Da li imate preko 18 godina?

SUUNS: ostavljamo srce na bini

Gitarista kanadskog benda Džo Jarmuš za Before After govori o novoj ploči, eksperimentisanju na različitim projektima i o životu na putu.

Nakon nastupa na festivalima Primavera, Pukkelpop, OFF i SXSW, nekada najbolji novi bend prema rečima muzičkog časopisa “New Musical Express” (NME), kandaski rokeri SUUNS svoj premijerni nastup u Srbiji održaće u subotu, 6. aprila u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu u organizaciji koncertne agencije Rock Svirke.

Trenutno se nalaze na evropskoj turneji na kojoj promovišu četvrto studijsko izdanje “Felt”, a gitarista grupe Džo Jarmuš (Joe Yarmush) i pored velike zauzetosti izdvojio je vreme da za Before After govori o novoj ploči, eksperimentisanju na različitim projektima, kao i o životu na putu.

Kako bi se na najbolji način mogao opisati muzički stil benda Suuns?

Joe: Nastupamo uživo kao rok bend. Imamo klasičnu rok formaciju. Međutim, definitivno da u našoj muzici implementiramo elektronski gruv i bas. Sve to stvara zvučni ambijent koji bi se mogao opisati kao moderni šugejz (shoegaze). Elektronski šugejz.

Šta se promenilo od formiranja Suunsa pre više od jedne decenije do danas, kada je u pitanju vaš bend?

Joe: Mnogo toga se promenilo. Naša muzika se umnogome promenila i razvila. Sada snimamo ploče sa mnogo više pažnje u studiju i manje se odlučujemo na pankerski pristup ubrzanom snimanju. Svesniji smo našeg rada kako prilikom boravka u studiju, tako i na samim koncertima.

Dolazite iz Montreala, gradu poznatom po svojim umetničkim i kreativnim vibracijama. Na koji način vaš rodni grad utiče na vaše stvaralaštvo?

Joe: Imamo veliku sreću da smo okruženi takvim fantastičnim umetnicima. Grad je krcat muzičarima, vizuelnim umetnicima i drugim kreativcima. U isto vreme, reč je o najkontroverznijoj pokrajini u zemlji. U suštini, grad poseduje ogromnu energiju. Sad, bilo da je negativna ili pozitivna, bitno je da je ima u izobilju.

Vaš drugi album „Images Du Futur“ bio je u konkurenciji za muzičku nagradu Polaris 2013. godine. Kako vi reagujete na ovakve stvari? Kakvo je vaše mišljenje o nagradama uopšte?

Joe: Nije nas briga. Zaista. Srećni smo što smo uspeli da uspostavimo veliku bazu obožavalaca širom sveta koja nas podržava i daje vetar u leđa da stvaramo muziku koja probija žanrovske odrednice. Tako da kanadska nagrada za „najbolji album“ nam ne deluje motivišuće uopšte. Takve stvari nam nikada nisu bile potrebne.

Suuns ima zajednički album sa bendom Jerusalem In My Heart. Kako je došlo do vaše saradnje?

Joe: Radwan (Ghazi Moumneh), muzička komponenta JIMH projekta, nam je blizak prijatelj i često radi kao inženjer zvuka na turnejama našeg benda. Međusobni smo obožavatelji  i zaista smo imali želju da vidimo da li će nas naša uzajamna saradnja dovesti do nečeg novog i uzbudljivog. Sva naša očekivanja su nadmašena i ispostavilo se da je ovo jedan od mojih omiljenijih albuma na kojima sam imao privilegiju da radim.

Takođe, imali ste tu čast da budete jedni od kuratora programa povodom desetogodišnjice izdanja Le Guess Who? festivala u holandskom gradu Utrehtu. Kakve utiske nosite odatle?

Joe: Neverovatno iskustvo! Le Guess Who? Je prvi veliki festival na kome smo svirali. To je savršen spoj sa nama. Oni pomeraju granice načina kakvi festivali mogu biti. Trebalo im je mnogo vremena da dostignu poziciju na kojoj su sada, a to su uspeli na osnovu načina na koji kreiraju program. Neponovljiv festival, zaista! Bili smo više nego počastvovani da budemo jedan njegov deo.

Kad već govorimo o festivalima, poznato je da ste nastupali na brojnim ovakvim manifestacijama na nekoliko kontinenata, pa gde ste se najbolje proveli?

Joe: Na mnogim mestima nam je bilo zabavno. Nekoliko mesta se izdvajaju. To su Tokio, Bangkok, Azori, Meksiko Siti. Međutim, iskreno, pravi je blagoslov ići na turneje i dati sve što imaš i ostaviti srce na bini. Zato će i Beograd uskoro biti na mojoj listi!

Da, ovo će biti vaš premijerni nastup u našoj zemlji. Za vas je ovo još uvek neistražena teritorija. Šta znate o Srbiji?

Joe: Svirali smo u nekoliko zemlja u okruženju, ali nikad u Srbiji. U to je teško poverovati. Veoma se radujem nastupu u Beogradu. Jedan moj prijatelj je igrao hokej u Srbiji, pa se često priseća i priča o tome. Ranije pomenuti Radwan je takođe svirao ovde i veoma mu se sviđa. Sve u svemu, imamo pozitivne primere. U pitanju je specijalan, jedinstven deo Evrope. Jedva čekamo da dođemo!

Na vašoj prethodnoj ploči „Hold/Still“ započeli ste saradnju sa priznatim muzičkim producentom Džonom Kongltonom (John Congleton) koji je zaslužan za albume izvođača kao što su Sharon Van Etten, Angel Olsen, St. Vincent, The Decemberists i mnogi drugi. Kakve su vaše impresije o zajedničkom radu sa njim?

Joe: On je naš obožavalac već duže vreme, a mi njegovi. Uspeli smo da otpočnemo saradnju veoma brzo nakon sastanka. Niko ne voli da traći vreme. On zaista uspeva da kreira zadivljujuće, čudnovate zvuke koji upotpunjuju naše pesme. Džon jednostavno pojača naš bend. Veoma je talentovan čovek. Zaista uživamo da radimo sa njim.

Obnovili ste saradnju sa njim i na vašem najrecentnijem izdanju „Felt“. Šta vam je novo ponudio ovoga puta?

Joe: On je zapravo zaslužan za miks albuma. Sami smo producirali ploču, ali Džon miksuje hiljadu puta bolje od nas.

Šta to izdvaja vaš aktuelni album objavljen prošle godine u odnosu na prethodni katalog grupe Suuns?

Joe: Činjenica da smo ga sami producirali i deluje da smo malo i zaokrenuli ugao kada je o muzici reč. Sada nam je sve dostupno. Našu sledeću ploču ćemo ponovo sami producirati i pokušaćemo da zađemo dublje u našu svest.

Ukoliko se ne varam, niste menjali postavu benda od samog početka. Koji je tajni recept zajedništva svih ovih godina?

Joe: Samo daj ljudima prostora. Dajemo jedni drugima prostora i međusobno se podsećamo da je svako od nas ljudsko biće.  Biti u bendu nije najvažnija stvar na svetu, ali svakako da je u pitanju sjajna stvar. Dakle, potrebno je sagledati pozitivne strane svega toga i ukapirati da je život kratak.

A, evo i novosti za vas. Imamo novog klavijaturistu u grupi. Max Henry (Maks Henri) je rešio da napusti bend nakon jedanaest godina. Dao nam je neke od svojih najboljih godina i veoma će nam nedostajati. Pozdravite Erika Doertija (Eric Dougherty), novog klavijaturistu!

Kako podnosite život na putu? Da li su vam turneje isuviše naporne ili ste već navikli na to, pa samo uživate?

Joe: Volim da idem na turneje. Teško ju je izgraditi, ali volim da putujem i sviram na koncertima, tako da je to idealno što se mene tiče. Nekada, nakon nekoliko meseci na putu potrebno je vratiti se kući i napuniti baterije. Veoma je teško to postići na zdrav način. Život na turneji vam može ugroziti um i telo, u to budite sigurni. Zato pijemo mnogo vode!

Za sam kraj razgovora možete li nam preporučiti neke bendove iz vaše zemlje koji zaslužuju našu pažnju?

Joe: Frigs. Oni dolaze iz Toronta. Grejem (Graham) Van Pelt je sjajan. Džesika Mos (Jessica Moss), takođe.

Hvala na izdvojenom vremenu i vidimo se na koncertu u subotu.

Ulaznice za koncert mogu se nabaviti po ceni od 1600 dinara, dok će na sam dan nastupa cena ulaznica iznositi 2000 dinara. Kao predgrupa, zakazana je svirka njihovih sunarodnika iz benda Scattered Clouds.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: