo i bolno. Ova euforija i neugasiva, nezustavljiva čežnja za ljubavlju mladu Svift suočavaju i sa velikim razočarenjima, te tako u pesmi „White horse“ pravi jedan za nju tada nekarakterističan otklon od idealizovanog sveta koji priželjkuje, pa tako posle svog ljubavnika razobličava i ceo svoj svet. Ovo čini svega dve pesme pošto u dirljivoj „Love Story“ napravi svoj tejk „Romea i Julije“, ekstatičan koliko i sami delovi Šekpirove drame.

Pre nego što zatvori album svojevrsnom himnom otpadništvu, Tejlor piše pesmu posvećenu svojim roditeljima i odrastanju, koja je indikativna utoliko što uz još par pesama pokazuje ne samo kako Tejlor ne pokušava da bude kul, već da svoju popularnost duguje upravo tome što iskreno piše o sebi kao nesrečnom i izgubljenom tinejdžeru, štreberu i čudaku. Ovo potencira i u svojim prvim spotovima i tako gradi autentičan imidž. Bitno je napomenuti koliko je lojalna svojim saradnicima, te je tako ostala verna maloj izdavačkoj kući za koju je distribuciju radio Universal Music i neiskusnom producentu Nejtanu Čepmanu koji pre produkcije njenog debija nije imao nikakvog studijskog iskustva. U borbi sa sve većom slavom je tako stajala čvrsto na zemlji oslanjajući se na porodicu, prijateljice i dugogodišnje saradnike.

Suvišno je da se bavim faktografijom, te uspehom albuma na listama, biće dovoljno pomenuti da je „Fearless“ bio najprodavaniji album 2009. godine, a da je prvi singl albuma („Love Story) postao najprodavaniji singl Tejlor Svift do sada. Za promociju albuma, te nagrade koje su usledile karakterističan je i ispad koji je Kanje Vest napravio na dodeli MTV VMA nagrada, kada je pijan izašao na binu, oteo mikrofon Tejlor i žalio se kako je nepravda što nagrada za najbolji spot nije otišla u ruke Bijonse. Tejlor će nekoliko trenutaka kasnije završiti jecajuči na podu svlačionice, da bi zatim Bijonse i dobila nagradu za najbolji spot ali u drugoj, čak značajnijoj kategoriji, što će Vestov ispad potvrditi kao nepotrebnu glupost jednog iskomleksiranog egomanijaka, što će čak i sam Barak Obama na sličan način prokomentarisati.

Svejedno, ovaj ispad će učiniti Tejlor još popularnijom, a ona će ga brzo preboleti, pritom nijednom ne osuđujući Vesta za njegov postupak. Promociju albuma je pratila i prva velika turneja sa preko stotinu nastupa u velikim arenama, predstavljena u dokumentarcu „Journey to Fearless“, a koja je Tejlor donela više od šezdeset miliona dolara. Uprkos svoj popularnosti Tejlor je ovde i dalje bila zakucana u svojoj fairytale mitologiji, te je tako deo njene bine činio dvorac, a deo srednjoškolski podijum. Ipak uz sav ovaj tinejdž kič, Tejlor izvodi obrade izvođača poput Bijonse, Rijane, Eminema i Linard Skinarda, što bi se dalo protumačiti kao patetični vapaj za slavom i izlaskom iz uskih okvira kantri zvezde, da se Tejlor svega par godina kasnije nije našla rame uz rame sa pomenutim zvezdama.

Sledeći album „Speak Now“ će učvrstiti Tejlor kao ikonu kantri popa, ona će izaći iz nekih ranije nametnutih šablona i napraviti značajan korak u pravcu pop muzike, a na pratećoj turneji će zaraditi duplo više novca nego na prethodnoj. Bina je ovog puta bila inspirisana Brodvej muzičkim teatrom, sa sjajnim koreografima, organizacijom, pirotehnikom i kostimima. Sviftova je uz to pozvala dosta muzičara da joj se pridruže na turneji, među kojima i Džejms Tejlora (po kome je dobila ime), Džastina Bibera, Selenu Gomez, Niki Minaž, Ašera, Flo Ridu i T.I.-a. Te godine će je „Time magazine“ prvi put uvrstiti na svoju listu sto najuticajnijih ljudi, a u pesmi „Innocent“ će se na vrlo suptilan način razračunati sa Kanjeom.

Ipak, pored svega navedenog ono što je mene prvo privuklo Tejlor je album koji će uslediti i koji će je učiniti globalnom zvezdom, a to je „Red“ objavljen oktobra 2012. Na nagovor svog stalnog producenta, pomenutog Čapmana, ona će ovde sarađivati sa čitavim nizom drugih producenata, te eksperimentisati sa tvrđim rok, dabstep i dens zvukom. Ovaj pristup će joj znatno povećati fan bazu, te će „Red“ postati njen najuspešniji album, i uz to njen treći album koji je debitovao na prvom mestu Billboard 200 liste albuma. Iako su bombastični hit singlovi (“I Knew You Were Trouble“, “22“, “We Are Never Ever Getting Back Together“) ono što je učinilo ovaj album prekretnicom u njenoj karijeri, ne treba zanemariti odlične downtempo pesme koje su neverovatan korak napred u odnosu na njene dotadašnje balade, naročito fantastična „All Too Well“. Spotovi koji će pratiti album biće daleko kompleksniji od onoga na šta nas je navikla na ranijim izdanjima i učiniće da se stvori za nju do tada neviđen hajp.

Long story short, moj omiljeni album Tejlor će gotovo instant postati njen prošlogodišnji „1989“ koji će 13 nedelja držati prvo mesto na Billboard 200 listi albuma, pre nego što će Drejkov iznenadni tejp „If You’re Reading This, It’s Too Late“ prekinuti taj kontinuitet. Ovo je opet zanimljivo budući da je Tejlor rođena trinaestog decembra i da trinaest smatra svojim omiljenim brojem koji često ispisuje po svojim rukama na turnejama. „1989“ je najzreliji album Sviftove do sada okarakterisan kao pop, odnosno sint pop, te u tom smislu čini potpuni prekid sa njenim kantri korenima i ustoličava je kao jednu od najvećih pop zvezda današnjice što i jeste ono što je Tejlor (ne)svesno priželjkivala.

Ona ne samo da prihvata ovu novu ulogu već je i slavi kroz sam album („Its a new soundtrack/I can dance to this beat“). Što se samog zvuka tiče Tejlor je prilikom pisanja i snimanja bila inspirisana pop muzikom sa kraja osamdesetih, gde izdvaja ono što su Eni Lenoks i Madona radile u to vreme. Za spot prvog singla „Shake It Off“ koji je prilično šizofren je dobila kritiku od Earl Sweatshirta za eksploatisanje nekih autentičnih crnačkih trendova poput twerk-a, ali mislim da joj se ovo ne može ozbiljno zameriti budući da kapiram da se malo zanela eksperimentišući sa novim zvukom.

Za svoj drugi singl je odabrala fantastičnu „Blank Space“ gde se poigrava sa imidžom psiho devojke na jako zabavan način i pribegava naraciji koja je potpuna kontrateža njenom ranijem pristupu ljubavnim odnosima, te od ranjive devojke nesrećne u ljubavi ovde preuzima stvar u svoje ruke i bavi se borbom polova u kojoj totalno dominira. Ovaj album je utoliko značajan jer Tejlor prevazilazi ulogu ljubavnog idealiste, odnosno fataliste, u korist one ljubavnog fanatika koji je u ovom izdanju dovoljno jak da prihvati svoje avanture sa svim nuspojavama koje one donose, i utoliko je i sama avantura uzbudljivija. Kako njoj, tako i nama. Neki od stihova iz pesme koji jasno opisuju ovaj preokret u njenom stavu su „You look like my next mistake/Love’s a game, wanna play?“, kao i „Got a long list of ex-lovers/They’ll tell you I’m insane/’Cause you know I love the players/And you love the game“

Njen najbolji spot, u kome se potpuno predaje ulozi posesivne, gotovo psihotične devojke, je upravo urađen za gore pomenutu pesmu. Sličan ovom je i prvi singl „Shake It Off“ gde pravi komenatar svoje javne persone: „I stay out too late/Got nothing in my brain/That’s what people say/I go on too many dates/But I can’t make them stay/At least that’s what people say“. Pored toga što je ovim albumom Tejlor postala jedini izvođač u istoriji popularne muzike koji imao tri albuma koja su u prvoj nedelji prodali više od milion primeraka, ona je napravila prvi album koji je potpuno prijemčljiv za svakoga ko voli dobru pop muziku, bilo da su to fanovi njene dobre prijateljice Selene Gomez, Britni Spirs ili Džastina Timberlejka.

Pored svog uspeha koji je postigla, Tejlor je tokom svoje karijere nesebično finansirala što javne škole u Pensilvaniji, što muzičke centre u Nešvilu, uz to smatra sebe borcem za LGBT prava, što je jedna od tema kojom se bavi pesma „Welcome to New York“ koja otvara njen poslednji album.

Tejlor polako postaje i modna ikona. Mene njen stil najviše podseća na tu jednostavnu eleganciju po kojoj su bile prepoznatljive filmske zvezde Odri Hepbrn i Grejs Keli. Još 2011. godine ju je „Vogue“ proglasio za ikonu američkog stila, a ubrzo su usledile i njene prve naslovnice za „Vogue“ izdanja širom sveta. Za martovsko izdanje ovogodišnjeg „Vogue“-a pored naslovnice, je urađen i čitav editorijal Tejlor i njene nove najbolje prijateljice, inače uglednog supermodela Karli Klos.

Pre nego što zaključim tekst, želim da skrenem pažnju na veliku fan bazu koju Tejlor ima u Srbiji, te su krajem prošle godine srpski sviftiji izbacili presladak fan video Tejlorinog singla „Shake It Off“. Za kraj, ukoliko sam vas ubedio koliko je Tejlor Svift značajana i dragocena pojava na svetskoj muzičkoj sceni, ostavljam vam par linkova na kojima možete svakodnevno da je pratite.

Facebook / Twitter / Instagram