Tehno revolucionar – Luigi Tozzi

Luigi Tozzi je čovek koji redefiniše tehno – onako kako samo pravi fanovi mogu da razumeju. Dolazak ovog tihog revolucionara elektronske muzike, u petak 24. marta, u beogradsku „katedralu undergrounda“ Drugstore u organizaciji kolektiva KiD prošao dosta zapaženo. Zašto je već neka vrsta kulta voleti Tozzija, iako ima samo 27 godina, objasnio je on sam u razgovoru koji smo vodili povodom ovog nastupa. 

Tvoj izraz je dosta jedinstven za trenutne trendove u produkciji elektronske muzike: kombinacija tribalnih elemenata i hipnotičnosti tehna sa atmosferičnošću i emotivnom stranom ambijentalne muzike. Nemamo prilike da se često susretnemo s ovakvim stilom. Kako si ga izgradio?

Mislim da je upravo sada najpopularnija ovakva vrsta ambijentalne tehno muzike i da ima najviše umetnika koji se njome bave. Naravno, ja se trudim da u svoju muziku usadim nešto što je intimno i samo moje. Uostalom, zar ne bi trebalo svaki umetnik da napravi ili doda nešto novo u umetnost koju stvara?  Mislim da je odgovor: da!

Moji uticaji što se tiče tehno muzike dolaze sa dub-om, kao što je na primer rad Basic Channel-a. Njihov rad me zainteresovao da istražujem načine stvaranja takve vrste muzike. Kada govorim o ambijentalnoj muzici na prvom mestu je Vangelis kojim sam bio opsednut u mladosti. Naravno, sada znam mnoge druge kompozitore ambijantalne muzike koji me inspirišu.

Kritičari te smatraju proizvodom sada već čuvene “rimske deep techno” škole iz koje su stasali i najbolji umetnici ovog žanra, sada već legendarni Donato Dozzy kao i Dino Sabatini. Još od ’80-tih godina i “italo disc-a” Italijani su inovatori u elektronskoj muzici. Kao i tadašnji autori tako se i vi iz nove škole trudite da muzika bude u prvom planu, a ne promocija vas kao umetnika ili ličnosti. Da li je teško tražiti emocionalnu i transcedentivnu stranu elektronske muzike u prostoj igri  gde je najvažnije imati ime i lice na bilbordu?

Haha, mislim da su sve ove legende koje spominješ počele kao jedan projekat. Dino, Donato i Brando Lupi su počeli kao Modernheads sa Gianlucom Meloni-en i svi oni su krucijalni za razvitak i popularnost ovog žanra. Što se tiče ovog manjka egocentrizma, siguran sam da to nije ekskluzivno vezano za Italijane. Znam toliko muzičara iz drugih zemalja koji su autentični u svoj pristupu muzici i koji uopšte ne guraju sebe u prvi plan! Ovo o čemu si me pitao je više vezano za nešto drugo:  kako neki muzički žanr postaje popularniji i dobija sve više publike tako se menjaju i motivacije ljudi koji se njime bave. Onda se pojavljuju tipovi koji su tu više zbog para i slave nego zbog prave opsesije i strasti ka nekom muzičkom žanru. Kada pominješ “prostu igru” u elektronskoj muzici pretpostavljam da misliš na žanrove koji su već dosegli svoj vrhunac ili su tu negde blizu vrha, pa se pojave koje sam sada spomenuo češće viđaju. Što se tiče ambijentalne tehno muzika, ona je tu tek nekoliko godina i polako osvaja tržište, te još uvek nema likova koji bi samo da zarade (smeh).

Kada smo kod popularnosti i fanova, imaš ih svuda u Evropi i veoma su dosledni onome što radiš? Čini se da se tvoji fanovi jako dobro razumeju u elektronsku muziku i sve žanrove?

Ljudi koji cene sofisticiraniji i blaži tehno morali bi da kopaju malo dublje kako bi nas našli, te zato i znaju dosta o muzici. Ta činjenica me oduševljava. Kada se baviš ovim poslom najvrednija nagrada je da te ljudi sve vreme u potpunosti kapiraju.

Kada smo kod kapiranja – kako komentarišeš savremenu elektronsku muziku? Neki umetnici, poput Tommy Four Sevena, misle da je u krizi, da su komercijalizacija i velike žurke na otvorenom banalizovale situaciju?

Ovo pitanje se direktno vezuje za odgovor koji sam dao na drugo. Možda pre mislimo na „krizu muzičkih sadržaja“ nego na krizu samih događaja? No, mislim da je i jedno i drugo obična fraza dovedena gotovo na mitski nivo. Elektronska muzika i njena scena postaju sve veće i veće što, prirodno, dovodi do ogromnog broja različitih numera od autora različitog kvaliteta, karaktera, znanja, veštine. Naravno, onda dobijate gomilu đubreta koje ništa ne vredi, ali, istovremeno, i gomilu veoma kvalitetne muzike koja se pravi širom sveta. Na vama je da nađete ono sa čim možete iskreno da se povežete i da se držite kvaliteta koji vama odgovara filtrirajući ostatak ponude.

Što se tiče velikih žurki na otvorenom, ne mislim da bilo događaj koji predstavlja neku muziku velikom broju ljudi može biti banalan. Tu su najveći problem umetnici. Oni imaju tendenciju da se izgube na takvim događajima i odustanu od svoje autentičnosti, pritisnuti očekivanjima publike ili njihovim brojem. To jeste loše, ali je na umetnicima koji nastupaju da preokrenu tu situaciju ostajući verni sebi.

Za kraj mora jedno kliše pitanje : Drugstoe, petak, 24. mart, tvoj debi u Srbiji i Beogradu. Set je neuobičajno dug za naše prilike, 4 sata. Šta publika može da očekuje od tebe, a šta ti očekuješ od nje?

Prvo, najiskrenije, veoma sam srećan što prvi put nastupam u Beogradu i to na tako posebnom mestu. Blaženstvo Što se tiče ostalog mogu samo da kažem da se najbolje izražavam i dajem najbolje od sebe kada počnem dok je noć još mlada. Ostalo ćemo videti zajedno na žurci!

 Fotografije: Tay Calenda/KiD promo