Aždaje, debele lisice i gradovi od peska – nekoliko domaćih ilustratora

Naš običan mali toalet je prostorija na koju svi uvek odreaguju. On je oblepljen raznim reklamama iz devetstotridesetih sa ilustracijama alpskih travarica, francuskih krema, dugačkim a la Modigliani ženama u korsetima i brushalterima a ima i jedan crtež Palome Pikaso sa ocem joj, Pablom. Naše običan mali toalet je postao trendi mesto (doduše, ilustracije na stranu, bio je trendi mesto po potrebi i ranije) onog trenutka kada se ilustracija na velika vrata vratila u modu.

Nekada, ne tako davno, pre eksplozije fotografije, ilustracijom se sve iskazivalo – Lajka na mesecu je bila nacrtana, pa ružni i manje ružni političari, reklame za cigarete… Danas opet naše globalno selo bruji od boja i tehnika i crno belih crteža i digitalnih obrada i ručno radjenih patterna… Ljudi ponovo vole crtane stvari u novinama i časopisima, ilustracije su na šoljama, na nakitu, na tepisima i čitavom pokućstvu, haljine i donji veš imaju nacrtane paterne a Jameson plaća Steve Simpsona da im ilustruje “special edition” etiketu! Kako i sve kad mu date prostora za istraživanje i nadanje, ilustracija je od pomenutih potkošulja i alkoholnih opijata otišla daleko daleko i razgranala se i danas je na veliku radost imamo u raznim oblicima i formama. Današnja lista obuhvata nekoliko divnih ljudi koji stvaraju fenomenalne šare, a koji to rade tu blizu.

Zamislite da sedite u pesku na plaži i da su oko vas kule i gradovi napravljeni kanticama i lopaticama i onda se pojavi kit i prsne vodu i vi shvatite da ste samo odlutali daleko daleko – takva je ilustracija Sergeja Tucakova. Boje difuzirane (je li ovo uopšte reč) belim i crnim peskom vas vode na neka mesta u vašoj glavi za koje niste ni znali da postoje. Sergejevi motivi su doduše vrlo konkretni i strogi – da bojama daju strukure.

Pored zavodljivih debelih lisica, balona kojima želite da odletite u Australiju i divnih ilustracija raznih bajki, rad Tanje Stevanović sadrži i paterne. Njen rad karakteriše i balans – balans u kojem na jednom kraju viri prigodno ružna veštica a na drugom divan pastelni beli meda. Baš kao i u stvarnom životu.

Beli hrt i beli čovek i momenat u kome vam vazduh zastane i vi pomislite šta je sledeće… Takve su slike Dragana Bibina. Ovaj umetnik je svojevrsni ilustrator (jer je ilustracija tu da ispriča priču), a crteži-slike vam donose nešto između jeze i ushićenja. Umetnost kao takva.

Bratislav Milenković stvara digitalnu ilustraciju koja odlično priča priče – bilo da je reč o filmskom festivalu, ukusu Coca Cole ili ilustraciji hrane. Oblici su blagi i okruglasti, a ono što mene najviše fascinira su boje i kako ih Bratislav kombinuje. On je takođe radio za New Yorker. Da, da!

Kada otvorite doduše, izgleda pokojni blog Ivice Stevanovića u zaglavlju sa jedne strane stoji prepredeni mačak smoren od svake bezobrazne ideje i spreman da drema a sa desne – jer što da ne – stoji izvesni svetac kome izlazi rospija iz usta. Stil je magično detaljan i pomalo sablasan i baš pravi za mitologije, aždahe i ostale svetove kojima Ivica raspolaže.

Ona sebe naziva kraljicom močvare a crta između ostalog devojčice i dečake, koji vas malo iznenade a onda poželite da se sprijateljite sa njima ako vam obećaju da će vam otkriti tajnu nemuštog jezika. Marina Milanović se igra sa površinama, pogrešnim rečima u pravom trenutku i detaljnim crtežima u raznim tehnikama. Njen instagram profil je beskrajno zabavan i osećate se kao da ste sa njom bili u, recim, tom autobusu koji je opisan na crtežu u tri reči.

Kada pričamo o najdivnijim crtežima za dečije knjige – magija boja i oblika crteža Aleksandra Zolotića je prvo što vam upadne u oči. Purpurne i zelene stvaraju divnu atmosferu i želite i vi da pričate sa pričajućom ribom ili da čujete zašto je za ime boga muva pitala “zašto”.

Još jedan od ilustatora koji maestralno stvara crteže za decu je Ljuba Babić. Ipak, Ljubin rad je mahom koncentrisan na opresije u društvu, četiri jahača apokalipse u svim formama i kritiku čovečanstva. Uvek i sve sa dozom humora i sa genijalnim izborom facijalnih ekspresija njegovih karaktera – kroz stripski pristup.

Ako ste ovih godina imali priliku da uđete na dečije odeljenje bilo koje knjižare – rad Dušana Pavlića vam sigurno nije mogao promaći! Jedan od master mindova Kreativnog Centra donosi nam crnu magiju dečije ilustracije.

Radove Vanje Vikala Linncha ste sigurno videli – istopljene jarke boje, momenti koji čine svačiji dan, i hm, Guarana. Jeste, to je Vanja! Vanja se takođe bavi i crtanjem divnih murala.

Prolazim pored znaka stop negde u Latinskoj četvrti Pariza i vidim nalepnicu na znaku stop sa koje upire čovek rukama u mene i na kojoj piše Mileta. Skoro da sam mu dobar dan poželela… Crteži Milete Poštića balansiraju izmedju hiperrealnog i nadrealnog i mene jako često iskreno nasmeju. Miletini recepti za Extremely Happy Life su sve sto vam treba ponedeljkom. I drugim danima.

Znate one ljubavne poruke zagrebane ili kao ispisane tankom hemijskom koje su kao iščupane iz vašeg dnevnika koji ni ne vodite? “Nekad mislim na tebe. A nekad isto” je moja lična preferencija ali Marka Fuckin Fine Prokića znate sigurno sigurno! Ili bar morate da znate sigurno sigurno!

Preključe htedoh da farbam kupatilo, da skinem sve ilustracije i da ga ofarbam u svetlo plavu jer bi lepo išla sa kaktusima u njemu. Mogli bi da se tripujemo da smo u Arizoni, ali moji ukućani su abolirali tu akciju, tako da mi je jedino bilo dozvoljeno da dodam moju mapu najboljih koktel barova u Parizu našoj maloj trendi selekciji improvizovanih tepeta. Ilustracijom se može sve iskazati – a Lajka, Martini i ja ostajemo da zajedno kontempliramo!

Autorka naslovne mape-ilustracije: Sonja Bajić