Da li imate preko 18 godina?

100 dana do Olimpijskih igara u Tokiju

Najneobičnije Olimpijske igre u novijoj istoriji počinju 23. jula. Pandemija je u fokusu tri meseca pre njihovog početka, ali ostaje nada da će priče o uspesima i rekordima pobediti priču o virusu.

3
0

Odbrojavanje je počelo. Do starta Olimpijskih igara u Tokiju ostalo je tačno 100 dana. Biće to prve Igre u istoriji koje se održavaju u neparnoj godini. Tokom istorije otkazivane su zbog ratova, a sada ih je globalna pandemija odložila. Tako će takmičenje koje se zvanično zove Tokio 2020 biti održano od 23. jula do 8. avgusta 2021.

Iako je bilo puno nedoumica da li će Olimpijskih igara biti, sada nikakvih dilema nema. U januaru ove godine, govoreći na virutelnom sastanku Svetskog ekonomskog foruma, japanski premijer Jošihide Suga najavio je njihovo sigurno održavanje, naglašavajući da bi Olimpijske igre trebalo da budu simbol ljudske pobede nad pandemijom.

Uostalom, organizatori su krajem prošle godine saopštili da ih odlaganje Igara košta 1,9 milijardi dolara. Međutim procena profesora Katsuhira Miamota sa Univerziteta Kansai govori da je to 5,8 milijardi, uzimajući u obzir troškove održavanja neiskorišćenih objekata.

Japan svakako ne može računati na prihode od turizma, s obzirom da je Organizacioni komitet objavio da će se Igre održati bez gledalaca iz inostranstva. Do tog trenutka (20. mart) u inostranstvu je kupljeno oko 600.000 ulaznica, i sada organizatorima predstoji da taj novac svima vrate.

Prilikom ove odluke u obzir je uzeto i mišljenje medicinskih stručnjaka da bi masovni priliv publike iz inostranstva mogao dovesti domaći zdravstveni sistem pred kolaps.

Najveći globalni događaj u svojoj zemlji prema poslednjem istraživanju agencije Kjodo nema podršku građana. Čak 72% ispitanika smatra da Igre treba otkazati ili odložiti. Tek jedna četvrtina podržava njihovo održavanje u planiranom terminu.

Njihovo odlaganje nije opcija, jer je olimpijski kalendar ionako poremećen, a otkazivanjem velike količine novca ne gubi samo zemlja domaćin, već i brojni sponzori Igara i nacionalnih timova.

Situacija za brojem zaraženih nije tako dramatična kao u januaru, kada je uvedena vanredna situacija, ali je kriva ponovo krenula da raste. Vlasti strahuju od novog talasa pandemije i mutiranih sojeva virusa. U nekim prefakturama, uljučujući i Tokio, već su preduzete mere kako bi se suzbilo širenje virusa.

Olimpijske igre i vakcinacija

Proces vakcinacije u Japanu teče jako sporo. Proces imunizacije završen je za medicinske radnike, a ovog ponedeljka počela je vakcinacija starijih od 65 godina. Prema planu japanske vlade do kraja juna se očekuje isporuka 100 miliona doza Fajzerovih vakcina, što je i više nego dovoljno da se vakciniše 38 miliona starijih stanovnika ove države. Međutim to je nedovoljno da zemlja izlazećeg sunca početak Igara dočeka sa kolektivnim imunitetom.

Svakako rast broja zaraženih utiče i na putovanje olimpijske baklje. Ona je krenula iz olimpijskog sela u Fukušimi, a zbog pandemije koronavirusa održana je bez prisustva gledalaca. Čast da prve ponesu baklju pripala je članicama japanske ženske fudbalske reprezentacije koje su pre 10 godina postale svetske šampionke.

