Da li imate preko 18 godina?

Kad titlovi moraju da se čitaju

Ili koje aktuelne serije na ne-engleskom (ne) treba da gledate

0
0

Od kada nam je TV Torrent dozvolio da uživamo u (prečesto osporavanom) “Zlatnom dobu televizije”, pored aktuelnih američkih i engleskih serija na naše LCD ekrane spontano su krenule da pristižu i serije za koje nam treba engleski titl ne samo da bi “lepo” razumeli šta je rečeno (ili zato što je TV utišan da ne bi probudio dete, kao kod nekih), već i zato što ne govorimo svi tečno francuski, nemački, danski, švedski, italijanski, španski, hebrejski, japanski, pa čak i velški!

Ko još nije gledao Forbrydelsen (ja), Wallander, Bron/ Broen, Braquo, Borgen, Les Revenants, Profugos, Romanzo Criminale, Hatufim, Akta Manniskor, a drži do svog TV ugleda?! Većina ovih serija uspešno je iskristalisala sopstvenu “TV realnost” i u nju utkala nešto od “žanrovštine” britanskog (one smelije i američkog) TV uzora. Progovoriti jezikom TV serije danas nije nimalo teško, tačnije- sve je teže, jer jedino što se od vas traži (ako je u pitanju udovoljavanje tzv “primijum” gledaocu) jeste da smislite nešto originalno.

I tu ne-američke i ne-engleske produkcije u startu (mogu da) stoje bolje. Prvo, ako primenjuju “žanr” na svom terenu, ta stvar je sama po sebi atraktivnija i lokalnom i “okolnom” stanovništvu, jer gledaoci i nemaju neku naročitu predstavu o televizijskom/ stvarnom životu svojih detektiva, policajaca, kriminalaca, tajnih agenata, političara, ili o onome što baš njih čeka u budućnosti. Većina gore pobrojanih serija odgovara ovoj polaznoj tački. Stvari još bolje stoje sa “originalnim sadržajem” (pod tim podrazumevam one serije koje nemaju očiglednih TV pandana u američkoj ili engleskoj produkciji), jer tu gledalac ima priliku da vidi kako talentovani scenarista (od koga je sve počelo) pokušava da komunicira sa neposrednom stvarnošću svog TV gledališta. Dakle, gledalac ne ulazi u svoj svet kroz američki ili engleski filter, tražeći sebi mesto u globalnom sistemu, već ima ekskluzivnu priliku da sam najbolje razume prikazno. To, naravno, ne znači da ovakve serije (Akta Manniskor, Les Revenants i Bron/ Broen su dobri primeri) manjkaju univerzalnim značenjem ili da američke i engleske serije nisu lokalno-autentične. Ne, to znači da je neke priče najbolje bilo baš tu i baš tako ispričati. Brojni fejlovani američki rimejkovi najbolje govore o tome (sa nestrpljenjem očekujem i smrt friškog rimejka Akta Manniskor- Humans).

S druge strane, a u velikoj meri zahvaljujući daleko skromnijim budžetima, ne-američke, pa čak i engleske, produkcije retko su pokušavale da 1/1 obrade američke serije. Verovatno, jer je svima bilo jasno da je mnogo lakše (i bolje) osmisliti sopstveni tretman neke teme, nego uzaludno trošiti vreme na prilagođavanje američkog modela lokalnom. Ili vi lako možete da zamislite španski 24, češke Desperate Housewives, italijanski Heroes ili srpski C.S.I? Koliko god to na prvi pogled zanimljivo zvučalo.

Ako Before/ After održi raspoloženje spram ove teme pokušaću da vas u nekoliko nastavaka informišem o tome zbog kojih aktuelnih serija vredi čitati titl.

Napomena: o većini ovde navedenih serija pišem vam na bazi najmanje tri odgledane epizode, jer kapiram da ni bolji kritičari od mene ne pogledaju više kada najavno receneziraju neku novu seriju.

DEUTSCHLAND 83 (Nemačka, 8ep)

O ČEMU SE RADI: Nakon veće kontroverze nego uspeha, sa serijom Unsere Mutter, unsere Vater, koja se bavila dogodovštinama grupe nemačkih prijatelja uhvaćenih vihorom Drugog svetskog rata, “nemci” nastavljaju da humanizuju svoju istoriju pričom o agentu Istočne Nemačke koji biva poslat na Zapad, da špijunira u interesu domovine.

DA LI SE ISPLATI ČITATI TITLOVE: Stari je već pisao da materijal vidi kao nemačku varijantu The Americans, sa čim bih pre voleo da mogu da se složim, nego što se slažem. A da ne kažem da bih, za promenu, više voleo da vidim obrnuti transfer. Mladi Martin, angažmanom svoje tetke Lenore, Stasi agentice, dobija priliku da bude prebačen u Zapadnu Nemačku i tamo kao poručnik Moritz Stamm obavi više zadataka. U skladu sa predstavom o “zloj” Nemačkoj njegov odlazak dodatno je motivisan time što mu tetka obećava da će njegova “žrtva” dosta pomoći brzini i kvalitetu nege koju će njegova bolesna majka dobiti zauzvrat. Stvari deluju malčice previše klišeizirano, ali mnogo više naivno. Do te mere da posle određenih akcija (kad ga pijana generalova svastika uhvati ili kad krade flopi-disk) sve više deluje kao “The Smogovci”, nego kao The Americans. Likovi i dalje nisu zaživeli, nema naročite arome u postavljenim situacijama, i zapravo sva atraktivnost počiva na njenom scenografskom i ikonografskom nivou.

SPREMAJU LI AMERI RIMEJK: Izgleda ne, jer je Deutschland 83 prva nemačka serija ikada prikazana na nekoj američkoj TV stanici. U ovom slučaju na Sundanceovom TV kanalu.

CORDON (Belgija, 10ep)

O ČEMU SE RADI: U Antverpu, u izmišljenom Nacionalnom institutu za infektivne bolesti izbija epidemija opasnog, gripolikog virusa. Vlasti su prinuđene da par obližnjih kvartova ograde kordonom i praktično taj deo grada pretvore u geto.

DA LI SE ISPLATI ČITATI TITLOVE: Serija se podjednako bavi životom i stanovnicima novonastalog geta, koliko i reperkusijama koje egzistencija istog ostavlja na neposredne čuvare i vlast koja se problemom bavi. Ono što je zanimljivo jeste spremnost autora (i generalno evropskih produkcija) da zagrizu problematične sadržaje do koske. Ovde je (za sada) inicijator virusa ilegalno dopremljeni Afganistanac, pa vi naslutite moguće implikacije, kojih se, u ostalom, dotiču i sami junaci. U isto vreme, autori su “nemilosrdni” i prema moralu i očekivanjima “svojih” stanovnika, pa imamo količinu nasilja i atmosferu kakvu ljudi obično dočaravaju pričajući o Briselu (a ja ne verujem). Pojedini junaci i odnosi dosta klišeizirano poštuju žanrovske odrednice, a i u samoj priči ima nekih nebuloza (koja bi normalna učiteljica vodila decu “u posetu” infektivnoj klinici ili belgijska bi?). Ali, ko je imalo slab na epidemiološku tematiku solidno će se zabaviti, a ostali mogu lepo da vide gde smo mi sa Variolom verom bili nekad, a gde smo sad.

SPREMAJU LI AMERI RIMEJK: Navodno, da. I to u produkciji The CW kanala. Nažalost, iza serije neće stajati autori koji su nam priredili The 100.

JORDSKOTT (Švedska, 10ep)

O ČEMU SE RADI: Deluje kao varijacija na one “malo mesto, mnogo tajni” serije koje je Twin Peaks izmislio. Detektivka čije je dete nestalo u jezeru u blizini njenog rodnog grada, nakon smrti oca vraća se da reguliše nasledstvo, i saznaje da je na sličan način tamo upravo nestalo još jedno dete…

DA LI SE ISPLATI ČITATI TITLOVE: O, da! Nakon tri epizode, ovo mi je svakako najbolja serija od ovde pobrojanih, a svakako i jedna od najdražih na TV meniju. Pre svega, jer se radi o napeto vođenoj priči koja povremeno, svojom mešavinom mističnog i realističkog, podseća na Von Trierov Kingdom. Idila malog mesta relativno lako postaje skupinica, zapravo, neobičnih junaka koji odjednom nemaju gde da sakriju svoje tajne. Nestanak jednog deteta otvara put ka misterioznoj “korporativnoj” organizaciji, neobičnim stvorenjima, bolestima, kao i, sve popularnijoj ideji (vidi Zoo) da priroda sve upornije traži načina da se obračuna sa svojim glavnim štetočinama. Moa Gammel (detektivka) možda manjka bilo kakvom “autističnošću” na koju su nas navikle skandinavske TV heroine, ali zato ljudi i stvari oko nje to obilato kompenzuju.

SPREMAJU LI AMERI RIMEJK: Ne, za sada. Ali glavna zvezda, Moa Gammel raspoložena je da se reprizira u američkoj verziji.

ARVINGERNE/ THE LEGACY (Danska, 10+7ep)

O ČEMU SE RADI: Nakon smrti poznate konceptualne umetnice Veronike Gronnegaard, njenih četvoro dece počinje da bije bitku oko zaostavštine. Stvar dodatno komplikuje što su im očevi različiti, kao i činjenica da je najmlađu, Sunshine, Veronika praktično pred samu smrt obavestila da joj je majka, i potom njoj ostavila “kuću”.

DA LI SE ISPLATI ČITATI TITLOVE: S obzirom na to da nam je danska kinematografija (oko Dogme) priredila neke od najlepših filmova na temu porodičnih odnosa (Festen, recimo) očekivao sam manje konzervativan tretman od onoga koji sam dobio. Nakon tri epizode sve izgleda tek malo upicanjenije od Boljeg života, mahom jer se bavi svetom ne-baš-otvorenih Danaca više srednje klase. Likovi nisu naročito originalno postavljeni, s obzirom na okolnosti, a ozbiljno čudi da baš nijedno dete od tolikih roditelja umetnika nije ispoljilo slična interesovanja. Priča napreduje relativno sporo i deluje da će se uglavnom zasnivati na turbulencijama koje će naslednici proizvoditi između sebe. Iako mi je TV program krcat, ostaću još par epizoda u nadi da će nešto od autentične danske “boleštine” da razboli, za sada, memljivu, sapunastu varijaciju na tipične skandinavske moralno-psihološke klackalice, patentirane još u doba njihovih slavnih naturalista.

SPREMAJU LI AMERI RIMEJK: Iako je serija otkupljena u preko 40 zemalja širom sveta, Ameri će, ipak, napraviti svoju verziju. NBC/ Universal se pominje kao producent.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: