Misterija Bitcoina

Ko je i zašto stvorio najpopularniju kriptovalutu današnjice zvanično nije poznato, jer se njen anonimni tvorac povukao bez traga i glasa. Za glavnog osumnjičenog javnost odnedavno drži nezaposlenog programera iz Kalifornije koji bezuslovno negira umešanost i iz nepotnatih razloga odbija da monetizuje stotine miliona dolara sa svog korisničkog naloga.

Od kada je korisnik Bitcoin forma „laszlo“ maja 2010. prvi put pazario dve pice iz restorana „Papa John’s“ za 10.000 jedinica istoimene valute, vrednost i začaj najpopularnijeg virtuelnog novca današnjice katapultirala se uvis 75.000 puta (captcha slovima usled naglašenog značaja: SEDAMDESET PET HILJADA). Ogladneli Laslo Hanjec, programer sa Floride, u narečenom trenutku verovatno nije shvatao ono čega je danas izvesno svestan, te se može slutiti da mu san u poslednje vreme ne dolazi lako na oči. No, neko je morao biti prvi. Poručivši picu u današnjoj protivvrednosti od tri četvrtine miliona dolara, „Laszlo“ je svojom transakcijom ušao u istoriju kao kupac prvog realnog dobra za internet valutu – Bitcoin.

Hanjec je fotografiju sveže pice okačio na web, a potom je usledila istorija: desetostruki rast vrednosti Bitcoina u toku prvog meseca, izjednačavanje sa američkim dolarom februara 2011, pa prvi krah („bubble burst“) leta iste godine, novi usponi i padovi, sve do neslućenog vrhunca novembra 2013. kada se jedan Bitcoin dao zameniti za neverovatnih 1.250 USD. Ekonomisti su cenili da je tržište slobodne i centralno nekontrolisane virtuelne kriptovalute tih dana bilo „teško“ gotovo 16 milijardi dolara. Međutim, zbog nedavnog sloma MTGOX-a, jedne od značajnihih berza i menjačnica, Bitcoin se u međuvremenu skrasio u „mirnijem“ opsegu od 500 do 700 dolara, no uprkos burnoj istoriji i sadašnjosti, podeljenim mišljenjima zagovornika i protivnika, bankari, tajkuni, ekonomisti i korisnici ipak su saglasna u jednom – Bitcoin znači revoluciju na polju online plaćanja i finansijskih transakcija uopšte.

Anonimni tvorac Satoši Nakamoto – pseudonim ili stvarna osoba

U senci polemika i fanfara, analiza, forumskih prepirki i pompeznih naslovnica, (uplašenog?) Vorena Bafeta koji vapi da se kriptovaluti ne veruje, te anonimnih milionera koji za dokaz nude iskustvo basnoslovnih zarada, krije se drugačija priča o misterioznom čoveku zahvaljujući kom je sve počelo – nevidljivom tvorcu Bitcoin-a poznatom pod imenom ili pseoudonimom Satoši Nakamoto.

Ko je i zašto stvorio Bitcoin, do danas je u faktičkom smislu nepoznanica. Jer zaslužnika i odgovornih zvanično – nema. „New York Times“ je tvrdiio da se iza prezimena Nakamoto krije irski student kriptografije Majkl Klir, ili ekonomista Vili Ledonvita. „Fast Company“ je potom sugerisao da reč o pseudnimu trojca Nil King, Vladimir Oksman i Čarls Bri, čija se imena pominju na patentu podnetom dva meseca pre lansiranja Bitcoin-a. „Vice“ je svojevremeno dodavao još osumnjičenih na listu: Gavina Andersena, glavnog programera na projektu Bitcoin, Džeda Mekkejleba, suosnivača menjačnice Mt.Gox i Šinićija Mokizukija, proslavljenog japanskog matematičara. Spekulisalo se i da iza virtuelne valute stoji Ros Ulbreht, osnivač ilegalne prodavnice Silk Road, trenutno pečatiran kriminalac i stanovnik minijaturne sobe o čijim se ključevima staraju uniformisani čuvari.

Zna se, međutim, da je još 2008. osoba potpisana kao Satoši Nakamoto objavila originalnu studiju viruelne valute – famozni dokument koji je danas dostupan na sajtu https://bitcoin.org/bitcoin.pdf‎. Prema svedočenju programera angažovanih na ranoj fazi projekta, pomenuto ime nalazilo se i u email adresi sa koje su stizala originalna uputstva, nalozi i sugestije za pisanje programskog koda. Vođi projekta, međutim, niko od razvojnih inženjera nije čuo glas ni preko telefona, obaška lično ga upoznao ili uživo sreo. Sumnje da je autor Japanske narodnosti poticale od upotrebe savršenog engleskog jezika u samom dokumentu, ali se ni na osnovu emailova i forumskih postova Satošija Nakamotoa „ukrašenih“ tipičnim britanskim frazama (najčuvenija: „bloody hard“) nije dalo precizirati da li je genijalni arhitekta pak američkog ili evropskog porekla.

Usavršavanje programskog koda trajalo je dve i po godine, manična popularnost Bitcoin-a rasla je poput balona, a onda se sredinom 2010. dogodilo nešto što i danas ostaje potpuna misterija – inicijator projekta Satoši Nakamoto jednostavno je i doslovce – nestao bez traga!

Od Nakamota su ostali tek arhivirani emailovi i anonimni korisnički profil sa kog je u prvim godinama generisano dovoljno Bitcoin-a da po današnjoj tarifi vlasnika obogati za nemalih 400 miliona dolara – nalog čiji virtuelni depozit nikad nije konvertovan u dolare, niti iskeširan.

„Priznanje“ iz zasede

Neumorne špekulacije, međutim, konačno su pre nekoliko sedmica dovele do sumnje da iza projekta protokola i dizajna referentnog softvera valute stoji šezdesetčetvorogodišnji Dorijan Prentis Satoši Nakamoto, nezaposleni programer, Amerikanac japanskog porekla, trajno nastanjen u Templ Sitiju, SAD. Opsada medija oko tvorca-genija trajala je gotovo šest godina, ali je prvu fotografiju i Nakamotovu usmenu izjavu u martu ove godiine iskamčila novinarka američkog „Newsweek-a“ posle dva meseca istraživanja. Pronašavši osumnjičenog genija preko trgovca maketama vozova na struju čija je dugodišnja mušterija, na dovratku male kalifornijske dvorišne kuće u kojoj živi sa devedesettrogodišnjom majkom, anonimni arhitekta revolucionarnog valutnog sistema, pre nego što će pozvati policiju zbog uznemiravanja, navodno je izgovorio tek dve rečenice – kojima je sve negirao ali se za trenutak a time i zauvek – odao.

Ako je verovati potpisnici teksta u „Newsweek-u“, isprepadani Nakamoto panično je odbio da diskutuje na temu Bitcoin-a ali je u trenutku (moguće nepromišljenosti) implicitno priznao ko je, rekavši kratko da „više nije umešan u TO“. „Neobuven, neočešljan, u belim čarapama i izgužvanoj majici“, na tremu pored stare parkirane Tojote Korole, navodno je zabeleženo Satošijeva izjavia:

– Stvar je predata drugima, oni su sada nadleži i ja nemam više nikakve veze sa tim – kazao je Nakamoto, tad već u prisustvu policije koja se pojavila da ga zaštiti od novinarke.

Nije bilo potrebno više od dva dana da priča završi na naslovnicama svetskih medija, a programer iz Kalifornije izdao je saopštenje bezpogovorno negirajući sve navode.

– Nisam stvorio, osmislio niti ni na koji način radio na Bitcoin-u. Bezuslovno odbacujem sve izveštaje o tome. Ne znam o čemu se radi, pomenutu tehnologiju u razgovoru sa novinarkom sam nazvao „bitkom“, nikada nisam nameravao da pričam s njom. Bavio sam se inženjerstvom, i poznajem programiranje. U poslednjih deset godina nisam uspeo da nađem stalan posao, radio sam kao građevinski najamnik, anketar i nastavnik na zameni. Svoje online usluge sam ugasio zbog finansijskih problema i lošeg zdravlja, a zbog lažnih medijskih prinuđen sam da angažujem pravnog savetnika – napismeno je rekao.

Da li je uopšte bitno

Ono što je ostalo od poštenog sveta u online zajednici revoltirano je zagrmelo protiv novinarskog saletanja šezdesetčetvorogodišnjeg programera na sopstvenom pragu, „Newsweek“ je profitirao od stampeda čitalaca, a anonimni filantropi sakupili su više od dvadeset hiljada dolara (u Bitcoin-ima naravno) u znak podrške traumatizovanom Nakamotou (što je ujedno i prva kripto-donacija). Reporteri konukrentskih medija sjatili su se u Templ siti poput buba na mačju hranu, međutim osim nekoliko paparaci fotografija, i kratkog intervjua za „Associated Press“ u kom je ponovio svoj demanti, malo je šta doprlo iz pravca kuće navodnog kreatora Bitcoin-a. Brat „osumnjičenog“, Artur Nakamoto, i sam citiran u priči „Newsweek-a“ poslao je telefonom optužujuću izjavu spram redakcije i novinarke potpisnice priče.
– Ona uništava život mog najstarijeg brata. Ovo je bolesno! – kratko je izjavio, ali uredništvo „Newsweek-a“ je ostalo pri tvrdnji da citat Satošijevog najbližeg rođaka nije pogrešno naveden. U kontroverznom tekstu Artur Nakamoto citiran je sledećim rečima:

– Moj brat je s*ronja. Ono što ne znate o njemu je da je radio na vrlo poverljivim stvarima. Jedan period njegovog života je bio i ostao potpuna nepoznanica za sve nas. Nećete uspeti da dođete do njega, a i ako uspete sve će poricati. Nikada neće priznati da je pokrenuo Bitcoin – navodno je kazao.

Programeri izvornog koda Bitcoina sa kojima je Satoši Nakamoto širom sveta sarađivao pre povlačenja posvedočili su da inicijator projekta nikad nije bio „sklon ćaskanju“ kao i da im razlozi zbog kojih je napustio tim nisu poznati. „U to vreme nije bilo načisto jasno da li je Bitcoin uopšte legalan i on je činio sve kako bi ostao anoniman. Komunicirali smo samo emailom i preko postovia na forumu. Delovao je kao osoba koja bi vas, sve i da iskreno priznate slučajnu grešku, nazvala idiotom i prestala da vam se obraća“, rekao je Gavin Andersen, tadašnji šef razvoja Bitcoin-a.

Imao sam utisak da sve ovo radi iz političkih ubeđenja. Činilo mi se da nije voleo sistem i da je želeo drugačije ustrojstvo gde bi svi bili jednaki. Mrzeo je činjenicu da se banke i bankari bogate samo zato što drže ključeve igre.

Da li je reč o geniju koji je nezavisnim sistemom finansijskih transakcija želeo da doprinese globalnoj zajednici ili čoveku koji se uplašio za sopstvenu privatnost i bezbednost, ostaje da se vidi. Arijana Simpson, inženjerka u Fejsbuku, i sama angažovana na projektu Bitcoin-a, dala je možda je najbolji zaključak u svom tvitu koji prenosimo: „Pod pretpostavkom da i jeste Satoši, više mi se sviđalo dok nismo znali. Osećalo se da stvari nekako pripadaju zajednici“.