Zbog porasta broja obolelih samo dan pre nego što je krenulo odbrojavanje poslednjih 100 dana do početka takmičenja baklja je, umesto javnim saobraćajnicama, prošla kroz park u Osaki i to bez prisustva gledalaca. Jedini posmatrači bili su članovi porodica onih koji su baklju nosili. Predviđeno je da tokom putovanja, koje traje četiri meseca, baklja prođe kroz svih 47 prefektura i da je ponese oko 10.000 ljudi, pre nego što olimpijski plamen bude zapaljen 23. jula.

Organizacioni odbor planira da obezbedi hotel sa oko 300 soba za sportiste koji se zaraze, ali imaju blage ili nikakve simptome korona virusa. Oni sportisti i članovi olimpijskih timova koji se zaraze, ali nemaju potrebu za bolničkim lečenjem, biće u karantinu u hotelskim sobama kako se predviđa 10 dana.

Japanska vlada razmišlja o tome da sportiste zemlje domaćina stavi na listu prioriteta za vakcinaciju kako bi dobili obe doze vakcine do kraja juna. Procena je da bi to svim sportistima bilo dovoljno da se oporave, ukoliko bude neželjenih dejstava posle primljene vakcine.

Vakcinacija sportista nije obavezna za učešće, ali komiteti mnogih zemalja ohrabruju sportiste da se vakcinišu pre početka takmičenja. Među njima su i olimpijski komiteti SAD i Australije, čiji će timovi biti među najbrojnijima na Igrama.

Amerikanka Kara Koler, veslačica koja je 2012. u Londonu osvojila bronzanu medalju u četvercu, izborila je olimpijsku normu za Tokio krajem februara. Ističe da se uvek dvoumi, jer ne voli da dobija vakcine protiv sezonskog gripa, ali da sa virusom Kovid 19 ne želi da se kocka. „Ne želim da rizikujem da se razbolim, imam respiratorne probleme i zbog toga ne budem u mogućnosti da se trkam”, kaže Kara Koler.

Među onima koji podržavaju vakcinaciju je i američki gimnastičar Jul Moldauer, koji je već zakazao svoj termin. „Znam da vakcina ne štiti samo mene, već i one oko mene“, kaže mladi gimnastičar. Osvajačica šest zlatnih olimpijskih medalja Alison Feliks nije previše zabrinuta zbog eventualnih neželjenih dejstava koja bi mogla da utiču na njene pripreme za Tokio. „Radujem se svom terminu za vakcinaciju“, ističe legendarna američka atletičarka.

Olimpijski komitet Australije uveren je da će svi olimpijci iz ove zemlje, koji to žele, biti vakcinisani pre odlaska na takmičenja i Olimpijske igre. Jedna od onih koji očekuje vakcinaciju je kanuistkinja Džesika Foks, vlasnica dve olimpijske medalje. Ona se nada da će se to dogoditi pre nego što u junu ode na takmičenja u Svetskom kupu koja se održavaju u Evropi. „Volela bih da dobijem vakcinu i to bi definitivno učinilo da odlazak na takmičenja u Svetskom kupu bude manje opasan i neizvestan“, istakla je Džesika Foks.

Ima i onih koji ne razmišljaju o vakcinaciji, poput Šarlot Keslik, reprezentativke Australije u ragbiju 7, sa kojom je osvojila zlato u Riju: „Srećna sam što idem bez vakcinacije. Mlada sam, u dobroj formi, zdrava i nisam previše zabrinuta jer ćemo biti u balonu. Uzbuđena sam zbog odlaska na Igre i ne razmišljam previše o vakcinaciji“.

Vakcinacija članova olimpijskog tima Srbije počela je polovinom februaru na Institutu „Torlak“. Među prvima su se vakvinisali Milica Mandić, Čaba Silađi, Jelena Arunović, Zorana Arunović, Jasna Šekarić, Mahdi Hodabahši i Milutin Stevanović.

„Želim da učestvujem na Olimpijskim igrama i smanjim mogućnost da dođe do bilo kakve zaraze. Istovremeno i da pošaljem poruku koliko je važno da brinemo o zdravlju, da što pre dođemo do kolektivnog imuniteta i pobedimo ovo što nas je unazadilo mnogo godina“, poručila je Zorana Arunović.

