1978

Filmove obično grupišemo po temi, reditelju, motivima, stilu. Ovom prilikom, odabrani su meni zanimljivi filmovi iz 1978. Da li ih nešto veže?

“Preety Baby” // Louis Malle

Vajolet (Brooke Shields) je dvanaestogodišnja devojčica, ćerka prostitutke, odrasla u bordelu u Nju Orleansu, gde njena majka (Susan Sarandon) radi. Vreme provodi u trčkaranju okolo, igri u bašti i razgovoru sa gostima i zaposlenima. Vajolet je zaista prelepo dete, iako vrlo senuzaulano prikazana zadržava dečju čistostu i razboritost tokom čitavog filma. Međutim, jednog dana organizuje se aukcija povodom odabira srećnika koji će Vajolet oduzeti nevinost (čednost). Nakon što se njena majka uda i napusti bordel, Vajolet se udaje za Beloka (Keith Carradine), čoveka u koga je zaljubljena. Belok je poluautistični fotograf koji će zapravo biti u braku sa dvanaestogodišnjom prostitutkom. Veličina ovog filma je umeće reditelja da neprihvatljive stvari prikaže na prihvatljiv način pa čak lepo i nežno. Pored centralne teme koju čini sama Vajolet, film se bavi i ljubavnim trouglom izmedju kćerke, majke i fotografa, likom vlasnice bordela (Frances Faye) društvenom konotacijom života u bordelu 1917. godine, religijom odnosno sujeverjem, rasizmom. Ono što je upečatljivo je jedinstven ritam postignut neprekidnim Vajoletinim kretanjem kroz bordel i stalnim protokom ljudi usled kojih ni ne primećujemo da se skoro čitav film dešava u jednom enterijeru.

“Days of Heaven” // Terrence Malick

Može se reći da je ovo melodrama koja vizuelno ostavlja bez daha, jedan od najlepše snimljenih filmova u istoriji filma. Ali kadrovi nisu tu samo kako bi vizuelno impresionirali već su inteligentno uklopljeni u funkciju estetike, radnje i njenog značenja. Preplitanje radnje, kadrova prirode i životinjskog sveta izazivaju čudan osećaj odnosno stvaraju distancu od onoga što se dešava. Takođe, tom utisku doprinosi i narator tj. devojčica Linda (Linda Manz) – zbog njene vizure nismo u mogućnosti da osetimo pun potencijal ljubavne priče koja se dešava na platnu ili ekranu. Ako niste gledali ovaj film obavezno ga gledajte na velikom platnu! Bil (Richard Gere) i Ebi (Brooke Adams) su u ljubavi, siromašni su i rade u polju kod farmera (Sam Shepard) čiji lik u filmu nema ime. U pitanju je ljubavni trougao između već pomenutog para i farmera. Farmer se zaljubljuje u Ebi, a kako bi uživali u bogatstvu ili pobegli od nemaštine, Bil predlaže Ebi da se uda za farmera kojem je po rečima doktora ostala još jedna godina života. Ali dok je Bil odsutan, Ebi, farmer i devojčica provode lepe trenutke zajedno. Zaista pravi melodramski zaplet, ali nekako je Days of Heaven više od toga, ta viša istanca oseća se u svakom kadru, u težini rada u polju, prelepim pejzažima i detaljima, emocijama koje likovi osećaju. Kraj filma je katarza sve mirnoće koju karakteriše prvi deo filma – požar, najezda skakavca i ubistvo. Takođe, lepa kompozicija Enia Morikonea je deo čitavog ambijenta.

