TV GONIČ: 10 najjačih serija 2016.

Kao što sam vam rekao u prethodnom (neformalnom) izdanju TV GONIČA, onom o najslabijim serijama 2016, daleko oštrija bitka za selekciju i plasman među prvih deset vodila se među serijama koje je vredelo gledati. Na kraju sam morao da pribegnem onome što baš i ne volim prilikom kreiranja ovakvih izbora, a to je izmrdavanje (samonametnutim) pravilima izmišljanjem duplih mesta. Ali, da vas ne davim više sopstvenim slabostima i radostima.

Pre nego što vas uvedem u top 10 serija koje APSOLUTNO morate da pogledate (ako već niste), podsetio bih vas na još par, ovaj, par desetina, vrednih koje biste takođe morali da ugurate u sopstveni TV program tokom novogodišnjih praznika. Recimo.

Od britanskih serija, od kojih na kraju nijedna nije ušla u Top 10, preporučio bih vam Upstart Crow o Shakespearu, Flowers koja uzurpira način TV pripovedanja, pilot za Motherland kao jedan od najurnebesnijih ove godine, zatim novi nastavak fenomenalnog Getting On, u vidu Damned, sada samo sa Jo Brand, ali i nežni dramedi Mum.

Od neameričkih/neengleskih produkcija, koliko god to neverovatno zvučalo, nemam šta da preporučim.

Možda, jednostavno, nisam postigao nešto što je valjalo. Ali, od produkcija na ne-engleskom jeziku, druga sezona Narcos (baš kao i prva) je impresivan primer dramatizacije (poslednjih) dana jednog kriminalca.

Na američkom terenu koji vuče korene iz Britanije obavezno probajte Dick Gently’s Holistic Detective Agency i poslednju sezonu Black Mirror. Kada su u pitanju rimejkovi britanskih originala, ne odustajte od (četvrte sezone) House Of Cards i overite Amazonovu verziju Mad Dogs, pre nego što je progutaju vazda gladna usta TV istorije.

House Of Cards

Od “tipično” američkih žanrova dajte šansu Preacheru, jer ume da se šali na sopstveni račun. Od gorko-slatkih kantautorskih produkcija počnite sa Judd Apatowovom Love, nastavite sa Better Things, pa ako vam se baš dopadne ova kriza (mlađih) srednjih godina pustite sebi i Baskets (ovim dvema poslednjim ko-kumovao je Louis CK).

Najodvaljenija serija ove godine sigurno je bila Lady Dynamite. Iako u detaljima nije bila vredna gledanja, Designated Survivor je u celini ipak porodila podnošljiv nastavak 24 tj naše želje da Jack Bauer zaživi na bilo koji drugi način. Treća sezona You’re The Worst prikazala nam je neke od najodvratnijih TV ljudi u svojim najgorim trenucima, te nije loše da pogledate, naročito ako vas grize savest zbog sopstvenog doprinosa u društvenom životu oko vas.

You’re The Worst

Na kraju, pomenuo bih Goliath i u nešto slabijem svetlu Colony, kao izvrsne primere da je “žanr” živ, samo ako imate pametne ljude da se pozabave njime. Baš kao što su i skoro avangardni doprinosi američkom prajmtajmu mogući i komercijalno isplativi, ako se njima pozabave još pametniji ljudi. Mislim, naravno, na The Good Place.

Shut Eye nisam još završio, ali na osnovu prve četiri epizode ovo obećava tip serije kakva je Breaking Bad bila. Tako da probajte i to.

Ali, ajmo sada među deset najjačih.

10.  THE PEOPLE V. O.J. SIMPSON: AMERICAN CRIME STORY (FX)

Iza ovog dosta glupog i ekonomičnog imena krije se još jedna Ryan Murphy-jeva produkcija, ali zahvaljujući činjenici da se on nije bavio (i) scenarijem- možda i najbolja. Serija na momente (mahom kad Murphy režira) skoro parodično secira jedan od najčuvenijih sudskih slučajeva u Americi i na njemu pokazuje koliko su fatalne posledice svih mogućih podela i interesa u američkom društvu. Plus nema zabavnijeg načina da objasnite sebi Trumpov trijumf.

09. CHILDHOOD’S END (SyFy)

Ova mini-serija po romanu Arthura C. Clarkea ispod potencijalno jeftine egzekucije, zapravo je baš takvim pakovanjem ponudila vrlo efektnu i isto toliko depresivno izvesnu viziju budućnosti čovečanstva. Držanje za žanrovske klišee i relativno stereotipna rešenja otvorilo je vrata neočekivanom razvoju situacije i razornoj poenti. Skoro kao da tvitujete o tome koliko je kraj sveta #smor, a onda na horizontu ugledate fatalni asteroid.

08. SEARCH PARTY (TBS)

Možda nisam razumeo. Možda sam (pre)star i vreme me je pregazilo, ali ispod ove mladalačke igre sa klasičnom žanrovskom potragom za nestalom osobom krije se zapravo vrlo opora kritika “nove” generacije- samozaljubljene, samozagledane, zasvezabrinute, koja na svakoj jebenoj socijalnoj mreži jednom rukom drži boga za muda, a drugom Pravdin tas.

07. THIS IS US (NBC)

Još jedna potvrda da je najjednostavnije najčešće najbolje. Priča o porodici sa troje dece, prelomljena kroz dva vremenska toka (kad su deca bila mala, i sadašnje vreme, kad su porasla), dirljiv je otpor ciničnim i bezdušnim vremenima u kojima živimo. I jedna od super-retkih u kojoj nema “negativnih” junaka.

06. BRAINDEAD (CBS)

Ova, nažalost, već ugašena serija, imala je tu nesreću da svoj život započne na pogrešnom mestu. Baš kao i The Good Place i ovo je bio poprilično radikalan koncept za TV prajmtajm, i kombinovao je skoro John Watersovski-“trash” osvrt na naučnu-fantastiku pedesetih sa vrlo angažovanom i elokventnom satirom modernog političkog delanja u Americi. Na sve to, način na koji je priča uspevala da pobedi formulaičnost svojih zapleta zaslužuje da ode u anale TV dramaturgije.

05. ATLANTA (FX)

Baš kao i on sam, i ova kreativna egzekucija Donalda Glovera, bila je genijalna, hermetična, autentična i psihodelična. Priča o životu You Tube (t)repera iz Atlante, njegove ekipe i menadžera, na momente je imala više veze sa egzistencijalizmom Samuela Becketta, nego sa stvarnim, iako dokumentaristički dočaranim, životom crnog “white trasha”.

02. THE GET DOWN (Netflix) / HORACE AND PETE (Louis CK website)

I ove dve serije su mogle na prvo mesto, ali mi se učinilo previše amaterskim i kukavičkim da to uradim. Kako god, četiri serije u vrhu ove liste na različite načine ne zaslužuju mesto samo u antologiji TV serija, već i u (modernoj) umetnosti XXI veka. Svaka od njih, višestruko je prevazišla okvire očekivanog televizijskog/ televizičnog bavljenja sopstvenom temom i uzdigla ga na univerzalni nivo visoke umetnosti (ili barem onoga što se tradicionalno percipira kao takvo).

The Get Down nije bila samo serija o počecima hip hopa u Bronksu, već i umetnički adekvatna i autentična interpretacija istog. Ne želim da kažem da između teme i egzekucije postoji znak jednakosti, ali sama pomisao da bi mogao da postoji, dovoljno govori.

Sasvim drugačiji, kameran, mali i bez toliko očiglednih ambicija bio je Louis CK-ev samostalni TV učinak Horace And Pete- priča o dva rođaka koja u dnu jedne stare njujorške zgrade vode kafanu na skoro isti način kao njihovi preci, nije diskutovala samo o smislu života, već je ozbiljno debatovala i sam medij, naročito njegove, navodno zastarele, metode pričanja priče. Iako je izgledala kao televizija šezdesetih, Horace And Pete je delovala neverovatno sveže i moderno.

01.YOUNG POPE (Sky Atlantic/ HBO/ Canal+)/ P’TIT QUINQUIN (Arte)

P’tit Quinquin mi je promenila pogled na TV serije, a Young Pope i dalje pokušavam da obuhvatim i razumem. I jedna i druga, obe kreirane od strane superiornih evropskih autora, u kepsloku poručile su svim (TV) trendovima da mogu da odjebu.

Autor je (ponovo) bog. Srećom, ovde je pretalentovani scenarista i isto toliko talentovani reditelj.

Bruno Dumont u jednom malom mestu na severu Francuske, kroz mekgafinovski postavljenu istragu zločina, otkriva svu moralnu i drugu nakaradnost sveta iz koga potiču žrtve, do skora, verovatno i same takve. P’tit Quinquin je o najpopularnijoj vrsti zla- onoj koja je sama sebi zabava. Bez velikih ciljeva i ambicija. Zarobljenoj u ljudskoj prirodi.

Young Pope, Paola Sorrentina, okomila se na jednu od najvećih figura ljudske civilizacije. I tu ne mislim na papu, nego (i) na boga. Sorrentino se ne plaši da promišlja tako prevaziđena pitanja kao što su ima li boga i šta (ćemo) ako ga ima. Njegov glavni junak jeste modernista, ali i on, kao i Sorrentino, oseća da božja egzistencija traži jedan bazičniji i manje demokratski pristup stvarima. Koji ne debatuje previše oko toga šta je dobro, a šta zlo, i ume brže da ih razazna. I otvoren je za stvarna božja dejstva na ovom svetu. Na sve to, ova religiozna rasprava bila je neviđeno duhovita, raskošna, drska, simpatična, što obično nisu epiteti koji se pripisuju bavljenju ovom vrstom tematike. Plus, najgenijalnija špica ikada!