MAD IN BELGRADE

Prošlog vikenda, 24. i 25. maja održan je nestrpljivo očekivani MAD in Belgrade. Kako smo saznali od ekipe koja stoji iza festivala – usled katastrofe koja je zadesila zemlju realizovan je samo deo planova, ali i pored toga, Beograđani su konačno imali priliku da u svom gradu prisustvuju događaju koji po svim relevantnim parametrima bio na zavidnom nivou. O prvim idejama, sklapanju događaja ove razmere, danima uoči festivala i daljim namerama pričali smo sa jednim od organizatora Rajkom Božićem i urednikom muzičkog programa Urošom Radenkovićem Ewoksom.

Kako je sve počelo?

Rajko: Još kada smo izašli iz Exita predprošle godine, dakle, Bojan Bošković, Nikola Stamenov i ja,  znali smo da hoćemo da radimo nekakav dogadjaj, nešto drugačije. A i iskreno ja sam želeo da napravim nešto gde će biti bar 90% muzike koju ja slušam. Onda smo shvtili da imamo par opcija, da radimo to negde napolju, negde blizu, dalek, što sve ima svoje prednosti i rizike. U isto vreme počinjemo da se družimo sa nekim ljudima iz Beograda, od kojih su neki ‘’iz posla‘‘, a neki bi mogli da budu. Tako smo upoznali Uroša Radenkovića Ewoksa i Mladena Hrvanovića.

Onda nam se zapravo Beograd nametnuo kao prirodno rešenje. Nit je blizu nit je daleko. Na neki način je i naš grad, ali i egzotika u isto vreme. Takođe postoji to mišljenje, sa kojim ćeš se predpostavljam složiti, da Beograd nikad nije imao taj pravi veliki festival. Nas trojica smo onda zapravo počeli da radimo sa Marijom Jocić koja je i ranije radila sa nama, inače Beograđanka, sa Urošem i sa Mladenom. Sedeli i mozgali. Znali smo da hoćemo da napravimo festival koji je drugačiji, koji je doživljaj. Koji će drugačije izgledati i zvučati. Koji će imati line-up relevantan na svetskom nivou, ali i koji će da bude organski vezan sa lokalnom scenom.

Koliko je zapravo teško praviti stvar toliko velikog organizacionog obima, a da ona i njena infrastruktura ne postoje? Praviti stvar od nule… I na kraju krajeva, zbog čega Beograd do sad nije imao takav festival?

Rajko: Užasno je teško i rizično, ali nije ništa nemoguće. Mi smo imali svest o tome da želimo da napravimo dugoročan projekat i da ćemo prve godine sigurno imati gubitak, bukvalno smo se skrpili da to preživimo. Hoću da kažem da nije nemoguće, ali ovde vlada određena poslovna klima koja diktira to da ljudi koji imaju novac neće da rade ako to ne donosi veliki profit, i to odmah. Niko neće da rizikuje. A druga stvar je to da se toliko dugo niko nije upustio u to da pokuša, da se onda stvorio osećaj da se ne može nešto što se zapravo može.

Uroš: i ja mislim da nas to dosta razlikuje od drugih, to da smo mi dosta investirali u samu produkciju, što niko ne radi. Mahom se investira u program, a produkcija je nešto propratno. Nama je bila poenta da napravimo nešto što će u posetiocu da probudi sva čula. Stejdževe je radio Mladen, koji je po zanimanju arhitekta. On je radio zaista velike instalacije po celom svetu, između ostalog i paviljon u Šangaju, kao i celu postavku otvaranja Univerzijade… On je čovek koji razmišlja megalomanski, ali u najboljem smislu te reči i super je imati tako nekoga u timu, nekog ko će stalno da probija granice.

Kampanja odavala utisak gerilskog pristupa. Koliko je to bila namera, a koliko sila prilika?

I jedno i drugo. Na prvom mestu je to da mi nismo imali dovoljno novca. Da te ne lažemo, da smo imali novca za tv reklamu u udarnim terminima mi bi je imali. Ali mi volimo ovo i volimo izazove te vrste. Srećni smo što je prvi korak u kampanji bio taj kviz. Dakle to jeste sve iznuđeno budžetom, ali i našom idejom i osećajem da kampanja treba da bude drugačija i posebna.

Nekoliko dana pred festival region su zahvatile poplave. Kako se to odrazilo na planiranje festivala?

Uroš: Ma mi smo bukvalno prošli kroz pakao. Pomenuli smo koliko je sama po sebi stvar rizična na svim nivoima, a ono o čemu najmanje želiš da razmišljaš je to da ti se dese neke nepredviđene okolnosti.

Ono što se desilo u našoj zemlji je ogromna katastrofa, a ono što je zadesilo nas sa tom katastrofom je bila naša privatna katastrofa jer organizovati festival u tim uslovima je pakao.

