ZANAT radnja

U ovom izdanju rubrike predmeti zavirili smo u Zanat radnju, preslatku multifunkcionalnu radionicu i butik koji se nalazi na samom uglu Šafarikove i ulice Đure Daničića. 

Zanat radnja postoji od 2012 godine. Na početku je to bila galerija sa unikatnim komadima nameštaja i garderobe, i uglavnom se sve svodilo na promociju kreativaca iz sfere dizajna i umetnosti. Desilo se i nekoliko koncerata, izložbi, saradnji sa grafičkim kolektivima. Nažalost, ovaj koncept nije mogao da potraje i, kako je vreme odmicalo, stvari su morale da se prilagode tržištu. “Potreba za umetnosti nije velika i tu priču znamo svi, tako da smo počeli više da pravimo nameštaj, garderobu i kućne aksesoare.”, objašnjava Jovana, koja je Zanat otvrorila, i koja planira da se bavi istim poslom i  u budućnosti.

“Pravljenje stvari je oduvek bio moj hobi, tako da sam se samo više fokusirala na potrebe ljudi. Mušterije uglavnom donose svoje komade odeće i nameštaja, verovatno u tome nalaze siguran kvalitet a i emotivnu vrednost. Zanimljivo je da obično nemaju konkretnu ideju o tome na koji način žele da ga obnove, verovatno i zato ne nose kod stolara ili tapetara… već nam daju određenu slobodu. Paralelno sa tim pravimo i svoj nameštaj od nule.”

“Kad kažem mi mislim na nas par. Tu su dve gospođe koje pomažu oko šivenja odeće – Ceca i Vesna. A što se tiče građevine tu su Mladen Hrvanović, Ana Kulić, Nikola Davidovac i od skoro Milan Jovanovič kao PR menadžer. To je stalni tim Zanata, ljudi koji stalno rade nešto. A ostalo je velika arhiva dizajnera koje plasiramo kroz njihove komade.”

“Što se održivosti posla tiče, dva člana Zanata žive od toga, jedan od njih sam ja. I dalje je taj život daleko od toga da nema odricanja na svakodnevnom nivou. Niko od nas ne sanja o ne znam kakvom bogatstvu, ali npr. od ovih prihoda daleko sam od toga da kupim stan ili kola, tako da je to još uvek više nivo džeparca.

Nikada se nismo nešto posebno angažovali oko marketinga i PR-a, sve do skoro. Ali bez obzira na to nekako uvek je iz meseca u mesec sve bolje i bolje. Retko ko od kreativaca može da živi od toga što radi, tako da mi je to nekako i cilj i uspeh u isto vreme.”

2Sviđa mi se koncept laganog rasta i razvoja. A najbolje u svemu tome je to što radim to što volim, to zapravo nema cenu.”

1. Mali portfolio – album koji sam napravila za sajam u Milanu, untra su slike nameštaja i stvari koje smo pravili.

2. Dvogled – operski dvogled, dosta je star komad. Na prodaju je i košta 3.600 din.

3. “Soapholder” – Autorski rad Ane Vujović. Nastao iz njene prethodne serije likovnih radova pod nazivom “Boja zvuka” gde je tema radova bila sinestezija.

4 i 5. Rajsferšlusi – njih baš često koristim.

6. Nar – stari sušeni nar, najčešći predmet na slikarstvu za mrtvu prirodu.

7. Bakina kutija – tu su uglavnom razne neke džidžabidže, one koje se nikad ne bacaju “jer će da zatrebaju”, pa zapravo zatrebaju.

8. Naočare – one su isto na prodaju, a Identične je imao Tito. Mislim da su od mamine drugarice dospele ovde, na prodaju su 3.900 din.

9. Šustikla – ručni vez, radila je moja baka.

10. Deo pištolja – ovo koristim kada farbam nešto, zakačim metalnu kanticu za njega i ne pada mi boja preko ruke.

11. Dugmad – u ovoj kutiji je jedan deo tone dugmadi koju imam, ovde su samo presvučena doduše.

12. Mašinsko ulje – za šiveću mašinu.

14. Kamenčić – deo mermerne ploče koja je pukla, svideo mi se taj deo pa sam ga sačuvala.

15. Novčići – stari novac sa svih strana.

16. Ptičica – ona je deo jednog lustera koji sam pravila. Ima ih nekoliko ovde u Zanatu, cena im je 9.000 din.

17. Kutijica od žada – to je neka stara porodična kutijica. A unutra je indijski štapić ali u formi praha koji zapališ, to sam odande donela.

13. Kiki bonbone – uglavnom imamo na stolu neke bonbone, deca stalno vuku roditelje da uđu u radnju a u blizini je i vrtić i škola engleskog tako da je to tu najviše zbog njih

Inače sam završila slikarstvo, a u poslednjoj godini, kada možeš da biraš nešto užu specijalizaciju, moja je bila u oblasti multimedije. Hoću da kažem da su me oduvek zanimali materijali. Ali i ne vezano za to, celo studiranje sam zapravo učila mozajike i slikarsku tehnologiju, gde zapravo učiš šelak politure, poliranje, lepljenje šlag metala, tucanje kamena i tako dalje…

“Dosta toga sam naučila na fakultetu – iako nemaju dva kompjutera ukupno u zgradi, imaju čekić i kamen.”

A nešto sam i povukla iz porodice, moja mama je cao život šila, i uvek mi je bilo draže da nosim repariranu odeću. Slikarstvo je već na fakultetu prestalo da me zanima. Ja sam zapravo išla na tri fakulteta, odmah posle osnovne škole položila sam diferencijalne ispite i upisala fakultet lepih umetnosti, onda sam studirala slikarstvo na Cetinju i na kraju u Beogradu.Nisam nikad išla u srednju školu ali sam išla na fakultet devet godina, hah. Znala sam i tad da želim ovo da radim, pa sam htela da prođem sva mesta gde mogu da naučim.

Na kraju svega toga, sa 24 godine sam shvatila da je sve rečemo i da mogu da se bavim samo sopstvenom unutrašnjošću i daljim razvojem, sama sa sobom.

Zanat radnja otvorena je svakog radnog dana od 14h do 20h, subotom od 11h do 15h.
FB stranica Zanat radnje je ovde, a mi vam toplo preporučujemo da kada ste u prolazu svratite!