Da li imate preko 18 godina?

TOP 50 albuma u 2021. godini

Svodimo račune i predstavljamo listu muzičkih izdanja koja su ostavila najjači utisak na nas.

0
0

Ni u pandemijskoj 2021. godini muzičari nisu prestali da objavljuju nove ploče. Oni su bili ti koji su nam stvarnost (koju čine lokdauni, ograničeno kretanje, raznorazne zabrane i ostale neprilike u vezi sa koronom) činili prihvatljivijom i lakše podnošljivom. Na tome smo im večno zahvalni.

Pred vama je izbor albuma koje smo najviše slušali u toku protekle godine. Tu se našlo mesta kako za već etablirane bendove, tako i za mlade lavove koji grizu i pred kojima je, nesumnjivo, blistava budućnost. Sve pohvale i za regionalne bendove koji redovno isporučuju odlična izdanja.

Sigurno da će neko ostati oštećen, pa kako bismo ispravili tu vrstu „nepravde“ sekcija za komentare vam je na raspolaganju. Preporučite vaše favorite, jer želja za dobrom muzikom još uvek ne prestaje.

 Squid / Bright Green Field (Warp Records)

Već par godina momke iz ovog brajtonskog sastava krasi neiscrpan izvor inspiracije što su dokazali na svom prvencu. Oni stvaraju muzički univerzum gde granice ne postoje i koji karakterišu konstantno istraživanje novih pravaca i želja da se ne ponavljaju. Zbog toga važe za jedan od najraznovrsnijih bendova na Ostrvu (i šire). Širok spektar različitih muzičkih stilova uspeli su da pretvore u jedinstven i prepoznatljiv zvuk kojim nadilaze krute žanrovske klasifikacije.

Viagra Boys / Welfare Jazz (YEAR0001)

Švedski post-pankeri ovoga puta su nam ponudili satirični muzički eksperiment u kojima obrađuju raznolike društveno-političke teme. Sam naslov albuma sugeriše na odluku švedske vlade da ponudi finansijsku pomoć „visokoj umetnosti“ poput džeza, te su momci odlučili da naprave neku vrstu „džeza za običnog čoveka“. Sa tim u vezi, kroz određene numere provlači se saksofon, ali poigravanje sa drugim žanrovima, takođe, ne nedostaje. Tako imamo bluzerski/synth punk miks, odnosno uplive elektronike te vejtsovskog i kejvovskog pristupa. Za sam kraj ostavljena je numera „In Spite of Ourselves“, obrada folk heroja Džona Prajna, koja zapravo predstavlja duet sa Amy Taylor (Amyl and The Sniffers).

Arab Strap / As Days Get Dark (Rock Action Records)

Škotski duo je vrlo uspešno smestio svoj prepoznatljivi gitarski zvuk obogaćen elektronskim ukrasima u moderno odelo pritom ne gubeći vlastiti identitet. Mračniji nego ikada pre, Moffat i Middleton obrađuju teme koje se dotiču smrti, seksa (njegove izopačen strane), ksenofobije, tuge, naoružani životnim iskustvom i adekvatnom instrumentacijom koja sve to prati. Stilski eksperimenti variraju od upotrebe sintetičkih efekata, preko fri-džez saksofona do flamenko ritmova, te vidimo da je bend proširio muzičke horizonte kojima se znalački služi. Posebnu atmosferu straha na ploči pravi spoken word interpretacija u jednom misterioznom i intrigantnom tonu.

Snail Mail / Valentine (Matador)

Od objavljivanja debi ploče Lush pre tri godine do sada, Lindsey Jordan poznatija kao Snail Mail, prošla je kroz mračan životni period koji je uključivao zavisnost od alkohola, odlazak na rehabilitaciju, propast na ljubavnom planu. Ova ploča govori o svemu ovome, a Lindsey je direktnija i iskrenija kao nikada pre!

