True Detective plagijat?

Nik Pizolato je plagijator. To je sada vrlo jednostavno utvrditi. Blog lovecraftzine.com je objavio tekst u kome je detaljno opisano kako je Pizolato, bez bilo kakvog referisanja, uzeo pisanje Tomasa Ligotija i od njega napravio Rasta Kola, srce i dušu prve sezone serije.

Kada se pročita tekst, na prvi pogled ne izgleda kao da tu ima previše toga: nekoliko rečenica koje su prepisane, nekoliko rečenica koje su prerađene; svakako, mnogo, mnogo manje od onoga na šta je npr. srpska javnost navikla u poslednjih par meseci sa doktoratima državnih zvaničnika plagiranim do te mere da u njima ima više prepisanog nego originalnog teksta. Ali tih nekoliko rečenica koje je Pizolato ukrao je izuzetno bitno, zato što se u njima nalazi celokupan lik Rusta Kola. Ovde se ne radi o kvantitetu, nego o kvalitetu. Ove rečenice:

“We know that nature has veered into the supernatural by fabricating a creature that cannot and should not exist by natural law, and yet does.”

“And the worst possible thing we could know — worse than knowing of our descent from a mass of microorganisms — is that we are nobodies not somebodies, puppets not people.”

“…our captivity in the illusion of a self—even though ’there is no one’ to have this illusion…”

“…the illusion of being a somebody among somebodies as well as for the substance we see, or think we see, in the world…”

“To end this self-deception… we must cease reproducing.” 

napisao je Tomas Ligoti, ali svako ko ih pročita će ih identifikovati kao nešto što je, ili nešto što bi rekao Rast Kol. Plagijat je jako teško otkriti, ali vrlo lako prepoznati (kada vam se dva teksta postave jedan pored drugog).

Pizolato je učinio sve da njegovo plagiranje bude jako, jako teško za otkriti. Ligoti nije poznat pisac, nije čak ni preterano priznat ili cenjen. Ironično (i užasno po njega), ovaj slučaj je ono po čemu će Ligoti ostati zapamćen; ne po svojim knjigama, nego po tome što je neko mnogo poznatiji i mnogo uspešniji od njega uhvaćen kako je svoj uspeh izgradio na osnovu plagiranja iz Ligotijeve knjige.

Važan aspekt priče leži u tome što je od ukradenog teksta nastao upravo Kol. Kol je ono što je pre svega privuklo fanove ovoj seriji. Metodska gluma Metjua Mekonahija i Kolov pesimizam su ono što je seriju učinilo jedinstvenom među desetinama serija o detektivima, i uz „Homicide: Life on the Street“, najboljom „pandurskom“ serijom ikada. Svako ko je pisao dramski tekst zna koliko je teško stvoriti originalnog junaka, nekoga ko je upečatljiv, harizmatičan, a opet uverljiv i prepoznatljiv; nekog ko iznova iznenađuje publiku, a da ona uvek nastavlja da navija za njega. Zapleti su mnogo lakši, pogotovu ako nema ogromnih, neočekivanih, „mindblowing“ obrta, a True Detective u prvoj sezoni to nije imao (iako su svi očekivali da će ga biti, zbog čega se deo publike i razočarao u finale).

Tačno je da Pizolato nije prepisao svaku repliku, i nijedan drugi element serije osim Kola (još uvek) nije doveden u pitanje, ali ono što ovo čini plagijatom je to što je srž Kola, ono u šta on veruje, ono što njega čini takvim kakvim je − ukradeno.

Sve ostalo se razvija odatle: njegova opsesivnost povodom slučaja, njegovi odnosi sa drugim likovima, njegove vizije − sve to je napisano na osnovu „algoritma“ koji je kopipejstovan od Ligotija i njegove knjige „The Conspiracy Against the Human Race”. Sve ostalo u seriji, sve “originalno”, sve vuče koren od plagijata. Opet, ne radi se o kvantitetu, nego o kvalitetu.

Pizolato je u petak izdao saopštenje u kome negira plagiranje, i u kome objašnjava da Kolov pesimizam proističe iz duge tradicije antinatalističke filozofije kojoj pripadaju svi od Šopenhauera do Siorana, što bi bilo zadovoljavajuće objašnjenje da je uzimao citate i od njih, ali nije. True Detective ne pozajmljuje građu sa svih strana da bi je onda ponovo obradio (zato Tarantino nikada nije pomenut kao mogući reditelj neke od epizoda). Cela serija je predstavljena i hajpovana kao nešto što je u potpunosti izašlo iz glave kreatora serije. Ovo objašnjenje, o „dugoj tradiciji“ više bi pripadalo nekom intervjuu sa Ligotijem, u kome bi on objašnjavao ko je uticao na njega dok je razvijao svoje ideje i svoje pisanje. Pizolato sa druge strane, nije razvio ništa, nego je samo upisao Ligotijeve citate u Kola, to postavio u mustru policijske serije, i onda dao Fukunagi da prelepo snimi 8 epizoda u kojima Mekonahi i Harelson briljiraju.

Rasplet ovog slučaja plagiranja će po svemu sudeći biti isti kao i slučajevi plagiranja srpskih političara: svi znaju šta se desilo, svi su apsolutno svesni šta treba uraditi, ali plagijator će proći nekažnjen. Čak je i razlog zašto će se to desiti gotovo isti − javnost je pristala na to. Prva sezona True Detective je bila neverovatan uspeh za HBO, čak i veći nego što su se nadali i sigurno nisu spremni da na osnovu „etičkih“ osnova obustave drugu sezonu za koju su glumci već kastovani. Ono što bi moglo da dovede do kažnjavanja plagijatora je da se publika okrene protiv serije i da zapreti bojkotom. Ali to se verovatno neće desiti. Fanovi True Detective ili ignorišu dokaze o plagijatu ili brane Pizolata, što je vrlo lako objasniti: Pizolato je stvorio nešto što im jako znači, što su gledali svake nedelje, a ostale dane u nedelji provodili pričajući, istražujući i spekulišući o seriji, dok za Ligotijevo postojanje do sad nisu bili ni svesni, niti imaju preteranu nameru da se detaljnije upoznaju sa njim.

Ali drugu sezonu True Detective ne treba gledati i to ne treba da bude emotivna, nego racionalna odluka koje se treba držati i kada druga sezona počne sledeće godine. Ne samo zbog plagijata, nego zbog toga što je Pizolato mogao vrlo lako da da Ligotiju omaž, umesto da ga plagira. Sve što je bilo potrebno je da bilo gde u scenariju za bilo koju epizodu napiše scenu u kojoj Rast čita/pominje Ligotija, ili Marti ugleda Ligotijevu knjigu u Rastovom stanu/torbi/kolima. To je sve što je bilo potrebno da ovo ne bude plagijat − da se negde jasno referiše šta je uticalo na Rastov pogled na svet. Pizolato to nije hteo da učini, nego je odlučio da otme i da pripiše sebi nešto što je tuđe.

True Detective treba bojkotovati. Potrebno je samo malo samokontrole i istrajnosti, osobina zbog kojih nam se Rast Kol toliko svideo. Rast Kol, lik koga je stvorio Tomas Ligoti.