Pojavio se GIF roman?!

Da je ovo clikbait vest imala bi puno pravo da počne sa “šokantno”, “neviđeno”, “ekskluzivno” pošto i jeste za nevericu – Denis Cooper, legenda američke alternativne kulture, sastavio je roman “Zack’s Freight Elevator” isključivo od GIF-ova. Da, dobro ste pročitali: od digitalne forme kojom zasmejavate ortake.

Jedan od GIF-ova Dennis Cooper-a, ph : Dennis Cooper

Ova vest postaje još fantastičnija kada se malo udubite u istoriju rada Denisa Cooper-a. Naime, osnivač jednog od prvih punk anarhističkog fanzina u Americi, Little Caesar, pisac koji se rešio svih ustaljenih literarnih i versifističkih formi u prozi i poeziji, reditelj koji je 2014. tražio producente za prvi umetnički, alternativni pornić i umetnik koga obožava kompletan američki andergraund nazivajući ga “kumom alternativne kulture” stvara GIF romane od 2015. kada je započete trilogija o klaustrofobičnom svetu Interneta i njegovom uticaju na pojam individualnosti.  Tada je izbacio svoj prvenac, “Zac’s Hounted House” na sajtu Kiddiepunk, njegov nastavak “Zac’s Control Panel” dok je poslednji deo s kojim umetnik prestaje da se bavi GIF romanima,  “Zac’s Freight Elevator” odskoro dostupan na istom sajtu.

ph i GIF : Dennis Cooper

Princip koji Cooper koristi je, u jednu ruku, fascinantan pošto pregleda milione i milione GIF-ova, obično bizarne i kako sam kaže, “one kojima na neki način nešto fali” i slaže ih u čudnu, jukstapozicioniranu narativnu/vizuelnu strukturu koju skrolujete i tako čitate roman. Cooperov način rada je upravo ono što su radili dadaisti ili rani nadrealisti između dva (velika) rata : kombinovanjem novinskih isečaka, apstraktima pisanih dela, skulpturama ili slikama iskazivali su vizuelno šokantno političko ili društveno mišljenje. Ove forme su su se dalje razvijale u pravcu ekspresionističkog filma i pozorišta, futurističkog nadrealizma i „montaža atrakcija“ izraza Sergeja Ejzenštajna, ali sa nedvosmislenim društvenim i (neretko) političkim angažmanom.

Cooper radi poput dadaista. Njegovi GIF romani imaju iste teme kao i papirni – nasilje, seks i istraživanje pojma fragilnosti ljudskog tela – rađeni u razbijenoj, nadrealističkog formi zasnovanoj na čistokrvnoj punk estetici apsolutnog strukturalnog rastrojstva.

Istovremeno, kao što je rekao u intervjuu „NewYorkeru“, Cooper namerno koristi društveno i korisnički najprihvatljivije GIF-ove prirodnih lepota, pogotovo vodopada koje možete videti čak i na ekranima srpskim državnih institucija (bar onih koje uopšte imaju kompjutere iz 21. veka), šala i likova iz popularne kulture postavljajući ih u komične ili uznemirujuće značenjske odnose sa drugim vizuelnim prizorima tvoreći kontrast šaljući jasnu društveno-političku poruku igrajući se s opštim mestima „lepog online sveta“.

ph i GIF : Dennis Cooper

Dennis Cooper je punk umetnik. To se veoma jasno vidi iz njegovih romana, fanzina i filmova ’70-ih nastalih u Londonu i Amsterdamu uz debelo protivljenje oca milionera, a bogami ni konkretno društveno delanje mu nije strano – pre nekoliko godina uspeo je da pobedi kompaniju Google na sudu pošto su mu obrisali blog i mail adresu, blog koji je smatrao primarnim poljem umetničkog delovanja i mesto na kome se nalazilo 14 njegovih blog romana kao i kompletan materijal za (tada još u pripremi) GIF romane. Pošto su mu vratili podatke Cooper je krenuo u avanturu zvanu GIF trilogija koja se završava sa poslednjim delom pošto umetnik misli da je u potpunosti iscedio i iskoristio formu izražavanja. Cooper nije Bruce Sterling ili William Gibson, matorci koji su vaspostavili cyberpunk i pojmove digitalne umetnosti kako bi se spomenički i finansijski ovaplotili u istima. Cooper će zauvek biti paneker, jer je kod njega sve džabe i sa jakom društvenom konotacijom. Uostalom, sva dela ćete lako naći online – baš kao i njega samog.

Ph. i GIF : Dennis Cooper