Tako da ono što smo zamislili u startu ustvari na kraju realizovano do 60%. I u tih 60% smo uspeli da napravimo nešto što će da izgleda svetski, a da nismo prošli kroz čitavu ovu situaciju stvar bi izgledala mnogo bolje, a i posećenost bi nemonovno bila mnogo veća.

Do kog trenutka je bilo upitno održavanje festivala?

Rajko: pa ja ću ti samo reći da se u petak u dva popodne nije znalo da li će se festival desiti.

Uroš: To je sve uticalo dosta na mnoge stvari ali mi smo u suštini zadovoljni kako je prošlo. Događaj smo u saradnji sa fondom B92 preusmerili da bude humanitarnog karaktera, skupili smo dosta pelena, a novčani iznos od prodaje karata prvog dana išao je u fond za pomoć stradalima od poplava. Sve u svemu ono što smo uspeli da uradimo u svim tim okolnostima ja velika stvar i mislim da smo za naredne godine uspeli da postavimo na noge nešto što ima odregenju građu. Reakcije publike, kako domaće tako i internacionalne su odlične, kao i samih izvođača.

To znači da će biti festivala i sledeće godine?

Uroš: Hoće i mora. Mislim, ne bismo sve ovo radili samo za jednu godinu. To mora da se desi sledeće godine a mi ćemo raditi na tome do tad.

Rajko: Milsim da prvo treba da sednemo i razgovaramo o tome da li datum treba promeniti, haha.

Uroš: Taj maj je nepredvidiv, godinama unazad.

Rajko: Očekivali smo da će možda pasti kiša, pa smišljali nekakve kabanice i to, ali ne i da će nedelju dana pre toga biti najveća poplava u poslenjih sto godina…

Uroš: Uvek ima mnogo stvari za popraviti i mnogo stvari o kojima treba razmišljati, ovo ipak jeste prvi festival. Svesni smo da je bilo dosta propusta ali to su mahom logistički problemi koji su bili neizostavni u situaciji koja se dešavala…nama je bukvalno na 6 dana stala produkcija…

Rajko: Uopšte nismo mogli da gradimo… Kada smo postavljali stejdž kod naduvanog zeke on nije više izgledao onako kako je zamišljen, ispostavilo se da ta lokacija ne funkcioniše baš najbolje zbog mešanja zvukova sa druga dva stejdža, ali prosto nije bilo vremena da se cela stvar pomera i da se traži druga lokacija.

I nažalost u tom smislu djevi koji su tamo nastupali su u izvesnom smislu zakinuti i mi im se svima izvinjavamo… Ali mislim da ljudi razumeju. Sve je trebalo da se postavi ranije, pa bi bilo vremena i da se proba i promeni, ali zbog poplave tog vremena prosto nije bilo.

Dosta izvođača nastupalo je dosta rano, kako se ispostavila ideja sa programom koji počinje u toku dana? Čini mi se da je to jedna od stvari na koju je prilično teško navići našu publiku.

Rajko: Da, jako teško, nisu navikli. Ali uzeli smo na sebe tu misiju da malo i to poguramo. Delimično nam je uspelo ove godine, ali ne odustajemo.

Uroš: Ja poslednjih dana srećem ljude koji hoće da me razapnu jer sam stavio neke od izvođača prilično rano, ali to je bukvalno bio eksperiment! Mi smo subotu i nedelju izabrali kao festivalske dane iz mnogo razloga. Sama nedelja kao dan za festival pogotovo dok nisu raspusti i ljudi rade je bio poduhvat. Mi smo došli na ideju da u nedelju fokus bude na dnevnoj žurci. Da nateramo ljude da na festival dođu u toku dana tako što ćemo staviti neke od headlinera baš tad.

Kako je koncipiran muzički program?

Rajko: Nama je bilo bitno da imamo alternativan program koji ima svoju publiku u Beogradu i Srbiji, i iako ona možda broji par hiljada ljudi, mi smo želeli da je vidi dvadeset hiljada ljudi. Pažljivo smo birali muziku koja je advanced ali je i komunikativna u isto vreme i može da stigne do ljudi koji to primarno ne slušaju i ne poznaju je.

Stremimo ka tome da imamo jako kvalitetan lineup koji će da komunicira i sa inostranom publikom, jer je to dosta zdrava stvar za jedan festival. A paralelno sa tim želimo da uvek imamo prisutnu i domaću scenu kroz lajnap jer mislimo da ova scena ima veliki potencijal.

Uroš: Nama je cilj da kroz godine, kako se festival bude razvijao, na glavnim binama imamo nekakav mash up, da naši dj-evi ne puštaju prvi ili poslednji, nego da se umešaju i da budu vidljivije predstavljeni.

Koji su vaši utisci sada kada je sve gotovo?

Rajko: Osećamo se super, osećamo da je festival uspeo. Prvenstveno zbog dobrog odgovora publike. Verovali smo sve vreme i stvarno se ispostavilo da je vredno. I ja sam nekako ponosan na nas a i ponosan sam i na Beograd.