Sudar Interneta, Lil Kim i Taxi Drivera

Rashard Bradshaw aka Cakes da Killa je u jednom intervjuu izjavio da mu je čudno kako se u hip-hopu glorifikuju ubistva i nasilje i o tome niko ne priča, ali ljudi smatraju da je skandalozno i revolucionarno biti gej reper. Vizuelno i muzički interesantan, uočljiv i provokativan, Cakes da Killa koji iza sebe ima tri mikstejpa, i dva EP-a, poznat po singlovima Goodies Goodies, I Run This Club i mnogim drugim. Cakes da Killa dao je intervju za Before After povodom svog prvog nastupa u Beogradu, u subotu 27. juna, koji ujedno predstavlja i zatvaranje sezone kluba Drugstore.

LGBT hip-hop, queer hip-hop, homo-hop su samo neki od termina kojima kritičari i muzička industrija definiše muziku novog talasa izvođača koji se bave ovim žanrom muzike, a u isto vreme su otvoreno gej kao što su Zebra Katz, Le1f pa i moj sagovornik Cakes da Killa. Upotreba ove terminologije nailazila je na dosta kritika u muzici i dalje je tema mnogih polemika, s obzirom na to da se određeni žanr definiše na osnovu nečije seksualnosti i da nikada (zvanično) nećete naići na žanr – biseksualni rok. Uprkos određenim promenama koje su usledile outovanjem Frank Oceana, pozicija Afro-Američkih gej muzičara je i dalje diskutabilna kada govorimo o komercijalnoj muzici. Fenomen tabua homoseksualnosti u hip-hop industriji (i muzičkoj industirji generalno) kao i u Afro-Američkoj zajednici je tema za neki drugi tekst, a u ovom intervjuu Cakes da Killa pored ovog momenta, govori i o svojim inspiracijama kao i o tome kako Internet i globalizacija utiču na njegovu muziku.

Za početak sam hteo da te pitam koji su tvoji uticaji kada govorimo o muzici koja kroz sebe prožima elemente raznih žanrova?

Razni kreativni izvođači kao što su Missy Eliott, Cam’ron, Busta Rhymes, Foxy Brown, Lil Kim. Dosta indie filmova, anime, putovanja i alkohol. Neki od mojih omiljenih filmova koji su dosta uticali na mene su Taxi Driver, Memento i drugi, filmovi su generalno mnogo kul.

Kada govorimo o tvojoj pojavi i nastupu, da li je ono što ti prikazuješ kao Cakes da Killa isto ono što si ti kao ličnost, tačnije da li je to tvoj lični identitet ili, uslovno rečeno, stage persona nešto što oslikava tebe kao umetnika?

Ne, zapravo ja sam uvek lud – nema razlike. Sve nekako dolazi prirodno. Naravno kada su u pitanju neki spotovi ili razna snimanja to je uvek malo složeniji proces, ali kada se radi o nastupima to sve sve nekako poklopi i dođe na svoje. I to sve takođe ima veze sa raznim uticajima o kojima sam govorio na početku , ali i sa onim što dolazi iz moje glave u zavisnosti od trenutka.

Koliko ti je Internet pomogao da se probiješ i skreneš pažnju na sebe kao mladog umetnika? Generalno, koliko to otežava ili olakšava situaciju novim izvođačima?

Mislim da definitvno olakšava ceo proces. Ali isto tako i otežava, jer postoji mnogo više izvođača i veća je konkurencija. Takođe mnogo je teže zadržati ljude ili skrenuti pažnju na sebe jer se uvek nešto novo dešava i konstantno dolaze novi izvođači, i iz toga aspekta je teže.

Kako se na tvoju muziku odražava činjenica da si deo Internet generacije?

Pa pre svega globalizacija, kada govorimo o Internetu, dosta olakšava stvari i omogućava da muzika bude mnogo različitija, jer imate pristup raznim kulturama i trendovima u različitim delovima sveta. Na primer, ja sam u mogućnosti da crpim inspiraciju iz filmova ’30-ih godina zato što imam pristup tome putem Interneta, što je nešto što recimo moja majka nije mogla da radi.

foto: Drew Gurian

Koji su stavovi u muzičkoj industriji, kao i u tvom okruženju o tebi kao Afro-Amerikancu koji se bavi hip hopom, a u isto vreme je i otvoreno gej?

Nailazim na dosta otpora i prepreka, jer je biti gej u Afro-Američkoj zajednici još uvek tabu. Međutim isto tako, nailazim i na dosta ljubavi i prihvatanja, stoga se fokusiram na te pozitivne stvari. Mislim, uvek ću biti crn i uvek ću biti gej, tako da…

Homofobija je svuda, ljudi se nekad pojave na mom nastupu i komentarišu kako ne znam da repujem i da to nije za mene.

Postoje razni producenti koji na primer neće da rade sa vama ako ste gej. Naravno, postoje i situacije kada neko neće da radi sa mnom samo zato što im ne sviđam kao izvođač, ne mora da ima veze sa tim što sam gej.

Da li misliš da bi trebalo da postoje u muzici podžanrovi kao što su homo-hop, LGBT hip hop, queer hip-hop? Ili misliš da bi to prosto trebalo sve da bude hip-hop, a ne da se muzički žanrovi formiraju u odnosu na nečiju seksualnost?

Ne bi trebalo uopšte da postoje takve podele: beli rap, gay rap itd. jer ne postoje na primer beli novinari – crni novinari, prosto je nebitno kad radiš svoj posao.  Tako i u muzici. Mislim da je bitno da ljudi budu mnogo otvoreniji i iskreni prema sebi. Dok sam ja odrastao, nije bilo toliko izvođača koji su bili otvoreno gej, nije da ih nije bilo uopšte, ali nije se o njima toliko pričalo u odnosu na strejt izvođače na primer. Tako da je iz tog aspekta super da nove generacije mogu da imaju različite uticaje i slušaju mnogo različitije izvođače, nego što je to bilo nekad.