“Okupacija u 26 slika” // Lordan Zafranović

Kontroverzni ratni film koji je ušao u selekciju kanskog festivala i osvojio veliku zlatnu arenu u Puli. Kontroverzan prvenstveno zbog tretiranja pojave ustaštva od strane hrvatskog reditelja, ali i zbog ironičnog i slojevitog prikaza fašizma. Radnja je smeštena u Dubrovik i prati tri prijatelja (Hrvata Nika- Frano Lasić, Italijana Tonija – Milan Štrljić i Jevrejina Miha – Ivan Klemenc) neposredno pre početka drugog rata, i za vreme njegovog trajanja. Kako je okupacija uzela maha Toni postaje fašista, Miha izopštavaju iz društva, a Niko se pridružuje komunistima. Gledalac ima uvid u celovitost situacije uzrokavanu okupacijom te su nam jasne pozicije radničke klase, činovnika, Jevreja, gospodstva pa i okupatorskih oficiira, ali taj opsti klasni plan prepliće se sa ljudskim, odnosno subjektivnim doživljajem likova.

Lepote Dubrovika stavljene su u kontrapunkt sa tekućim događajima. Kako Zoran Petrović kaže – naizmenične scene idiličnog mira „gosparskog” života u mediteranskom, divnom pejzažu, sa mandolinama, trubadurima i lepim ženama, smenjujući se sa provalama nasilja, klanja i orgijanja. Intezivne scene u tzv. autobusu smrti prikaz su gubitka svih ljudskih vrednosti – odsecanje dojki, sečenje jezika i razbijanje glava prizori su koji, blago rečeno, izazivaju mučninu. Te neljudske potrebe nalazim sličnima sa generalnim emocijama u odnosu Hrvata i Srba te i ratom devedesetih godina. Film se zavšava tragičnim susretom tri prijatelja gde ambijent Nikove porodične kuće biva lišen svoje lepote.

“Interiors” // Woody Allen

Prvi film Vudija Alena koji nije komedija, film pastelnih boja i sivih nijansi, svedenih i elegantnih enterijera, uz zvuke i slike talasa koji se negde pri sredini filma zahuktavaju. Tri sestre na početku filma su na obali mora i suncan je dan, neko ih posmatra kroz prozor, a u poslednjoj sceni njih tri posmatraju isto to more kroz isti prozor, a napolju je sivo. Sve skupa osam likova – tri sestre (Diane Keaton, Mary-Beth Hurt, Kristin Griffith), majka i otac (E.G. Marshall, Geraldine Page), dva muža (Richard Jordan, Sam Waterson) i tatina nova devojka (Maureen Stapleton). Očeva odluka da se razvede od bolesne majke i oženi se prostom ženom koju je upoznao na kruzeru ne sviđa se nikome iz razloga što ta odluka podrazumeva odgovornost i suočavanje sa potiskivanim porodičnim bolom koji se ogleda u pojedinačnim frustracijama. Vudi Alen govori o onoj drugoj strani porodice koja ne mora apriori biti nešto lepo i korisno već vrlo mučno i onemogućavajući je faktor lične slobode.

“Big Wednesday” // John Milius

Odnos tri prijatelja surfera (Jan-Michael Vincent, William Katt, Garz Busey) od tinejdž dana do dana kada život nisu više samo plaža, talasi, sunce i devojke. Kao i u svakom malom gradu na moru, zime su teške i smene godišnjih doba monotone, pa je i izbegavanje odrastanja razumljivo. Film je pomalo dosadan i na spolja, likovi nikako da ožive. Zanimljiv je kulturološki jer nama baš i nije bliska subkultura surfera kao i estetski jer su sekvence samog surfovanja uzbudljive i lepe. U intervjuu sa Rodžerom Ebertom Vilijam Kat rekao je da je studio premontirao film iz nemogućnosti da ga proda, bio je previše alternativan i inteligentan za Holivud. Stoga, akcentovane su scene tuče, učinjene su agresivnijim, a i samo surfovanje prenaglašeno je do eksploatacije. Ipak, ni to nije sprečilo veliki neuspeh ovog filma. Uprkos svemu, prepoznaje se ideja o prolaznosti vremena, postepenoj promeni likova i razumevanju neraskidive veze sa njihovom ljubavlju, morem.