TOP 5 NOVIH PREDSTAVA

Pozorišna sezona se polako približava kraju, međutim, kao i svake godine, april obeleže poslednji talas premijera pred letnju pauzu. Izdvojili smo najzanimljivije nove predstave koje u beogradskim pozorištima možete pogledati tokom naredna dva meseca.

Rahelina kutija, Nikola Jelovac

Autorski projekаt nezаvisne produkcije Kino-Teаtаr

Rаhelinа kutijа sаzdаnа je od dokumentаrne grаđe o nаšoj velikoj glumici Rаheli Ferаri kojа je fаšističku okupаciju provelа u Beogrаdu tokom Drugog svetskog rаtа (1941-1945). U drаmаturškom pogledu, u tekstu se strаteški i temeljno zаmаgljuju i ukidаju grаnice između fiction i faction, dokumentаrne grаđe i njene scenske obrаde. Posredi je drаmаturško-rediteljski koncept višeglаsne ispovesti: tri glumice interpretirаju Rаhelu u rаzličitim periodimа, nа osnovu memoаrskih zаpisа sаčuvаnih nа ceduljаmа u nekoj borhesovskoj kutiji– potpuno je originаlаn, аutorski postupаk.

Rаhelinа kutijа ističe se i po tome što doprinosi ispitivаnju jedne od nаjvećih filozofskih, umetničkih, socijаlnih i političkih temа XX vekа–holokаustа – ili, šire, kulturološki gledаno, istrаživаnju “politike sećаnjа”… Ako Rаhelinu kutiju posmаtrаmo kаo kinesku kutiju (ili ruske mаtroške), ondа se u poslednjoj, nаjmаnjoj kutiji – onoj kojа je osnovа cele drаmаturške konstrukcije – prepoznаje univerzаlno egzistencijаlno pitаnje koje prevаzilаzi konkretni istorijski kontekst (nаcističkа okupаcijа i holokаust), kаo i pojedinаčnu životno-profesionаlnu sudbinu umetnikа (nemogućnost stvаrаlаčkog sаmoostvаrenjа) –postаvljа se pitаnje: kаko biti čovek u neljudskim okolnostimа?”

Ivan Medenica

Intervju, koji smo povodom premijere obavili sa glumicom Nadom Šargin, možete pročitati ovde.

Pozorište: Studio JDP-a

Nevidljivi spomenici, Jelena i Milena Bogavac

Priručnik za čitanje grada, dokumentarna pozorišna predstava o sećanju na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i Holokaust u Beogradu / Koncept, režija i dramaturgija: Jelena i Milena Bogavac

Predstava Nevidljivi spomenici nastala je kroz višemesečni istraživački, umetnički i edukativni proces tokom koga su učenici i učenice Treće beogradske gimnazije proučavali istoriju Evrope, Beograda i svojih porodica u Drugom svetskom ratu. Tekst predstave zasnovan je na ukrštanju ličnih priča, istorijskih dokumenata, pisama, svedočanstava i podataka iz knjige Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44 koju su uredili Rena Raedle i Milovan Pisarri. Ovoj knjizi, predstava duguje i podnaslov: priručnik za čitanje grada.

I ako tematizuje jedno istorijsko razdoblje, ovo nije istorijska predstava. Ona se bazira na savremenoj interpretaciji sećanja na Drugi svetski rat i na otkrivanju posledica koje su ovi događaji ostavili na Beograd, Srbiju i bivšu Jugoslaviju. Mladi izvođači/ce u ovoj predstavi govore u svoje ime, prezentujući publici istorijske činjenice koje su kroz proces naučili, ali i snažne emocije straha, tuge i besa, koje je bavljenje ovom temom u njima izazvalo.

Polazeći od činjenice da su u ratu i žrtve i zločinci – ljudi, ova predstava postavlja pitanja: šta je to što ljude tera da drugim ljudima nanose zlo i kakvu odgovornost podrazumeva sećanje na najmračnije događaje u istoriji čovečanstva? Istorija se ne uči da bi se znala prošlost, već da bi se razumeo savremeni trenutak. Ovo je ujedno i osnovna teza predstave Nevidljivi spomenici, kroz koju grupa mladih ljudi šalje snažnu antiratnu poruku: samo ako se uvek sećamo, nikad se neće ponoviti.

Pozorište: BITEF teatar

Moje nagrade, Maja Pelević

Ovaj autorski projekat Maje Pelević i Slobodana Beštića realizuje se u koprodukciji sa Kulturnim centrom Pančevo, a kako je danas rečeno na konferenciji za novinare, ovo je i svetska premijera predstave zasnovane na zbirci eseja “Moje nagrade” Tomasa Bernharda.

Na sceni se pored Beštića, pojavljuje i suflerka Gordana Petrovski. Osim što će, ako bude potrebe, suflirati Beštiću, ona igra Bernhardovu tetku, ne njegovu pravu tetku već ženu sa kojom je bio blizak, ali nije otkriveno u kakvom su odnosu bili. U “Mojim nagradama” Bernhard se na duhovit, a istovremeno gorak način obračunava sa korumpiranim austrijskim društvom i njegovim kulturnim nazorima i običajima. Satirično se osvrće na sve institucije, a Maja Pelević, koja je odgovorna za rediteljski koncept i dramaturgiju, kaže da je ovo kritički osvrt na Srbiju danas i to kojim putem zemlja ide.

U pitanju je ispovest, intiman osvrt na to kako institucije reaguju na čoveka koji iznosi svoje mišljenje, dodala je Pelević, ukazavši da je zbirka eseja “Moje nagrade”, napisana u intimno – biografskom tonu, objavljena posle Bernhardove smrti. Glumac Slobodan Beštić je kazao da je Bernhardova misao cinična i ironična, on govori sa sarkazmom i o sebi i o drugima. U predstavi se kostimskim i scenografskim rešenjima njegove misli stavljaju u današnji kontekst – od nacizma do Evropske unije.

Predstava je, kako je dodao, komična, a tome je doprinela i Gordana Petrovski.
“Moje nagrade” se mogu posmatrati i kao stav o Evropskoj uniji i onome što Evropa predstavlja – to su reči Bernarda kojima je dat kontekst, kazao je Beštić i dodao da se može govoriti i o nagradama koje dodeljuje EU određenim državama primajući ih u članstvo ili ne.

Izvor: Tanjug

Intervju koji smo obavili sa Majom Pelević povodom predstave možete pročitati ovde.

Pozorište: Narodno pozorište 

Verter: Ili imaš nade, ili nade nemaš, Andrej Nosov

Beogradska pozorišna ponuda od ponedeljka je bogatija za još jednu nezavisnu produkciju. No, stilski dosledno sa stanjem po istim tim beogradskim pozorištima – ovu predstavu nećete naći ni na jednom od repertoara pomenutih institucija. Predstavu “Verter: Ili imaš nade, ili nade nemaš”, idejno baziranu na Geteovom romanu, autorska ekipa koju čine reditelj Andrej Nosov, dramaturg Vuk Bošković i 12 mladih glumaca postavili su u restoranu hotela Bristol, upravo problematizujući činjenicu da se osećaju da za njih u pozorištima nema mesta.

Kako je za Before After rekao dramaturg predstave Vuk Bošković “Gete je odabran baš zbog tog palanačkog u svima nama: zna se šta je Gete i zna se kakav odnos treba imati prema njemu. U suštini, bilo to svesno ili ne, prvi deo procesa je u stvari bio konstantna borba u našim glavima da uspemo da prevaziđemo tog “Getea”, da ga osvojimo i da onda možemo da baratamo njim. Da nije cilj predstave zadovoljiti ideju o tome šta bi Gete trebalo da bude na sceni, već da dođemo do toga šta on može da bude i šta bi mi hteli da bude.”

Intervju u celosti možete pročitati ovde.

Pozorište: Hotel Bristol 

Uobraženi bolesnik, Jagoš Marković

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su počele probe Molijerove komedije Uobraženi bolesnik u režiji Jagoša Markovića. Komedija Uobraženi bolesnik je poslednji komad najznajačnijeg francuskog i svetskog komediografa kojim on definiše svoj konačni obračun s konzervativizmom, nadriučenjaštvom i šarlatanstvom. Uobraženi bolesnik je slika društva i njegovih tužnih porodica koje pate od pohlepe i sebičluka.

Pozorište: JDP