Фузион za početnike

Uveliko je počela sezona muzičkih festivala, ludih i ekcentričnih žurki na otvorenom. Lepo sunčano vreme kao i letnji odmori omogućavaju par dana partijanja. Nakon godinu dana ”kreativne pauze” upravo je održano 21. izdanje Fusion festivala. Ne, nemojte kucati “Fusion festival” na vašem omiljenom pretraživaču, jer slike i reči koje ga opisuju neće vam biti dovoljne da shvatite o čemu se radi… Izazov prihvaćen.

Daleko od svakodnevnice, preko dve decenije, paralelno društvo posebne vrste se okuplja krajem juna u nedođiji. U kolektivnom vanrednom stanju, karneval čula se odvija na vanvremenskom mestu i čini da se na kraju osećate kao da je sve to bio samo san… Nije u pitanju maskenbal za mase pale s Marsa, već ”četvorodnevni praznik komunizma”.

Možda je greh pisati o festivalu koji ne voli da se eksponira, ne dozvoljava zvanične akreditacije novinarima i ne podržava propagandu ili društvene mreže. Zapravo, verovatno će moje ime biti na nekoj crnoj listi ako budu otrkili ovaj tekst. Ipak rizikovaću – nekim čudom je 2013. godine oboren rekord učesnika sa preko 70 hiljada takozvanih ”Fuzionista” i zato ne otkrivam državnu tajnu. Za neke nije više toliko ”andergraund” biti deo ove priče, a nekima je čak sve to postalo ”mejnstrim”. Festival se često upoređuje sa Burning Man-om jer postoje sličnosti u pripadanju jedne zajednice i društvenim principima. Razlika je što za Fusion ne morate da prodate bubreg kako bi ste obezbedili mesto i prevoz. Politički angažovani organizatori, to jest kolektivno udruženje ”pionira prostora i nomada partijanja” – zvano ”Kulturni Kosmos” (Kuko) ciljano glorifikuje ideal samoodrživog života od kapitalističkih ograničenja i interesa eksploatacije. Zato nema ni bilborda ni žestokih pića, a hrana je isključivo vegetarijanska ili veganska.

Kulturni Kosmos je dakle nezavisno udruženje koje se danas ne finansira preko javnih sredstava ili vladinih organizacija. Svakog juna se okupi oko 2 hiljade dinamičnih pomoćnika i 7 hiljada angažovanih aktivista kako bi kolektivno podržali i usavršili pripreme. Mnogi muzičari se odriču svojih honorara. Mreža od skoro 200 autonomnih grupa iz različitih oblasti takođe daje svoj doprinos kroz novčane nadoknade i političke projekte. Ove međuregionalne strukture čine održavanje festivala na otvorenom mogućim.

U prvih desetak godina postojanja festivala, među glavnim akterima nije postojao konsenzus o potrebi za bilo kojom vrstom promotivnog materijala. Na samom početku bi prilazili ljudima za koje su smatrali da dele slična interesovanja i lično delili flajere.

Tako se stvorila mini elita sa onima koji su znali šta se dešava. Pre sedam godina su ”Kulturni Kosmonauti” upali u dilemu: ”Naša briga o povećanju opšte svesti o festivalu i potencijalnom povećanju broja posetilaca ostavila nam je utisak da bi promovisanje bilo kontraproduktvino. Međutim, čak i bez objavljivanja, bili smo primorani da postavimo ograde i ostala ograničenja kako bi smo se suočili sa prevarama nastalim pošto je Fusion postao prevelik.”

Tako je svanuo multimedijalni projekat, nedovršeni kolaž u formi dokumentarca iz par delova koji pokazuje stanje stvari iza kulisa. Film sadrži video materijale koji su snimali različiti stvaraoci u proteklih šest godina. Kroz razna poglavlja i odabrane teme istražuju se aspekti ovog živopisnog univerzuma. Pokazuju se rani dani pokreta, njegovog duha, razvoja i promena. ”Tu su ljudi koji prenose svoje snove u stvarnost, koji se kreću u samostalno izabranom svetu rada i aktivno ga oblikuju. Ono što se na prvi pogled pojavljuje kao festival može se razviti u pokušaj modela društvene utopije.” Bonus-materijal sadrži knjigu o mračnoj istoriji aerodroma Lerc. Nekada je to bio testni teren nacističke ratne avijacije u Rehlinu i pomoćni logor koncentracionog logora Ravenzbrik.

Drugi deo dokumentarca ispituje radosti i probleme regiona, uvodi investitore, političare i partijske organizatore. Dolazak “Kulturnih Kosmonauta” na aerodrom u blizini jezera Miric otvara nova pitanja o uspostavljanju veze sa lokalnim ličnostima. Film otkriva kako su slobodni prostori za samoodređeni način života došli kroz rezidenciju zadruge, a takođe se bavi i sukobima sa lokalnim stanovništvom. Kontroverzne teme uključuju konzumiranje droge tokom festivala, zagađenje bukom i kontinuirani rast projekta. Različiti stavovi oko “uspešnog regionalnog razvoja” se međusobno sukobljavaju: ”Šta treba učiniti u ruralnim područjima gde se međusobno povezani problemi desničarskog ekstremizma, odliva stanovništva, visoke nezaposlenosti i kulturnog neznanja često pojavljuju i izgledaju tako čvrsto utemeljeni u umovima lokalnih stanovnika?”

Svake godine, organizatori se osvrću na prethodno izdanje festivala i sumiraju utiske. Iako neki danas kritikuju masovne razmere koje je festival poprimio, sa glavnim izvogovorom da ”to više nije to”, u jednim od zaključaka, organizatori imaju odgovor i za taj problem… ”Za one sa stavom “sve je bilo bolje ranije”, želimo pojasniti: ništa ne ostaje kako je bilo, čak ni naš omiljeni festival. Ali, nadamo se da ni vi ne želite da se zaglavite, već ste spremni da se suočite sa procesom rasta u našem međugeneracijskom komunističkom odmoru i pomognete njegovom konstruktivnom oblikovanju.”

Pošto je ideja bila da se pomešaju muzički stilovi i ostali umetnički programi kao na primer pozorište ili bioskop (a ne da se fura samo tehno), publike odnosno plemena su se ”stopili” i rođen je izraz ”Fuzija”. Sramežljivo je sve počelo kao eksperiment. Na prvom rejvu davne 1996. godine, okupilo se manje od 800 ljudi ispred jedne bine. Kada je Fusion postao pravi trodnevni Fusion 1997. godine, pojavili su se bendovi i dve nove bine za dve hiljade gostiju. Ubrzo postaje jasno da ukoliko žele da žurka potraje, Kosmonauti moraju da zakupe parcelu, inače će neko drugi to uraditi umesto njih. To su uspeli 2003. Već 2004. godine se pojavilo oko 15 hiljada posetilaca a 2009. je oboren rekord sa preko 60 hiljada fuzionista. Od 2010. se uvodi pretprodaja karata i ograničenje na 70 hiljada, od kojih se 5 hiljada ulaznica obezbeđuje ”najboljim prijateljima” festivala. Od 2012. karte se isključivo dodeljuju po principu lutrije – samo srećnici koji su bili dobri preko godine imaju priliku da kupe karte od deda mraza.

Pre dve godine je došlo do problema u sistemu pa nas je bilo 73 hiljade… Potražnja je takva da su neophodne dve tombole, a pravila igre su prilično stroga. Svako može da se prijavi kao pojedinac ili u grupi sa društvom. Naravno, samo jedna prijava važi po osobi. Registracije kreću 1. decembra i traju dve nedelje. Kosmonauti su već u novembru opomenuli onih 12% koji su glasali za naciste na izborima, da ne moraju da se trude i apliciraju za karte jer nisu dobrodošli. Prvo izvlačenje za ovu godinu održalo se 19. decembra a drugi krug je uvek sredinom februara. Sve neplaćene karte u prvom krugu do sredine januara su ponovo dodeljene za drugi krug, a odgovarajući nalozi su automatski deaktivirani. Rok plaćanja u drugom krugu je sredinom marta.

Ako i posle drugog izvlačenja niste selektovani, onda možete individualno da se prijavite za dodatnu tombolu. To je kao lista čekanja – kada i ako se oslobodi mesto, možda se baš vama dodeli.

Cena karte je 120 evra ukupno, uključujući 10 evra depozita za pokupljeno smeće (živela ekologija). Karte su personalizovane i neprenosive na drugu osobu. Pažnja: proveravaju vaše lične karte na ulazu!

Od ove godine više nije moguće navesti osobu na koju želite da prebacite svoju otkazanu kartu. Rok otkazivanja je bio 22. juni. Ukoliko otkažete, vaša karta se dodeljuje onome koji se prijavio za tombolu, koja je trajala do 23. juna. Onaj koji dobije kartu preko tombole ima samo 72 sata da potvrdi, inače će ponovo biti bačena u lutriju. Da li pratite?

Malo ko zna da je zvanični poslednji dan ovog ”malog Vudstoka”, otvoren svima koji nisu dobili kartu a ipak žele da osete deo čarolije. U nedelju ljudi počinju da napuštaju festival kako bi se vratili svojim dosadnim životima, a za neke je put dug i zato kreću rano. To znači da ima još mesta za novi talas onih koji nisu dobili na tomboli a žele spontano da zavire! Od 8:00 su dostupne neograničene količine nedeljnih karata. Naravno, ne mogu da se nabave u pretprodaji ali zato koštaju samo 35 evra. Nakon festivala, neki ponosni fuzionisti ne skidaju tkanene narukvice, čak ih zaređaju. To je simbolički dokaz, to su uspomene, to je prepoznavanje uz šeretski osmeh.

U Nemačkoj se ništa ne uzima zdravo za gotovo, a posebno ne zabava. Sve je organizovano do najsitnijeg detalja, pa i do načina postavljanja prtljaga u specijalni bus koji polazi iz dvadesetak većih gradova na skoro svakih deset do petnaest minuta. Naravno, nemoguće je obezbediti autobusku kartu ako nemate kartu festivala, a mesta treba rezervisati što pre, iako mogu da prevezu preko 25 hiljada putnika u jednom smeru. U povratku, ako želite da plešete duže nego što ste nameravali, možete da otkažete rezervaciju i vaše karte će dobiti neko ko se prijavio za listu čekanja. Uvek se nađe rešenje. Kada se ukrcate, broje se prazna mesta i ovi koji čekaju mogu da ih iskoriste. Dakle, bus je verovatno idealno prevozno sredstvo. U vozu nećete lako naći slobodno sedište a svakako treba da presedate jer vas čeka ”šatl” od i do železničke stanice. Privatno vozilo (auto ili kombi) je dobro rešenje samo ako niste amaterski kamper pa nosite sa sobom pribor za roštilj, stolice, trosed, bajs… Metla ili krpa će takođe biti od koristi za uklanjanje prašine sa prozora.

Udaljen oko 140km severno od Berlina, sovjetski aerodrom koji su rusi napustili 1993. godine, na kome se održava žurka, sadrži 12 hangara i ima preko 20 glavnih bina.

