Da li imate preko 18 godina?

NOVA STRIP IZDANJA

U susret dvanaestom Međunarodnom salonu stripa u Beogradu

Poslednjih nekoliko godina, strip izdavaštvo u Srbiji doživljava svojevrsnu renesansu. Jedna od ključnih manifestacija u procesu revitalizacije nekada obimne strip scene, svakako je Međunarodni salon stripa, koji će se održati i ove godine u Studentskom kulturnom centru Beograda. Među brojnim naslovima, najavljenim za predstojeći 12. Salon stripa (od 25. 9. do 28. 9.) i Beogradski sajam knjiga (od 26. 10. do 2. 11.), čitaocima Before After-a posebno bih skrenuo pažnju na sledećih nekoliko izdanja.

Ispod pokrivača

Svojim iskrenim ispovednim tonom i autentičnim stilom, kao predlog nameće se autobiografski grafički roman Krejga Tompsona, „Ispod pokrivača“ (Blankets), u izdanju novosadske izdavačke kuće „Komiko“, iz čijeg dosadašnjeg izdavačkog kataloga treba pomenuti basnu punu egzistencijalnog nemira – „Tiho, tiše“, norveškog autora Jasona i kultni generation X grafički roman iz devedesetih – „Svet duhova“, koji potpisuje Danijel Klouvs. „Ispod pokrivača“ je, u samoj osnovi, priča o odrastanju dečaka u strogoj evangelističkoj hrišćanskoj porodici. Ovaj crno-beli grafički roman, originalnog likovnog izraza, progovara na teme odnosa dece i roditelja, i borbe sa sputavajućim verskim dogmama; on je u jednakoj meri i priča o snovima i javi, prvoj ljubavi i adolescentskoj pobuni. Na planu forme oživljava koliko kroz kontrast smenjivanja crne i bele površine pozadine, toliko i kroz alternaciju fluidnih linija oštrim košmarno uglastim potezima. Likove Tompsonovih stripova teško je zaboraviti. Postoji melanholična nit koja spaja sve prepoznatljivo svedene Tompsonove figure i proteže se neprekinuto od „Goodbye Chunky Rice“ pa sve do „Habibi“. Tompsonovu neobičnu autobiografiju, „Ispod pokrivača“ prvi put je objavila izdavačka kuća „Top Shelf Productions“ 2003. godine, i od tada je prevedena na brojne jezike širom sveta. Strip je nagrađivan prestižnom „Harvijevom“ i „Ajsnerovom“ nagradom. Grafički roman „Ispod pokrivača“ izlazi pred domaću čitalačku publiku u oktobru ove godine.

Filemon

Na 12. Međunarodnom salonu stripa, izdavač „Sirius Production“ predstaviće srpsko izdanje stripa „Filemon“ (“Philémon“), omiljenog francuskog autora, poznatog pod kratkim pseudonimom – Fred. Na najprestižnijem evropskom festivalu stripa u Angulemu, Fred je 1980. godine nagrađen za životno delo, ponajviše zahvaljujući popularnosti i kultnom statusu koji strip „Filemon“ uživa u frankofonom svetu. „Filemon“ je objavljivan u Francuskoj još od davne 1965. u magazinu „Pilote“, dok je albumsko izdanje prvi put publici predstavila izdavačka kuća „Dargaud“ 1972. godine. „Filemon“, strip pitomog šarma i dopadljive nepretencioznosti, je humorističkim tonom prožeta fantazija o seoskom dečaku koji otkriva magični portal za druge svetove u svom bunaru (svetove obeležene slovima u sintagmi „Atlantski okean“). Priču iz Filemonovog ciklusa „Divlji klavir“, u srpskoj ediciji, prati i dodatna kratka priča – „Krojač senki“. U zanimljivom pogovoru za srpsko izdanje, profesor Rastko Ćirić poredi Filemona sa „Alisom u zemlji čuda“, ističiću apsurdno odsustvo razuma, ali i benignost i ranjivost negativaca, kao tačke preseka između Fredove i Kerolove fantazije. Poput onih koji su se nekada hrabro usudili da prate Alisu na njenom putovanju kroz zečju rupu, i čitaoci „Filemona“ neće znati u kakve ih sve avanture magični bunar vodi. Izdanje je pripremljeno u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu.

philemon

S one strane i druge priče

Izdavač „Besna kobila“, za Salon stripa pripremio je „S one strane i druge priče“, pet priča H. F. Lavkrafta, koje je ilustrovao i za potrebe stripa adaptirao holandski autor Erik Krik. Hauard Filips Lavkraft je američki pisac fantastike i horora sa početka 20. veka, koji je za života bio nepravedno potcenjen. Danas često nazivan i Edgar Alan Poom dvadesetog veka, Lavkraft i njegov opus su centar živog višegeneracijskog interesovanja ljubitelja žanrovske književnosti. Prema priči „S one strane“, koja se u svojoj stripskoj verziji nalazi između korica ovog izdanja, legendarni reditelj Stjuart Gordon, režirao je 1986. kultni kemp body horror film “From Beyond“. Čuveni pisac i strip scenarista Nil Gejmen, tokom rada na strip serijalu „Sendmen“, izdvojio je Lavkraftov uticaj kao presudan za izgradnju njegovog ličnog narativnog stila. „S one strane i druge priče“, u svojoj stripskoj inkarnaciji, crtežom stilski asocira na američke horor i krimi ilustracije iz pedesetih godina prošlog veka. Crtač Erik Krik postao je poznat u Holandiji kao autor „nemih“ (bez oblačića) stripova o tandemu ekscentičnih likova – Gutsmanu i Tigri. Strip „S one strane i druge priče“ sa holandskog jezika prevela je Bojana Budimir.

Mali Nemo u zemlji snova, knjiga treća 1909-1911

Priznanje 12. Salona stripa za najboljeg izdavača inostranih stripova za ovu godinu, namenjeno je „Makondu“. Posebno bih izdvojio dve zanimljive knjige stripova koje je izdavačka kuća „Makondo“ pripremila za jesen. Prva je „Mali Nemo u zemlji snova, knjiga treća 1909-1911“, a druga „Zаbeleške mаtorog pokvаrenjаkа“, strip prema pričama Čarlsa Bukovskog. „Mali Nemo u zemlji snova – knjiga treća“ je nastavak zbirke stripova autora Vinsora Mekeja, sa početka dvadesetog veka. Prva i druga knjiga Nemovih avantura u zemlji snova, koje pokrivaju period od 1905-1907, odnosno period od 1907-1909, izašle sutokom prethodne godine. Ovaj neobičan i, na više načina, revolucionaran dečji strip u koloru (lucidno kadriran, inovativan koliko u rasporedu panela, toliko i u promenljivim perspektivama i optičkim igrama), ostvario je presudan uticaj na više generacija crtača, u prvom redu na slavnog Žan Žiroa – Mebijusa (1938 – 2012). O nekadašnjoj popularnosti ovog stripa govori i činjenica da je Vinsor Mekej 1911. godine snimio i nemi film (sa elementima animacije) o samom procesu rada na likovima.

Značajno kasnije, 1989. godine, u produkciji „Tokyo Movie Shinsha“, snimljen je dugometražni animirani film “Little Nemo: Adventures in Slumberland“, u režiji Masamija Hate i Vilijama Herca, po scenariju Krisa Kolambusa i Ričarda Autena. Nažalost, ovaj dinamičan i solidan animirani film, svojim zanemarivanjem originalnog Mekejevog likovnog nasleđa, napravio je stilski promašaj. Danas „Mali Nemo“, kao izvorni strip neverovatnog ritma, i dalje svetli poput starinskog ringišpila, i dalje je zagonetan kao izgubljena mapa do dalekih oniričkih pejzaža i crnih rupa sveta snova, i svakako je nostalgijom obojen podsetnik na prefinjenost zaboravljenih crtačkih stilova. Domaća izdanja „Malog Nema“ upotpunjena su i pratećim esejima Zorana Stefanovića.

mali-nemo

Zаbeleške mаtorog pokvаrenjаkа

„Zаbeleške mаtorog pokvаrenjаkа“ je sasvim drugačiji strip, sastavljen od osam pričа Čаrlsа Bukovskog. Priče je u strip adaptirao poznati nemački crtač – Mаtijаs Šultаjs. Stil koji Šultajs razvija, na prvi pogled, svojim gustim linijama podseća na Mebijusa, dok sa druge strane svojim motivima ironičnih, hipertrofiranih ljudskih anatomija priziva asocijacije na američki andergraund strip šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Strip „Zаbeleške mаtorog pokvаrenjаkа“ je dostojan odgovor na literarne predloške Čarlsa Bukovskog. Crno-beli crteži stapaju se i prožimaju sa rečima legendarnog kopača po đubrištu američkog sna.

beleske

Sendmen

U ovoj priči, nikako ne bi trebalo izostaviti našeg najaktivnijeg strip izdavača – „Darkvud“, čiji se izdavački program proteže od mangi („Naruto“, One piece“, “Uzumaki“),, preko francusko-belgijskog („Povratak zemlji“) i italijanskog („Gea“), pa sve do američkog stripa („Čudovište iz močvare“, „Hulk“, „Betmen“, “Propovednik“, „Srebrni letač“). „Darkvud“ je tokom prethodnih godina objavio kultne stripove – „Ludnica Arkam“ (Grent Morison, Dejv Mekin) i „Od signala do šuma“ (Nil Gejmen, Dejv Mekin), a prošle godine i mamutski grafički roman Alana Mura „Iz pakla“. U narednim mesecima, „Darkvud“ je najavio objavljivanje osme i devete knjige Gejmenovog „Sendmena“, jednog od najzanimiljivijih stripskih fenomena devedesetih godina. „Sendmen“, scenariste Nila Gejmena, potpuni je reboot manje popularnog DC-jevog stripa o lutajućem bogu sna i večnim bićima iza sna, jave i smrti. Sendmena je, na srpskom jeziku, sredinom dvehiljaditih objavljivala izdavačka kuća „Beli put“. Nakon dužeg diskontinuiteta, „Darkvud“ svojim izdanjima kompletira popularnu sagu.

Najavljeni „Sendmen“, knjiga osam,“Worlds’ End“ (1994), sastoji se od pet zasebnih priča koje vezuje motiv misteriozne gostionice „World’s End, free inn“. U svakoj od pet epizoda, makar jedan junak pripoveda takozvanu „priču unutar priče“, dajući osmoj knjizi slojevitost i složenost. Deveta knjiga „Sendmena“(„The Kindly Ones“), originalno je objavljena u formi zbornika 1996. godine. Iako se sastoji od epizoda koje su izlazile pojedinačno tokom 1993, 1994 i 1995, deveta knjiga dovršava priče započete u drugoj („Lutkina kuća“) i sedmoj knjizi („Kratki životi“), mada stilski, sa centralnim motivom starogrčkog hora, nastavlja priču o Orfeju iz knjige „Skaske i promišljanja“. Za razliku od osme, deveta knjiga ima centralni narativ, sa Morfijusom u prvom planu.

sandman

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: