Top lista: pametne knjige za odmor

Igra rečima iz podnaslova ovog teksta zasnovana na popularnim izrekama vezanim za stanje mozga u periodu odmora može vas inspirisati u traženju savršenih knjiga za odmor. Ili, prosto, promeniti mišljenje kada je plažna literatura u pitanju.

Većina želi, tokom odmora, da ne razmišlja ni o čemu teškom ili ozbiljnom. Isti prinicip prenosimo i na literaturu koju nosimo na more i, dok nam slana voda draži donje ekstremitete ili dok ispijamo hladno piće u seni suncobrana ili borova, čitamo knjige koje su minimalno ili apsolutno nezahtevne.

No vreme odmora može biti i vreme preispitivanja, razmišljanja o budućim bitnim odlukama ili prosto retko slobodno vreme u kome ste koncentrisani na sebe i imate vremena da čitate propušteno tokom aktuelne godine ili prethodnih godina. Iz tih razloga dobro je imati naslove koji nisu samo razbribriga u plažnoj torbi. Ne samo da ćete svom odmoru dati drugačiji ton čitajući kvalitetnu umetničku literaturu već ćete, možda, otkriti i nove omiljene autore ili dobiti inspiraciju za sopstvene životne odluke ili namere.

Lista (pežorativno rečeno) pametnih knjiga za odmor (ni jedna knjiga nije glupa, da se razumemo) daje skroman doprinos smislenom odmoru. Sva izdanja sa lista imaju srpsko izdanje i prevod (sem onih na srpskohrvatskom) tako da se potraga svodi na odlazak do najbliže knjižare ili biblioteke. Ostalo je na vama.

LJUBAV TRAJE TRI GODINE

Najbolji i najličniji roman Frederika Begbedea govori o vezama i emotivnim odnosima u prepoznatljivom cinično-sarkastičnom stilu pisan je u formi dnevnika u prvom licu i prati glavnog junaka koga zbog prevare napušta supruga. Suočen sa sopstvenim pogrešnim izborom u vidu fatalne ljubavnice, podgrajane sopstvenom opsesijom o neprekidnom zaljubljivanju zbog ograničenog trajanja ljubavi protagonista ispituje savremena poimanja emocionalnih i ljubavnih odnosa koji žive u apstraktno brzom i egocentričnom veku.

Begbedeov treći roman, napisan pre bestselera „699“ (ili „99 franaka“ kako mu je originalni naziv po francuskoj ceni knjige) ogoljava muško-ženske odnose na direktan, ali šarmantan način, postavljajući pripovedača (protagonistu) kao svojevrsnog antijunaka čijoj hrabrosti se čitaoci dive preispitujući, zajedno s njim, ispravnost njegovih odluka i razmišljanja. „Ljubav traje tri godine“ je savršen roman za problematizovanje emotivne veze i izvlačenje pravih zaključaka. A nema boljeg mesta za tako nešto od mira plaže i borove šume.

ZALUDNOST ŽIVLJENJA

Autora ovog romana, Dmitrija Verhulsta, nazivaju „belgijski Bukovski“ a sadržaj njegovog romana „Zaludnost življenja“ prati priču trojice najšarmatnijih boema belgijskog malog grada – oca i ujaka glavnog junaka – koji vode računa o mladiću nudeći mu, istovremenu, najtragičniju alkoholičarsku zbilju. Verhulstov roman je težak, sirov i naturalistički, ali pitoresknost glavnih protagonista i njihova želja za životom, ma koliko on bio odvratan, u okruženju belgijskog provincijalnog mraka vas prosto teraju da gutate teške i tmurne stranice koje, inače, ne biste mogli ni u najdubljoj i najgoroj depresiji. „Zaludnost življenja“ ima elemente humora Bukovskog i Džona Fantea, ali i liričnost evropske literature pošto je Verhulst pesnik, kao i zrce francuskog naturalizma Mopasanovskog i Zolinog tipa, ali samo u naznakama pošto je reč o savremenom romanu. Verhulst nije baš pisac za prijatno popodne na plaži, ali definitivno jeste za pijanu noć na školju. Ukoliko maštate o otkrivanju pisca na letovanju evo prave prilike.

KA GRANICI

Najnoviji roman Vladimira Arsenijevića, najmlađeg dobitnika NIN-ove nagrade za prvi roman, „U potpaljublju“, dešava se na imaginarnom grčkom ostrvu Omfalos gde pripovedač, njegova partnerka i muza Anđela i tek rođena ćerka Helena beže od heroinske zavisnosti, rata u bivšoj Jugoslaviji pokušavajući da dostignu meta momente literature Pola Boulsa, ekscentričnog pustolova, pisca, praoca bitničkog pokreta i kompozitora najpoznatijeg po kolonijalnom romanu „Čaj u Sahari“.

Arsenijević, opisujući grčka ostrva i atinski urbanu arahističku subkulturu, vešto i detaljno priča o ljudima koji, bežeći pred mrakom njihove rodne grude, geografskog i duhovnog prostora bivše Jugoslavije, pokušavaju naći mir u balkanskom egejskom raju. Neprihvaćenost i u ovom, na prvi pogled, sličnom, ali mirnom, okruženju dovodi do situacije u kojoj sunce i bezbrižnost lako postaje stari mrak iz koga se teško izbaviti.

„Ka granici“ je treći deo tetralogije „Cloaca Maxima“ (prva dva su „ U potpalublju“ i „Anđela“) prateći život i muke mladih i neprilagođenih Beograđana mraku ’90-ih. Vladimir Arsenijević, u ovom romanu, oživljava spisateljski duh svojih ranih (i najuspešnijih) romana praveći veštu, ali gotovo neprimetnu analogiju savremene Srbije sa onom za koju smo svi mislili da pripada prošlosti. Uz sve to, roman se dešava na moru i, sa fenomenalnim opisima grčke obale i nepostojećeg ostrva Omfalos, pomaže vam da se uklopiti u svoje privremeno morsko stanište navlačeći vas na opscenu da čitate letnji roman. Šta je istina uverićete se kada otvorite delo s kojim se Aresnijević definitivno vraća u formu?

ODABRANE PRIČE DŽONA ČIVERA

„Američki Čehov XX veka“, kako ga je zvao još jedan nedavno preminuli velikan, Filip Rot, sa hirurškom preciznošću pripoveda o američkoj srednjoj klasi stacioniranoj u otmenom, nepostojećem predgrađu Šejdi Hil. Opisujući tzv. „zlatni period“ druge polovine XX veka Čiver govori o malograđanštini, neiskrenosti, slaobostima, ali i grandiznost „američkog sna“ i individualaca koji pokušavaju doći do njega. Relistički opisi životopisa, karijera, svih životnih okolnosti junaka daju jedinstvenu sliku nekadašnje Amerike, a s njom, i sadašnje Amerike, razvaljotine tog istog sna, nedosanjanog, ali i dalje prisutnog u glavama miliona ljudi koji i dalje pokušavaju da je se domognu.

Čiver je dobitnik najvećih američkih literarnih nagrada – Pulicerove i Nacionalne književne nagrade – a njegov pripovedački stil su hvalili svi od Hemingveja (koji ga je smatrao za najvećeg američkog pisca), Nabokova pa do već spomenutog Filipa Rota. Savrešeni klasični roman za držanje moždanih vijuga na zadovoljavajućem nivou na plaži.

JUŽNJACI MARŠ

Neočekivani roman Gorana Vojnovića o odrastanju u Fužinama, delu brutalističke arhitekture izgrađenom za radnike iz južnih delova SFRJ, i krizi identiteta mladog košarkaša, sina bosankih Srba, Marka Đorđića, tik posle ratnih godina koje su samo očešale Sloveniju.

Izuzetno britak, oštar i direktan stil, gotovo filmski (roman je adaptirani scenario koji je Vojinović tek nakon neverovatnog uspeha romana ekranizovao u jedan od najgledanijih slovenačkih filmova svih vremena) i priča o „izbrisanim“ južnjacima („čefurjima“) i njihovim brutalnim borbama za očuvanje identiteta u novonastalim političkim i društvenim postjugoslovenskim okolnostima predstavlja jedan od najboljih savremenih romana na ovim prostorima.

Gotovo autobiografska, pankerski brutalna, jugoslovenski duhovita, i emotivno razarajuća priča zaslužuje daleko veću pažnju nego što je imala u Srbiji. S tim u vezi ovaj roman je, takođe, savršen za letovanje. Ne zato što ima bilo kakve veze sa istim već zato što govori o odrastanju svih rođenih oko ’80-e, odgajanih u Jugoslaviji, a prinuđenih da odrastaju u frankenštajnskim nacionalnim identitetima i okolinama koje vas isključivo bipolarno prihvataju.

PLATFORMA

Roman Mišel Uelbeka o seks turizmu, zapadnjačkom poimanju ljubavi i francuskoj erotskoj taktilnosti dešava se na egzotičnim destinacijama. Zvuči fenomenalno, pogotovo za vaš književni izbor na moru, zar ne?

Biće tako dok vas Uelbek ne eutanazira dugačkim i dosadnim opisima fenomenalnih kolonijalnih destinicija, a onda izuje iz cipela jednim pasusom u kome opisuje francusku opsednutost kolonijama. Ili pusti junake u akt potpuno ogavnog seks turizma. Ili opiše nasilje na najgnusniji i najpoetičniji način. Uz ironijski otklon pripovedača koji se, skoro pa obevezan. Ili vas ubaci u lepljivu, erotsku realnost svingerskih klubova i veza koje tamo nastaju objašnjavajući razumevanje ljubavi i veza od strane modernih Evropljana. Ili kako se već spomenuti seks turizam veoma lako pretvori u terorizam nastao u kolonijalnoj tradiciji.

„Platforma“ je rani, ali jedan od najboljih romana Mišela Uelbeka, hroničara evropske društveno-političke realnosti. Ako želite da na odmoru shvatite veze savremenog načina života i mesta za odmor ovaj roman je neophodan. Nećete se sigurno pokajati.

DŽEF U VENECIJI, SMRT U BENARESU

Kako na ovoj listi ne bi bila samo teška i mračna književnost evo jednog lakšeg, ali i dalje ozbiljnog romana.

Džef Dajer prati glavnog junaka, Džefa, ciničnog novinara i njegov bezimeni alter ego na dve lokacije – Veneciji i Benaresu – kako se, na prvom mestu, zaljubljuje u prelepu Italijanku i, na drugom, prolazi kroz kroz prosvetljenje postajući hodočasnik na obali svete reke Gang.

Pišući o dve geografske lokacije Dajer govori o dva pristupa životu – hedonističkom i spiritualnom – uz neverovatnu dozu humora, proninciljivosti – i tvori univerzalnu metaforu o usponu i padu koja, za razliku od mnogih drugih književnih dela, nije komplikovana i nečitljiva već upravo surotno – stilski monolitna i čista, ali jednostavna i razumljiva. Ako baš tražite laganu, a komplikovanu, literaturu uzimite ovo stilski dragulj. Sjajno će se uklopiti uz morski odmor.

NEMAČKA PRIČA

Zbirka najboljih nemačkih pripovedača XX veka – od slavnih Bertolda Brehta, Maksa Friša, Herte Miler i Tomasa Berharda, pa do ne toliko poznatih poput Rudolfa Hertfurtnera i Valtera Bauera – predstavlja skup različitih stilova, naratativa, tema koje zadovoljavaju svakog pravog ljubitelja ozbiljne književnosti.

60 priča vode čitaoca od distopijske slike savremenih nemačkih gradova preko učmalosti provincije i promašenih života koji pokušavaju da ožive mladost kasnim odlaskom na koncert „Rolingstonsa“ do razračunavanja sa nacističkom prošlošću sopstvenih roditelja. Skupljene na jednom mestu, nemačke priče prikazuju najbolje od ove velike književnosti i nude velike i male narative, briljantno ispričane.

Ako ne želite da se zakopate dugim čitanjem koje ne smete prekidati zbog narativa ili vas opterećuje jedna tema i stil (kao kod genijalnih Čiverovih priča) ova zbirka je pravi izbor za kratki odmor. Sigurno nalazite ono što vas zanima, u kratkoj dozi, ali dovoljno ubitačnoj kako bi odmor imao smisla.

AMAJLIJA

Remek-delo Roberta Bolanja „Čile noću“ prati noćne dogodovštine katoličkog sveštenike kroz koje se prikazuje celokupno čileansko društvo i njegove opšte odlike. Na žalost, ovaj roman je rasprodat te ga jedino možete naći u bibliotekama. Iako su sva dela Roberta Bolanja pogodna za svako doba godine, pa i odmor, najzgodnije je poneti „Amajliju“, njegov kratki, poetski roman, o nesrećnoj sudbini pisaca i intelektualaca u diktatorskim društvima južne Amerike. A jasno vam je da paralela sa našim, balkanskim, prilikama ne da postoji nego je jasna kao dan.

Bolanjova naracija je besprekorna i složena, maniristička, i dovoljno sadržajna kako vam ništa ne bi promaklo. Njegov stil, bogastvo rečenice, i leksička genijalnost vas prosto zakucuju za stranice njegovih dela protkanih jezivo-fantastičnim realizmom potpuno drugačijim od klasičnog južnoameričkog, ali dovoljno bliskim kako bi znali s kojom književnošću imamo posla.

Kratak poetski roman u kome imate sve? Teško ćete zamisliti bolju letnju literaturu.

KAVEZI

Za kraj, ako baš želite udarac umetničkog nadražaja bez previše vremena posvećenog čitanju tu je zbirka pesama jednog od najboljih savremenih srpskih pesnika, Zvonka Karanovića.

„Kavezi“ su zbirka pesama u prozi koja povezuje simbole i putokaze u jedinstvenom stilu koji, po autoru, podseća na labavo povezani roman ili psihodelični film. Savremeni motivi i dileme, potraga za identitetom u moru različitih kao i simbolička snaga Karanovićeve prozne poezije ostavljaju vas u levijatanu razmišljanja i preispitivanja poput junaka njegove zbirke. Ti junaci mogu biti i jesu naše komšije, rođaci, prijatelji, a, na samom kraju, i mi sami.

Ako vam je odmor, uživanje, plivanje, i nekoliko čaša vina domet odmora i ne želite da previše čitate uzmite „Kaveze“. Nećete izgubiti previše vremena, ali ćete se preispitati kao da vam se upravo to desilo.