Cosmic G: Uvek sam voleo da istražujem oko onoga što je nametnuto

Sa vrednim i talentovanim producentom i DJem, Cosmic G-jem, razgovarali smo o stvaranju muzike i modernom DJingu, o današnjoj hiper-produkciji, muzičkim trendovima, kao i planovima. 

Osim dobrog muzičkog ukusa, Igor Radošević, publici poznatiji kao Cosmic G, ima i dobre kulinarske preporuke, te smo se kao warm-up pred intervju — ili možda bolje rečeno, cool-down posle prve večeri Uzlet festivala, uputili ka, ni manje ni više, nego jednoj pravoj kafani malo nadomak Čačka. U pitanju je bila kafana Kod Nemca, lokalcima, a i šire, već dobro poznata po svojoj teletini, koja je ujedno i jedino glavno jelo na jelovniku, jer za nečim drugim prosto nema potrebe. Jedno, ali vredno.

Mala digresija. Uzlet festival je dignut iz pepela i uzleteo prvi put ovde godine, zahvaljujući vrednom trudu i radu tima iz Čačka i Beograda. Te prve večeri festivala, na glavnom Bedem stejdžu, nastupali su domaći i regionalni bendovi Oxajo, Keni Nije Mrtav,Porto Morto, kao i Darko Rundek & Ekipa. Iako se prvi put održavao, festival je posetilo preko 2.000 posetilaca već te prve večeri. 

Naime, nakon odličnog aperitiva i ručka, krenuli smo sa pitanjima. Za BeforeAfter, smatrali smo prikladnim da napravimo jednu forku pre i jednu nakon teletine kod Nemca, a razliku pronađite sami.

Cosmic G before

Kao klinac si svirao gitaru. Kolika je ta instrumentalna muzika i formalno muzičko obrazovanje uticalo na tvoj produkcijski izraz danas? 

Generalno smatram da mi je gitara u muzičkoj školi, pa i kasnije u bendu, pomogla pre svega iz razloga što sam imao dosta širu sliku i pogled na muziku sa edukativne, čak mogu reći i naučne strane. Kod umetnosti su strast i ljubav najbitniji, jer je to jedina stvar koja je isključivo naša, ljudska. Tako da mislim da mi je generalno muzičko predznanje kao i ljubav koju gajim prema muzici, u smislu performinga i stvaranja, odnosno produkcije, pomoglo da pre svega budem sigurniji u ono što želim da napravim ili predstavim jer sam znao način na koji mogu da stvorim zvuk i od njega kasnije pesmu… Sa druge strane, imao sam dosta širu sliku, jer nisam ušao u produkciju i DJing sa time što sam samo slušao samo elektronsku muziku, već sam pre toga bio dete roditelja koji su uzivali u klasičnoj muzici, roku, džezu itd.

Spomenuo si da si bio u bendu nakon muzičke škole. Koji bend je bio u pitanju?

Jedan bend je bio na fazon Paramore-a, post-punk, a drugi je bio metalcore, klasičan buntovnički momenat. Vozio sam skejt svirao gitaru, imao sam dugu kosu, nosio majice bendova i skejterke.

Koliko je izazovno baviti se DJingom pored full-time posla?

Smatram da je to pitanje jako subjektivno i dosta vezano za godine, podneblje u kojem živiš, količinu gigova, odnosno puštanja koje imaš u toku nedelje, način na koji pristupaš tome, u smisli da li ćeš svaki put se napiti, ostati do kraja ili ne… Tako da, meni sada trenutno u poziciji u kojoj jesam ne smeta, ali pretposavljam da ću u nekom momentu promeniti mišljenje. Voleo bih da mogu da uživam u oba, ali u obliku koji ja želim, haha. 

Doduše, produkcija mi lakše ide uz ostatak dnevnih aktivnosti nego DJing. Mogu da sednem i stvaram kada ja hoću i ne moram da se pomeram i gubim dragoceno vreme koje danas znamo koliko znači, pogotovo u Beogradu.