Zamislite grad sa avenijama Karl Marks i Lenjin, ulicom Ho Ši Min, kružnim tokom Če Gevara. Grad koji se prostire na preko 200 hektara… Sa jedne ušuškane strane gde nema toliko buke, nalazi se tiha zona za porodice. Iza šume je specijalni deo sa pravim smeštajem za učesnike, umetnike i već navedene prijatelje festivala. Tu je i dupla ograda koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim i ako pređete granicu dobijate čip sa kojim možete ponovo da se vratite unutra. Ako ste među prvima i stignete dovoljno rano (recimo u sredu), možda i imate šanse da pronađete dobar komad zemlje “u centru”. Ali ako dođete nešto kasnije, pripremite se za skakanje na pod sa zastavom u ruci, i to u usporenom snimku. Sektori se otvaraju postepeno a kada su vrpce posečene počinje borba baš kao u klasiku ”Tamo daleko”. Dakle, dok ste rekli ”Fusion”, svi su raširili svoje šatore.

Fejsbuk grupe, forumi i ostala FAQ mesta su idealni primer koliko su ljudi otvoreni i spremni da pomognu jedni drugima. Tu se mogu pročitati razni saveti ali i specifične molbe… ”Moja devojka je zaboravila kartu u Frankfurtu ali je već stigla kod mene u Berlin i mislimo da neće stići da se vrati na vreme a ne verujemo pošti. Ko može da nam donese kartu?” ili ”Ukraden mi je novčanik pre dva dana, da li prihvataju fotografiju sa telefona moje lične karte?” ili par dana nakon proslave ”Tražim devojku koja se zove Hana i koja je nosila žutu haljinu i crveni kačket, đuskala je pored mene i razmenili smo par reči ali nismo razmenili kontakte i sada ne znam kako da je pronađem! Hana iz Manhajma, ako vidiš ovu poruku, molim te javi mi se! Stefan iz Štutgarta.” – samo su neki od bisera.

Ono što ujedinjuje raznolike ljude koji dolaze ovde, jeste sloboda da budu ono što žele biti. Program se proteže od muzike svih vrsta, pozorišta, performansa, bioskopa, cirkusa, do instalacije, interakcije, joge, predavanja, buvljaka i radionica. Sa preko 200 muzičara, sadržaj aktivnosti je toliko gust da je nemoguće doneti ”pravu” odluku. Za šta god da se opredelite, istovremeno propuštate još najmanje trideset događaja (vama zanimljivih) na koje ne možete da stignete. Fuzija može biti ozbiljna KonFuzija.

Telefone možete puniti za 2 evra ako u ponedeljak hoćete da javite šefu – sad ili nikad, ovo je jedini džoker u godini za lažno bolovanje. Pošto retko ko ima domet, ove godine su izbacili aplikaciju za line-up i raspored koja se koristi bez interneta. Ljudi koriste i aplikaciju ”FireChat” kako bi se lakše našli u tako surovim okolnostima. Ipak srećno ako hoćete da pronađete izgubljene prijatelje. Kako li je to bilo u dobra stara vremena, pre tehnoloških inovacija? Dogovorite se za vreme i mesto, ko je prvi došao nek čeka ostale! Ali lakše je u teoriji… Dobro je što neki nose toteme pa možete detaljnije opisati poziciju: ”Nalazim se tačno pored letećeg delfina, levo od providnog kišobrana sa šljokicama, odmah iza lika sa zelenom kosom”!

Fusion jeste kolosalni megalomanski projekat sa još puno zanimljivih podataka koje možete sami čekirati na njihovom sajtu. Ali postoji mnogo drugih mladih, malih a popularnih festivala. Inspirisani su sličnom atmosferom i konceptom – pored neke šume ili jezera, sa oblačićima vodene pare i maskiranim ljudima željnih provoda na pesku. Top 5 bi bio (hronološki po datumima) Feel, Mit Dir, Wilde Möhre, Artlake, Plötzlich. Iz godine u godinu se rađaju još noviji festivali, jer ljudi žele alternativne i nepoznate destinacije. Međutim, i dalje se obeležava kraj juna kao bitni kalendarski datum. Tada su berlinski klubovi prepušteni skoro samo turistima jer su ovi ostali seli u svoje rakete i odleteli na neku drugu planetu…