Olimpijski tim Srbije za Olimpijske igre u Tokiju trenutno broji 65. članova.

Olimpijske trivije

U programu olimpijskih igara su 33 sporta, među kojima i 5 novih – basket 3×3, karate, sportsko penjanje, surfovanje i skejtbord. Prvi put od 2008. u programu su bejzbol, odnosno softbol. Biće dodeljeno oko 5.000 medalja, a prvi put u istoriji imaćemo i devet novih miks disciplina na Igrama. Takmičenja u fudbalu i bejzbolu/ softbolu počeće 21. jula, dva dana pre zvaničnog otvaranja Igara.

Japan je olimpijske medalje napravio od 78.985 tona recikliranih elektronskih uređaja, uključujući digitalne fotoaparate, laptopove, ručne igrice i mobilne telefone, koje su donirali građani zemlje domaćina.

Ceremonija otvaranja i zatvaranja Igara održaće se na Novom olimpijskom stadionu, kapaciteta 68.000 gledalaca. Reč je o obnovljenom olimpijskom stadionu izgrađenom za Olimpijske igre 1964. godine. Spoljna struktura stadiona napravljena je od drveta koje je dopremljeno iz svake od 47 japanskih prefektura.

Ovo su četvrte Igre čiji je Japan domaćin. Tokio je ugostio letnje olimpijske igre 1964, dok su domaćini zimskih bili Saporo (1972. godine) i Nagano (1998. godine).

Izložba u Beogradu

Na dan kada se obeležava tačno 100 dana do početka Olimpijskih igara otvorena je izložba “Put pravih vrednosti” u Galeriji Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) u organizaciji Olimpijskog komiteta Srbije i SANU.

Cilj izložbe, koja će biti otvorena do 30. maja, je da upozna širu javnost sa istorijatom i kontinuitetom olimpijskog pokreta, kao i njegovim značajem u našoj sredini od Kraljevine Srbije do danas, sa osvrtom na društveni kontekst i prilike u zemlji.

Koncept izložbe podrazumeva tri usklađene celine od kojih svaku čine tekstualni, ilustrativni i digitalni elementi.

Prva celina izložbe posvećena je idejama olimpizma, koje datiraju iz vremena Pjera de Kubertena, ličnosti koja je oživela duh Antičkih igara. Kratka priča o njihovom nastanku biće uvod u izložbu, koja se nastavlja kroz zanimljive priče o počecima modernih Olimpijskih igara 1896. godine i olimpijskim simbolima.

Sadržaj druge celine predstavlja hronologiju učešća naših olimpijaca na letnjim Olimpijskim igrama, od 1912. do 2016. godine, sa podacima o samim Igrama, društvenim okolnostima koje su ih pratile, i članovima naših delegacija, kao i manje poznate zanimljivosti u vezi s Igrama. Posetiocima je omogućeno da vide najznačajnije eksponate iz fundusa Olimpijskog muzeja, od osnivanja Srpskog olimpijskog kluba 1910. godine, preko prvog učešća Srbije na V Olimpijskim igrama u Stokholmu, prve osvojene medalje u Parizu 1924. godine, do poslednjih uspeha sportista iz Srbije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Treća celina izložbe obuhvata arhitektonsko nasleđe beogradskih sportskih terena i objekata, nastalih u rasponu od dva veka (XIX i XX), a u kontekstu celokupne istorije i arhitekture Beograda u tom periodu.

Nema sumnje da će napori japanskih vlasti i organizatora Igara da obuzdaju epidemiju biti u fokusu u narednih par  meseci, kako bi Tokio u što je moguće boljim uslovima dočekao hiljade sportista i članova olimpijskih timova i komiteta koji će doći u japansku prestonicu.

To je preduslov da se fokus prebaci na sportske terene i da uživamo u takmičenjima i nadamo se novim rekordima. Ove Olimpijske igre će svakako biti neobične, ali to neće sprečiti milione ljudi širom sveta da tokom tih dana budu “prikovani” ispred malih ekarana.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: