ZHIVA: Ne zadržavam se u okvirima jednog muzičkog žanra

Iva Pažin ZHIVA je svoj samostalan, veliki iskorak na domaćoj sceni napravila objavljivanjem debi albuma „Preterujem“ u novembru 2023, za Glitch Records. Album čini devet autorskih pesama i postavljen je kao mozaik žanrova. 

Nedavno je masterirala na odseku Primenjena istraživanja muzike Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, a upravo je stvaranje njenog debi albuma bila tema master rada. Prethodno je, nakon školovanja u Muzičkoh školi „Josip Slavenski” (teoretski i vokalno-instrumentalni odsek za klavir) i MSuzičkoj školi „Kornelije Stanković” (džez klavir), završila Osnovne akademske studije na Fakultetu muzičke umetnosti na odseku za Muzikologiju.

Neposredno pred objavljivanje debi albuma, ZHIVA je imala prvu balkansku turneju, koja je uključivala nastupe u Skoplju, Sarajevu, Nišu, Sofiji i na kraju Beogradu, u kojem je održana promocija albuma.

Na albumu „Preterujem“ se pojavljuju reper bljuzga, ujedno bubnjar benda i Ivin mlađi brat, sa kojim je objavila prvi singl „Dobar osećaj“. Među najbližim saradnicima na debi albumu su i pevačica Katarina Vukoman i saksofonista Mirza Sijerčić. Sve pesme, kao i muziku, potpisuje ZHIVA, u saradnji sa Toshijem Domaćinom, producentom i aranžerom albuma. Sve ovo je povod za razgovor sa Ivom.

Kako je došlo do odluke da tvoj prvi album posvetiš mentalnom zdravlju i da otvoreno pričaš i pevaš o temama kao što su nemir, umor, sagorevanje, nesigurnost?

Nije to zapravo bila svesna odluka, pre je album nastao kao rezultat mojih borbi i traženja načina da se izborim sa tim emocijama kako jedino znam – a to je pisanjem i stvaranjem muzike. Tako sam vrlo brzo shvatila da postoji mogućnost da se putem ovog albuma u javnom prostoru otvoreno priča o tim temama.

Kako je došlo odluke da „Preterujem“ bude prvi i noseći singl tvog albuma?

Osim toga što je ta pesma nastala među prvima sa albuma, nekako inkapsulira sve ostale teme i emocije o kojima sam pisala u ostalim pesmama. Uvidela sam da je preterivanje najčešći pokretač svih tih negativnih emocija o kojima pevam.

Kako samo kažeš uverena si da je moguće pronaći idealan balans između pop i alternativne muzike, u kojem će publika uživati. Koji je put za to?

Ne bih rekla da znam idealan balans između popa i alternative, ali smatram da pop žanr može itekako da ima odlike nekih drugih, alternativnijih žanrova, i da se na taj način izbegne stereotip popa kao bezličnog, dosadnog, „plastičnog“ žanra. Jedini recept koji sama pratim jeste da se ne zadržavam u okvirima i pravilima jednog određenog žanra, već da dozvolim sebi da isprobam različita rešenja. Upravo iz tog razloga je važan uticaj mojih dragih prijatelja, saradnika muzičara koji mi često pomognu da izađem iz svoje komfor zone.

foto: Mihailo Rakonjac

Tvoju muziku je teško žanrovski odrediti i tu zapravo ima svega – od alternativnog popa preko džeza, hip-hopa, drum’n’bass-a do reggea. Koji muzičari su imali najveći uticaj na tvoje stvaralaštvo.

Od malih nogu aktivno sam upijala razna muzička iskustva, uživajući u raznovrsnoj muzici, prisustvujući koncertima i sarađujući sa muzičarima različitih usmerenja. Tokom poslednjih godinu i po dana, posebno su me inspirisali muzičari koji su imali ključan uticaj na stvaranje mog albuma. To su dragi prijatelji iz benda Helem nejse iz Sarajeva, koji su neosporan katalizator za moju odluku da se upustim u ovakav poduhvat. Pored njih, sa naše domaće scene – Marko Louis, Weird Fishes, Negative, a takođe i strani izvođači poput Jorje Smith, Billie Eilish, Hayley Williams, Doja Cat i Hiatus Kaiyote.

Kako si izabrala saradnike sa kojima sviraš i sa kojima si napravila album?

U svemu što radim u životu najvažnije mi je da se osećam prijatno, pa sam tako i birala saradnike. To su pre svega moji bliski prijatelji, pa i članovi porodice, sa kojima znam da mogu da budem potpuno iskrena i opuštena.

Imaš klasično muzičko obrazovanje koje se kretalo od osnovnog do mastera na odseku Primenjena istraživanja muzike Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Na koji način ti to pomaže u radu?

Koliko pomaže, toliko i odmaže (smeh). Često sam upadala u zamku poštovanja nekih suludih „pravila“ koje sam samoj sebi nametnula. S druge strane, muzičko obrazovanje mi je omogućilo da jako brzo nađem način da izrazim to kako želim da zvuči moja muzika. Pritom, klavir je moj primarni instrument i sve pesme nastaju prvenstveno uz pomoć klavira, što mi omogućava da ne moram da se oslonim ni na koga u najranijoj fazi nastanka pesme, a tako se osećam najsigurnije i najslobodnije.

Osim vlastitog projekta deo si i benda MAIKA. Kako usklađuješ ova dva žanrovski drugačija projekta?

Baš zato što su jako različiti, kako žanrovski tako i senzibilitetom, nije mi teško da ih uskladim. Bend MAIKA mi omogućava da prikažem taj svoj alter-ego devojke koja je puna samopouzdanja, energična i nepobediva, a ZHIVA je jednostavno ja – sa svim svojim nesigurnostima i strahovima.

Kako vidiš regionalnu scenu i koji su to muzičari i bendovi koje ceniš na ovim prostorima?

Za razliku od mnogih, trudim se da budem jako optimistična i da svoju pažnju usmerim na kvalitetne i kreativne ljude u regionu koji zaista oplemenjuju našu kulturnu scenu. Smatram da uvek fali prostora da baš takvi muzičari i bendovi izađu više u prvi plan. Jako cenim Helem nejse, Marka Louisa, Funk Shui, Eda Maajku, Zoster, Dinu Jashari, Nataleé, Weird Fishes, A.N.D.R, Dzipsiija, Oli Pop, Ljubičice, Jymenik, tam, Manivi, drumbooty, Mapo Keys, MISH, Niku Turković, Viktora Tumbas, Goricu Šutić…

Koja pesma po tvom mišljenju najbolje opisuje ovo pomalo sumorno i teško jesenje vreme?

Sa kojim muzičarima na ovim prostorima bi volela da sarađuješ?

Osim onih sa kojima već nešto krčkam volela bih da sarađujem sa Jymenik, Dinom Jashari, Amnom, Nikom Turković, Funk Shui, Markom Louisom…

Posle beogradskog nastupa na kome si promovisala album si rekla da su upravo nastupi pred publikom ono što muzici koji stvaraš daje pravi smisao. Kakvi su planovi za koncerte u narednom periodu, da li očekuješ pozive na neke festivale narednog leta. 

Biće koncerata sigurno – jako sam srećna što sam već dobila pozive, to je najbolji feedback da se ljudima sviđa moja muzika, kada žele da me slušaju uživo. Posle Nove godine ću znati više o datumima, kad se još malo slegnu utisci.

Kako sebe vidiš za pet godina?

Vidim sebe sa više iskustva, sigurniju i sa više samopouzdanja – a opet istu ovakvu kakva sam sad, radeći to u čemu najviše uživam, a to je muzika.

Dom Omladine, jun 2023. godine, foto: Stefan Danilović

*naslovna fotografija: Stefan Danilović