Dakle, može se reći da više uživaš u produciranju nego u DJingu?

Najviše bih voleo kada bih mogao da produciram u studiju dok ljudi oko mene uživaju dok ja stvaram. Više uživam u produciranju muzike zato što smatram to vidom meditacije koji imam, ali je isto tako dobar osećaj kada pustiš svoju pesmu u klubu ili na festivalu i zapravo vidiš reakcije ljudi koje te napune energijom. Sve je začarani krug.

Da li ti onda stvaranje muzike služi i kao neki izduvni ventil?

To i trening su mi neki izduvni ventili. Mislim da je u današnjem ludilu i brzini zivota bitno imati “svoje” stvari jer u njima uvek pronalaziš smisao, a on je najbitniji. Imam tih nekih dvadesetak traka koji će izlaziti na pločama i digitalno u narednih godinu dana. Takodje, radim na EPju koji će biti inspirisan starim sprskim filmovima. Uzeo sam dosta nekih sekvenci iz Mi nismo anđeli, Kad porastem biću kengur, Munje, Varljivo leto i tako dalje. Ideja mi je napravim bandcamp self release i promociju fokusiram na našu Yugu.

Sa druge strane, što se tiče puštanja, pravim pauzu polovinom avgusta. Onda bih voleo da se fokusiram i na album. Neće biti striktno elektronska muzika, već sve ono sto mi je blisko i što slušam u slobodno vreme. Tako da mi je ideja da to zarvšim u narednih godinu dana, da to bude jedno osam traka, a u međuvremenu, šta god se desi, jedva čekam! 

Šta misliš o današnjoj hiper-produkciji generalno?

Tehnologije su nam donele mnoštvo quest-helpera, nazovimo ih tako, pomoćnika koji ti omogućuju da bez nekog velikog znanja i truda možes da dobiješ neki rezultat i to je zaista svima dostupno. Iz tog razloga, kvantitet je pojeo kvalitet. Nekada davno je bilo obrnuto. I opet kažem, to je i problem ljudi koji stvaraju kao i onih koji uzivaju u istoj. 

Prvo, možeš stvoriti bilo kakvu kompoziciju za 10 minuta uz malo uloženih para. Sa druge strane, ljudi koji konzumiraju muziku to rade preko YouTube-a, ili sličnih platformi. Poslušaju prvih 5 sekundi i na osnovu toga zaključe da li im se nešto sviđa ili ne. Zato i formati pop muzike idu ka 2 minuta i kraće, fokusa nema, svaka sekunda naše pažnje vredi mnogo novca. Nekada davno, ako si želeo da čuješ neku pesmu morao si da odeš u prodavnicu ploča, prvo da je pronađeš, nekada i čekaš i po par godina dok ne saznas sta je bilo u pitanju, znam priče mojih roditelja…

Vraća se ponovo disko funk 90ih, šta misliš o tome?

Ono što ja mislim da se trenutno dešava je taj tridesetogodišnji ciklus. Sada se samo vraća sva muzika devedesetih. E sada, poenta je što je to sam početak moderne elektronske muzike, samim tim ima toliko kvalitetnih traka, tako da verujem da će doneti samo dobro. E sada, ne mislim da se vraća samo disko i house, mislim da je ovo osvrt na generalno svu muziku devedesetih koja je se proteže od diska pa do najmračnijeg techna. 

Sa kojim svetskim, a sa kojim domaćim DJevima bi sarađivao?

Što se tiče domaćih producenata Nenad Marković mi je možda jedan od najvećih umetnika koji je baziran i živi u Srbiji, takođe tu je i pionir Marko Nastić. Postoji par domaćih DJeva koji više ne žive tu pa ih ni neću nazvati srpskim DJevima pošto su bazirani po celom svetu. Nema toliko puno priznatih producenata odavde, ali postoji dosta talentata kao i bendova koje smatram jako dobrim.

Evo, na primer, počev od momaka koji su nastupali na Uzletu — Oxajo, Keni Nije Mrtav. Ljudi rade neku muziku za koju ovde ne postoji tako jaka scena. A pri tom, što je jako bitno, prave nešto svoje. Ali na kraju dana svi bi voleli da idu lakšim putem, što mi je ok, ali zato gubi smisao. A po meni stvari koje su bez smisla ne treba ih ni raditi. 

Što se tiče stranih, ovo je sad onako baš long-shot, sa kim bih baš voleo da radim, a to je Jean Michel Jarre, jedan od najboljih producenata ikada — svu muziku koju je stvorio, sve je magično. A što se tiče ljudi sa, da kažemo moderne elektronske scene, rekao bih bih Roza Terenzi, kao pokretač čitavog jednog talasa koji je meni jako kul, koji je mešavina tih devedesetih, breaka, trancea, housea i svega oko toga. Atmsofera uvek ima sve je dosta ambijentalno i zivu, u smislu da ne postoji kalup.

Pošto si puštao dosta po Evropi, koji nastup ti je ostao najviše u sećanju?

Kopenhagen i žurka koju sam radio sa ekipom iz Modula. Možda jedna od najjačih žurki ikada, klub u kome nema slikanja i snimanja, tako da nema Instagram slika/videa da mogu da vam dokažem to, ali energija je bila ludilo, da sam u jednom momentu iz boota izašao na dancefloor i ljudi su me digli, tako da je bilo baš ludilo. Atmosfera je bila totalno kucna i ljudi su baš bili spremni za party. 

Kako komentarišeš to da si jedan od predvodnika nove elektro scene u Srbiji? 

Prelepo je čuti da neko to misli, ali sta zapravo znači biti predvodnik — jako je subjektivno. Trendsetter, ne želim ni to da kažem, nisam prvi koji to radi. Ono što ja smatram, je da iza mene stoji muzika koju stvaram, i da ja to prezentujem na svoj način. E sad, ako neko uživa u tome i smatra da sam zbog toga trendsetter, meni je jako drago. 

Cosmic G after

Koji su ti neki planovi koje bi naveo?

Što se tiče produkcije, dosta stvari. U narednom periodu, imam već skoro dvadeset traka koje su već gotove i izlaziće narednih godinu dana. Trenutno sam želeo da napravim malo pauzu od produciranja jer mi prija da budem malo hladne glave kako bih mogao da se posvetim i ostalim delovima “normalnog” života. 

Da li je tačno da se seliš za Ameriku?

Nije sto posto, neću da pričam ni o čemu dok se ne desi. Kada se bude desilo poslaću sliku sigurno, ali do tada, sam i dalje tu.

Kako ti nadolazi kreativnost?

To sam skapirao, od pre jedno godinu dana, da me jako motiviše odlazak u prirodu, kad nisam non-stop u gradu i kad ne moram da putujem previše. Pre jedno dve godine mi je, na primer, bilo baš kul da putujem i tokom putovanja sam bio vrlo kreativan, sad više ne. Sa avionima i letovima je danas užas. Kad osetim da sam pod stresom, ne radi mi se ništa osim toga da sačekam da vidim da li ću biti na sigurnom ili kući, haha. Tako da, definitivno priroda, i ono što je zaista ljudski, a to su stvari koje nisu grad, cika, vriska, buka. Sa druge strane, motiviše me mnogo umetnika kao i svi moji ljudi. I naravno, kuca Hajdi. 

View this post on Instagram

A post shared by @cosmicggg

 Kao što reče Igor, kvanitet je pojeo kvalitet, a mi pojeli jedino — ali svakako kvalitetno jelo sa menija. Nakon jedne digestif-rakijice, proćaskali smo još malo o klupskim trendovima i žurkama po Evropi i kod nas i uputili se nazad ka zelenom Čačku.