 Dry Cleaning / New Long Leg (4AD)

Britanska četvorka prosto osvaja gotovo meditativnim post-punk zvukom. Njihovo debitantsko dugosvirajuće izdanje u potpunosti se oslanja na kombinaciju dvosmislenih, ciničnih i duhovitih tekstova u zanimljivoj recitatorskoj interpretaciji liderke grupe Florence Shaw i bravura koje čini gitarista Tom Dowse. Za razliku od mnogih bendova koji se kreću u sličnom muzičkom žanru, a koji reže i vrište, Dry Cleaning su se odlučili sa manje besnu i bučnu varijantu koja je jednako ubitačna i oštra.

Rebel Star / Početak i kraj (Pop depresija)

Milan Glavaški izgleda ne može da se odupre snažnom kreativnom naletu. Nakon prošlogodišnjeg solo izleta u okvire firme Rebel Star, ovoga puta nanovo je okupio punokrvni bend sa kojim nam je pružio sopstvenu dušu na dlanovima. Veoma emotivno i intimno izdanje sa temama koje su univerzalne za sve ljude i sve gradove bivše nam velike države.

Julien Baker / Little Oblivions (Matador)

Prethodna dva izdanja multi-instrumentalistkinje iz Memfisa karakterisao je nenametljivi, minimialistički pristup, bez upotrebe perkusija, dok su na Little Oblivians korišćeni i bubnjevi, ritam mašine, sintisajzeri, kao i dodatni žičani intrumenti. Pesme su prepune delikatnih, emotivnih ispovesti, među kojima se posebno ističe „Hardline“, gde nam muzičarka predaje svoju dušu na dlanu ne stideći se pokajanja niti priznavanja krivice. Svojevrsna autobiografska ispovest u kojoj nam Julien pokazuje kako su je stare rane oblikovale u osobu kakva je danas.

Israel Nash / Topaz (Loose Music)

Na svom najboljem izdanju u dosadašnjoj karijeri sadašnji žitelj države Teksas vrlo umešno je prodefilovao americana, folk i indie-rok žanrovima pružajući slušaocima neponovljivo magično iskustvo.

21 vek / Si nacrtav život (Password Production)

Za razliku od nekih prethodnih projekata na kojima je učestvovao sveprisutni Vasko Atanasoski, kada se obračunavao sa društvenom situacijom u Skoplju i nekakvim naopakim ustaljenim običajima, fokus novog izdanja makedonskog trija je na ljubavnim problemima i propaloj vezi. U suprotnosti sa neverovatno zaraznim ritmom na drugoj strani stoje stihovi o nedostajanju, nesrećnom odnosu dvoje ljudi i srcobolji. Zamisao je, izgleda, da se đuskanjem prebole ti ljubavni jadi.

shame / Drink Tank Pink (Dead Oceans)

Ubitačna kombinacija eksplozivnih gitara i snažne ritam sekcije, zbog čega smo ih i zavoleli, na novom izdanju proširena je suptilnim klavijaturama, te se čini da su mnogo veću pažnju posvetili melodijama, ritmovima i promenama tempa. Iako manje furiozna, ploča Drink Tank Pink ne znači da su izgubili na žestini što će, verujem, dokazati i na koncertima, čim se za to stvore odgovarajući uslovi. Petorka je samo rešila da se više udubi u instrospektivne teme i pozabavi novim zvučnim horizontima, istražujući svoje nesporne kreativne mogućnosti.

Low / Hey What (Sub Pop)

Članovi benda Low nastavljaju da pomeraju granice sopstvenog zvuka. Imajući u vidu njihovo prethodno izdanje, izgleda da se osećaju sasvim komotno u ovom miksu distorziranog haosa i nešto mračnije elektronike. Još jedan vrlo uspešan eksperiment koji ih i nakon 30 godina karijere ostavlja relevantnim.

Koala Voice / Plata (Nika Records)

Slovenačka četvorka još jednom dokazuje da su jedan od najživljih i najtalentovanijih bendova današnjice. Album Plata sa standarndim indie-pop/disco punk izrazom zvuči tako klasično za Koala Voice, a samim tim kao niko drugi. Pored plesnih bisera koje poseduju moć pokretača lude žurke preko atmosferičnih balada do razuzdanih bangera – sve je tu, plus su malčice koketirali sa country zvukom. Ova talentovana skupina možda je i najbolji muzički proizvod Dežele.

Idles / Crawler (Partisan Records)

Petorka ponovo oduševljava dobro poznatim zvukom gde ritam sekcija poput tenka gazi sve pred sobom, ali ovoga puta uplovljava u mirnije vode gde se, takođe, dobro snalazi.  elektronike, melanholičnog post-punka, čak i soul elemenata što ih, u muzičkom smislu, podiže na jedan viši nivo.  Tekstovi koje reprodukuje Joe Talbot su introspektivniji, intimniji nego na nekim proteklim izdanjima, te i tu promenu pozdravljamo. Momci iz Idlesa su rešili da revitalizuju svoj stil i verujem da se razvijaju u željenom pravcu.

Spellling / The Turning Wheel (Sacred Bones)

Iza imena Spellling krije se kalifornijska kantautorka Tia Cabral koja je na svom trećem studijskom izdanju rešila da se više oproba na pop terenu. Rezultat je impresivan, u to nema sumnje. Na ovom megalomanskom projektu učestvovalo je više od 30 muzičara, stoga i ne čudi raskošna orkestracija i kompozicije koje izazivaju trnce na koži. Sve ono najbolje iz pop muzike u prethodnih pola veka, a opet sveže i savremeno, može se čuti na ovoj ploči.

Chubby and the Gang / The Mutt’s Nuts (Partisan Records)

Vlasnici najboljeg pank albuma prošle godine nisu mirovali ni u 2021. Nova garnitura beskompromisnih pab rok, pank, garažnih pesama, ponekad sa bluzerskim naglaskom ponovo su našle svoje mesto na top listi.

Roosevelt / Polydans (City Slang)

Vrlo je lako priključiti se ovoj elegantnoj i dinamičnoj synth-pop vožnji, jer pruža osećaje slobode i bezbrižnosti, tako poželjne u ovim vremenima. Od samog starta jasno je da je ovim pesmama mesto na plesnom podijumu, a ako već treba da se đuska, onda nek se đuska sve u šesnaest! Garantujem da ne postoji mogućnost da ne odreagujete na ove razigrane melodije. Pustite bilo koju od ovih deset plesnih bisera i sami ćete se uveriti u to.

Aaron Frazer / Introducing… (Easy Eye Sound)

Bubnjar, tekstopisac i drugi vokal benda Durand Jones & The Indications, konačno je iskoračio iz senke i objavio samostalno debi izdanje. Frazer, čiji kompletan opis se nalazi u stihu „I’m a soul man“, svojim talentom zaintrigirao je i Dana Auerbacha, osnivača grupe The Black Keys i bluz-rok magnata koji potpisuje produkciju ovog albuma. Divno orkestrirane melodije, pevanje falsetom, Motaun soul sa starim R&B, fank i disko elementima, te klavirske balade glavne su odlike ove ploče.

KOIKOI / Pozivi u stranu (Moonlee Records)

 Titulu najboljeg albuma za ovu godinu, kada je scena u Srbiji u pitanju, osvaja beogradski kvartet KOIKOI. Talentovani mladići i devojke uspeli su da stvore poseban, eklektičan zvuk koji svakako treba doživeti na koncertima. Vrlo vešto su upakovali teške industial rifove sa elektropop hukovima, krautrok ponavljanja sa ljutim gitarama, pa još na to dodali tradicionalne etno motive. Odlično deluju i u tišim i mirnijim deonicama ili dok u pozadini treperi indie/disco ritam ili kad se vulkanska distorzija razlije usred numere. Baš ti nekonvencionalni aranžmani su jedna od brojnih njihovih vrlina i nadam se da će i u budućnosti nastaviti da se razvijaju u tom pravcu.

Clamm / Beseech Me (Meat Machine)

Trio iz Melburna čini se kao australijski odgovor na Idles. Momci su besni, agresivni, glasni! Ne žale ni gitarske ni glasne žice, kao ni bubnjarske palice kako bi se obrušili na društveno-ekonomsku i političku situaciju, odnosno govorili o temama poput konzumerizma i psihičkih bolesti.

slowthai / TYRON (Method Records)

Drugi album intrigantnog engleskog repera sastoji se od 14 pesama podeljenih na dva jednaka dela. U prvom, sve numere napisane su velikim, dok su u drugom sve ispisane malim slovima. Slučajnost? Ne bih rekao. Na ovaj način Tyron Frampton, kako mu je pravo ime, podvlači kontraste koji vladaju u jednoj osobi. Razlike su i u liričkom, muzičkom, tematskom, emotivnom smislu. Najpre je energičan, silovit, žestok, govori o različitim vrstama droge, hvali se, da bi kasnije spustio loptu, postao manje buntovnički nastrojen dozvoljavajući nam da vidimo njegovu ranjivost. Ako je na debiju slowthai ukazivao na anomalije u britanskom društvu, ovde nam je prikazao kompleksnost sopstvene ličnosti.

Kiwi Jr. / Cooler Returns (Sub Pop)

U pitanju je dinamični i nepretenciozni gitarski rok, sa uticajima indie bendova iz poslednje decenije dvadesetog veka. Zvuk upotpunjuju orgulje, klavir i harmonika, te sve skupa deluje zaista ugodno. Muzika je nenametljiva, prijatna, ali dovoljno catchy da zasluži vašu pažnju. Tekstovi su dovitljivi, apsurdni i, najzad, zabavni, te će vam neretko izmamiti osmeh na licu.

Tus Nua / Nothing Personal (Rock Svirke Records)

 Nakon veoma uspešnog debija, Tus Nua se vraća (sada kao duo) sa još boljim naslednikom. Nothing Personal plovi među granicama bučnog roka, eksperimentisanja i šugejza. Pesme su, kada se zagrebe ispod površine, vrlo kompleksne i melodične, a kompletnom pozitivnom dojmu doprinose dream elementi što predstavlja jednu od brojnih snaga ove ploče.

Amyl & the Sniffers / Comfort to Me (ATO Records)

Na svom drugom albumu albumu australijska družina predvođena harizmatičnom Amy Taylor donosi nam pun kufer beskompromisne svirke i čistog, moćnog pank roka. Slušanje ovog albuma izmesti vas u zadimljeni mali pab gde naiskap ispijate kriglu piva, istu razbijete o pod ili o glavu (svoju ili tuđu), upadate u šutku, svirate vazdušnu gitaru, pa sa podignutim rukama u jednom navijačkom maniru vrištite himnične refrene pesama. Negde na pola puta između Bikini Kill i The Stoogesa, tamo ćete naići na Amyl & the Sniffers.

Sons of Kemet / Black To The Future (Impulse! Records)

Shabaka Hutchings jedno je od najprominentnijih imena savremene londonske džez scene. Već nekoliko godina leti iz projekta u projekat stvarajući, bez izuzetka, odlična izdanja. Isti je slučaj i sa pločom Black to The Future koji predstavlja energičnu fuziju džeza, afrobeata i world muzike.

Sleaford Mods / Spare Ribs (Rough Trade)

Beskompromisni duo nam na brutalan, direktan, pankerski način opisuje trenutnu svakodnevnicu u njihovoj domovini. Brexit, ekonomska nejednakost, imigracija, siromaštvo, lažni elitizam, rečju problemi koji muče britansku radničku klasu u fokusu su stihova Jasona Williamsona. Njegovi gotovo spoken word izlivi besa, kao da posle višečasovnog pijančenja u pabu kriglu zameni mikrofonom, predstavljaju istinsku uličnu poeziju. Idealnu muzičku pozadinu ima u vidu zamućenih elektronskih udaračkih beatova koje isporučuje njegov partner u zločinu, Andrew Fearn.

The War on Drugs / I Don’t Live Here Anymore (Atlantic)

 Negde sam pročitao da se čini da sastav iz Filadelfije, kojeg predvodi ultra talentovani Adam Granduciel, „pripada onoj kategoriji bendova koji se konstantno trude da svakim novim albumom izbruše svoj zvuk kako bi ga približili savršenstvu koje su samo odredili“. Kao i sa dva prethodna izdanja, i na ovom su veoma blizu tog savršenstva.

Bohemija / Putujemo (Pop depresija/Kišobran)

 Na svom trećem studijskom izdanju niški sastav je slušaoce poveo u čudesnu muzičku avanturu gde se uživa i u putovanju i u krajnjoj destinaciji. Veoma ugodna vožnja koju prati istinska harmonija instrumenata i glasova, veličanstvena produkcija, poetični tekstovi. I violina!!! Violina koja svemu daje poseban, bajkoviti štimung.

Mogwai / As the Love Continues (Rock Action Records)

Novi album post-rock veterana iz Glazgova deluje kao sumirani pregled muzike koju stvaraju poslednjih nekoliko godina. Mogwai radi ono što Mogwai radi najbolje, međutim, nikako ne deluju izlizano. Svež zvuk duguju radu na projektima u vezi sa komponovanjem za dokumentarce i serije, odnosno saradnji sa priznatim autorima filmske muzike. To se najbolje ogleda u pesmi “Midnight Flit”, koju krase predivni žičani aranžmani, i sasvim je realno zamisliti je na nekom soundtracku. Treba im odati priznanje za sposobnost da od ne toliko kompleksnih melodija, koristeći se principom repetitivnosti i rastućeg inteziteta, kreiraju atmosferične numere pune dramatičnih i napetih momenata.

Wolf Alice / Blue Weekend (Dirty Hit)

Britanska četvorka predstavlja nam nešto mirnije izdanje nego što su nas navikli do sada. Malo indie roka, malo više dream popa uz elemente psihodeličnog roka glavni su sastojci nove ploče. Međutim, nisu potpuno odustali od razbijačkih numera kakva je „Smile“, recimo. Posebno se mora istaći vokal pevačice benda Ellie Rowsell koji je uvek na vrhuncu, bilo da su u pitanju balade ili glasne pank kidalice.

Šiza / Pristojnog iz malog prsta izgubila se u srednjem (Dostava zvuka)

Nakon dugogodišnjeg boravka na sceni svirajući u raznim bendovima, koprivnički duo Antolić-Kuhar konačno je snimio zajednički album. I to kakav! Minimalistički instrumentarij (samo bubanj i bas) ne smeta im da stvore grmljavinu od koje bruji u ušima i koja vas u momentu podstiče na šutku. Eksplozivno, besno, sirovo – ove reči najbolje opisuju zvuk ovog dvojca, tako da možete zamisliti kako ruše sve pred sobom na nekoj klupskoj svirci.

SLANT / 1 (Iron Lung Records)

Hardcore punk tornado iz Seula! Želim u tu šutku!

Altın Gün / Yol (Glitterbeat Records)

Postavu ovog amsterdamskog seksteta čine pevač i pevačica turskog porekla, odnosno zapadnjaci zaljubljenici u anadolski psihodelični rok. Ršum su napravili sa prošlim izdanjem i onim hitom „Süpürgesi Yoncadan“, a početkom godine doneli su nam fanki disko ritmove iz 80-ih gde sintisajzeri još više dominiraju prošaranih da li osećaš miris istoka uticajima. Osim možda dve sporije numere, čitav album nakrcan je plesnim bangerima koje bi idealno doživeti na World stejdžu Szigeta, recimo.

Teenage Fanclub / Endless Arcade (PeMa)

Škotski veterani, malčice napuštajući sopstvenu zonu komfora, dokazuju da još uvek nisu zaboravili kako da napišu zavodljivu pop himnu ni nakon tri decenije karijere. Još uvek deluju sveže i aktuelno i predstavljaju nam se u dobroj formi.

Japanese Breakfast / Jubilee (Dead Oceans)

Karijera Michelle Zauner, liderke projekta Japanese Breakfast, ove godine beleži veoma uzbudljive momente. Pored toga što je objavila izvrsnu novu ploču, vrlo uspešno se predstavila i debitantskiim biografskim romanom.  A što se novog albuma tiče, konačno možemo govoriti o jednoj vedroj, blistavoj kolekciji pesama čiji je lajtmotiv sreća. Za razliku od turobnog lo-fi, bedroom popa, sada sve pršti od vibrantnih plesnih mrdalica.

Spiritbox / Eternal Blue (Rise Records)

Fanovi koji su, nakon zapaženih EP izdanja i singlova, željno iščekivali debi kanadskog metal sastava bili su oduševljeni kada je Eternal Blue ugledao svetlost dana. U teškoj, brutalnim rifovima nakrcanoj svirci odnosno nešto smirenijim i dubljim deonicama mogu uživati kako iskusne metalike tako i potencijalni novi ljubitelji žanra.

Bicep / Isles (Ninja Tune)

U blenderu ovog elektronskog dvojca iz Belfasta nalazi se zvuk koji je istovremeno pogodan za opušteno guštanje predveče na terasi, a totalno priliči i nekom klupskom ambijentu uz stroboskope i karakteristične plesne pokrete. Ritam je konstantan, oštar, intenzivan, a na raskrsnici gde se ukrštaju techno, house i dance, momci su ubacili breakbeat, trance i synth elemente. Na pojedinim trakama, ostvarena je saradnja sa ženskim vokalima, što stvari čini dosta prihvatljivijima. Proširenom zvučnom paletom na novom izdanju, Bicep su nam samo zagolicali maštu kakav bi se rejv mogao očekivati na njihovom nastupu.

Dinosaur Jr. / Sweep It Into Space (Jagjaguwar)

U kreiranju ovog albuma, pored članova benda, razume se, najvažniju ulogu odigrao je Kurt Vile. Muzičar iz Filadelfije je koproducirao ploču, i mora se priznati, u pojedinim delovima njegov uticaj je sasvim prepoznatljiv.  Neki od boljih momenata na izdanju su borba između Mascisove električne gitare i lidera Violatorsa koji je svirao dvanaestožičanu gitaru u pesmi „I Ran Away“, odnosno numera „And Me“ dostojne jednog Roberta Smitha.

Little Simz / Sometimes I Might Be Introvert (Age 101/AWAL)

Britanska reperka nigerijskog porekla Simbi (što je i akronim njenog četvrtog albuma) na sebi svojstven način obračunava se sa rasizmom, odaje počast hrabrim ženama, ogoljava svoj problematičan odnos sa porodicom, govori o prošlim ljubavima i propuštenim prilikama. A sve praćeno kolosalnom orkestracijom, fantastično produciranom i vrlo vešto uravnoteženom.

Bad Daughter / Let Me Panic (LAA)

Kantautorka Dunja Ercegović ovoga puta predstavila nam se projektom Bad Daughter i za tili čas je uspela da ugrabi gotovo jednoglasne hvalospeve. Ova ploča je dokaz da, kada je u pitanju kvalitet produkcije, izvođači sa ovih prostora itekako mogu da pariraju kolegama u Evropi ili Americi.

UV-TV / Always Something (PaperCup)

Dosta se toga promenilo u životu benda UV-TV od njihovog formiranja do sada. Najpre su se preselili sa Floride u Njujork, izvršili neke personalne promene, a u odnosu na prva dva dugosvirajuća izdanja, promenili su i muzički kurs. Naime, umesto dosadašnjih post-punk i garažnih numera, ovde su rešili da urone dublje u pop i njuvejv predele. I postigli su odličan rezultat, budući da njima stvaranje pitkih i zaraznih melodija nikada nije predstavljalo problem.

Turnstile / Glow On (Roadrunner Records)

Bučnom i energičnom hardcore punk zvuku sa prethodna dva albuma, momci iz Baltimora dodali su sada dreamy uticaje i alt-rok devedesetih što Glow On čini prijemčivijim, a što će im, verujem, proširiti bazu obožavalaca.

Black Country, New Road / For the First Time (Ninja Tune)

Londonski sastav predstavlja se vrlo interesantnim izdanjem gde eksperimentišu sa raznim muzičkim stilovima koji uključuju post-punk, klezmer, fri-džez i post-rock. Pravo je zadovoljstvo slušati sedam muzičara u savršenoj simbiozi gde svako od njih ima nezamenjivu ulogu. Vrlo je lako prepustiti im se dok kreiraju kompleksne i atmosferične kompozicije a da pritom niste posve sigurni kuda će vas odvesti. Ono u šta nema potrebe sumnjati jeste da ćete uživati u ovoj uzbudljivoj vožnji.

Lelee / Čuka bije pumpa (Moonlee Records)

Prvi album ljubljanskog (via Bitolj via Beograd) benda Lelee je izuzetno zanimljivo muzičko štivo koje zaokuplja vašu pažnju već nakon inicijalnog upoznavanja. Njihova muzika spoj je poimanja pop zvuka koji se negovao na ovim prostorima i ostrvskog indie-rocka u ovom veku. Veoma zabavno izdanje pogodno za višestruka preslušavanja.

Whispering Sons / Several Others (PIAS)

Na drugom studijskom izdanju ovaj belgijski bend nastavlja sa onim što im najbolje ide od ruke – stvaranje mračnog i turobnog post-punka gde dominira vokal liderke Fenne Kuppens. Dobro im stoji takav grub, bučni i ledeni sonični pejzaž sa pesmama koje bi mogle poslužiti kao muzička podloga nekog horor filma.

Pocket Palma / Atomi (Aquarius Records)

Zagrebački synthwave duo Pocket Palma predstavlja ljubavno pismo prošlosti. Njihov drugi album sadrži tople, zavodljive, višeslojne melodije sa sofisticiranom produkcijom koje čine da se vaše telo pomera u ritmu. Atraktivan spoj stihova i ideja koje njihov zvuk vode napred. Čini se da bi Anja i Luka mogli igrati bitniju ulogu na regionalnoj pop sceni. To svakako zaslužuju.

Arlo Parks / Collapsed In Sunbeams (Transgressive Records)

Mlada londonska predstavnica neo-soul zvuka predstavlja nam portret sopstvenog adolescentskog perioda života, onoga što je iskusila i kojim se neprilikama suprotstavljala. Album poprima oblik dnevnika zahvaljujući njenoj ljubavi prema poeziji i književnosti uopšte i primetno je da tekstovi isijavaju talenat i zrelost.

Auf Wiedersehen / Hej bejbe

U opisu drugog albuma beogradskog sastava Auf Wiedersehen stoji: „Zvuk koji ušima i telu još jednom donosi kombinaciju snažnog elektronskog zvuka, plesnog gruva, rokenrol gitara i vrištećeg garažnog fidbeka. Kul Rok Da Pop vožnja“. Ništa ja tu ne bih imao da dodam, osim konstatacije da su nadmašili sopstveni prvenac.

black midi / Cavalcade (Rough Trade)

Ekipa iz Krojdona kombinuje post-punk, elemente math-rocka sa vijugavim džez improvizacijama kojim stvaraju pesme sa nepredvidivim tokom. Međutim, one imaju moć da izazovu potpuni zemljotres kad dostignu „tačku ključanja“.

Quicksand / Distant Populations (Epitaph Records)

Članovi sastava Quicksand nastavljaju tamo gde su stali sa povratničkim albumom od pre četiri godine. Dakle, tu su veliki rokerski hitovi, zatim emotivne i snažne balade, kao i uspešno realizovane numere srednjeg tempa gde muzičari istražuju vlastitu muzičku paletu. Uspeli su da zadrže sve ono što je dobro iz zvuka devedesetih, ali da to ni slučajno ne izgleda kao puko kopiranje.

Porto Morto / Portopop (Jeboton)

 Ekipa iz Zagreba servira nam sopstvenu verziju modernog pop zvuka. Sudar elektronike i gitara, džeziranih deonica, funky ritmova prate momke u ovoj potrazi za originalnim zvukom. Jedno je sigurno – đuskanja ne nedostaje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: