Intervju: Olof Dreijer (The Knife)

Živimo u vremenu u kojem su se i hiperbole izlizale. Svi su najbolji i veoma važne osobe, a preko izraza “kultni bend” se lako pretrči, jer je gotovo u svakom saopštenju, čak i kada se radi o najavi debi albuma. Zato mi je teško da opišem značaj švedskog projekta The Knife, koji čine Karini Olof Dreijer. Pojavljuju se u mom životu u isto vreme kada i Röyksopp. Na pesmi What Else Is There? Prvi put čujem Karin. Ona je sirena koja nas je sve privukla, a produkcija njenog brata more koje nas je progutalo.

Tada aktuelni album Silent Shout i njegov prethodnik Deep Cuts zvučali su potpuno drugačije od svega što mi je ranije nuđeno. Ništa ranije mi nije toliko tražilo još. Uz pomenute norvežane i Trentemølleraiz Danske čine okosnicu novog skandinavskog zvuka koji odzvanja i danas. Toj grupi naravno pripada i Robyn, koja je drastično promenila svoju zvezdanu putanju nakon što joj je Olof napravio Who’s That Girl?.

Mnogo se pisalo o tom talasu. Uglavnom se mišljenja slažu da je reč o kombinaciji apatije, društvene osvešćenosti, monohromatskih vremenskih uslova, tehnološke naprednosti i ekonomske stabilnosti. Osnova svake The Knife pesme je pop, ali je on dekonstruisan, pa ponovo sastavljen, usput očišćen suvišnog. Rasterećen, kako bi dobio na težini.

The Knife ostaju dosledni svom zvuku i u narednim godinama, uprkos talasima popularnosti, promenama trendova i pritiscima tada glasnih blogova. Spot za Pass This On uveliko je u knigama istorije kada Xavier Dolan svojim filmom Les Amours Imaginaires u tu pesmu dodatno zaljubljuje i novije generacije. Anonimnost Dreijerovih i predanost vizuelnom identitetu izaziva strahopoštovanje, a njihovi koncerti dobijaju teatarsku formu. Onda Karin polako počinje da radi na Fever Ray solo albumu, a Olof bira ime Oni Ayhunza, klubu okrenutu još oštriju elektroniku. Nastupa kao DJ Coolofi pod svojim imenom, ali samo kada hoće i tamo gde misli da je prigodno. Olof Dreijer ovog novembra slavi svoj trideset osmi rođendan. Malo pre toga, na poziv EXIT tima, stiže u Beograd na No Sleep Festival.

Pošto ga bije glas da je probirljiv, hteo sam da ga pitam da li zna gde dolazi. Interesovalo me koliko je svestan svog uticaja i da li ga nešto raduje kao mene njegova muzika. Intervjui zavise od onoga koji postavlja pitanja koliko i od sagovornika, ali postoje prilike kada su i drugi faktori uključeni. Sve što nisam sad stigao da ga pitam, moći ću već za nedelju dana.

Tankog glasa, veoma učtivo, preduhitrio me je pitanjem kako sam, odmah nakon što sam se predstavio. Na isto mi je odgovorio da zna i bolje dane, iako optimističan.

“Dobro sam, doduše malo prehlađen. Grebe me grlo, osim toga je sve dobro. A i grlo će biti u redu.”

Hteo sam da se uverim da dobro izgovaram njegovo ime, jer sam ga još kao klinac čitao “po srpski”. Kaže da mu ne smetaju ni jedna od dve verzije.

“Obe verzije su u redu. Postoji internacionalna verzija na koju sam navikao. Na švedskom je Ulof, u Nemačkoj me, na primer, zovu Olaf. Sasvim je u redu, kako god.”

Izgovaranje imena njegove sestre nije nikakav problem. Karin, sa kojom ima čuveni duo The Knife, a koja je letos nastupala na EXIT-u kao Fever Ray, nije mu pričala o svom iskustvu u Novom Sadu, pa u Srbiju dolazi skoro bez ikakvih očekivanja. Iako je vrlo selektivan po pitanju toga gde nastupa, kaže da mu se mešaju iskustva sa žurki i festivala, te da o tome sa njom retko razgovara. Premda, sada je zainteresovan, pa će je možda pitati.

Znaš li da imaš dosta vernu bazu fanova ovde kod nas?

“Čuo sam nešto o tome, ali mi je teško da poverujem jer nikada nisam bio, čak ni blizu vaše zemlje.”

Rekao sam mu da na njegovu muziku na nedeljnoj osnovi čujem u gradskim lokalima, kao i da je njegov remix gotovo pre zvaničnog izdanja osvanuo na YouTube kanalu momka iz Srbije.

Tri stvari su sigurne u vezi Olofove karijere. Njegova muzika je autentična, njegova anonimnost gotovo netaknuta, a društvena angažovanost uvek prisutna. On odbija da nastupa na festivalima koji nemaju jednako zastupljene polove, a interesovalo me je koliko se kroz godine ta situacija menja i da li lakše danas prihvata pozive.

“Situacija postaje bolja, ali veoma polako. Recimo, bio sam na festivalu Unsoundu Poljskoj sredinom oktobra. Tamo sam nastupao i pre devet godina i pisao im nakon toga da postoji problem u nepostojanju raznovrsnosti. Sada je situcija daleko bolja, barem na tom festivalu. Ali, svakako, ima na tu temu još mnogo posla, naravno.”

Zamolio me je da ga sačekam malo, pa se vratio nakon nekoliko sekundi. Ne znam da li se zakašljao ili je imao drugu liniju, ali na moj upit da li želi da ga pozovem kasnije, počinje da ogovara “Ma, ne, sve je okej, samo sam…” i ponovo zastaje, samo da bi nastavio temu o ravnopravnosti. Ostaje dosledan i ne priča o sebi, čak ni usput. Ne znam da li je to skandinavski manir, navika ili paranoja.

Dalje, otvaramo razgovor o aktuelnim muzičkim projektima.

“Moj glavni fokus trenutno je projekat na kojem radim sa kompozitorkom Houwaidom Hedfiiz Tunisa. Reč je o bendu Hiya wal Âalam. Ovo je nešto na čemu radim još od 2012. godine. To je prelepa instrumentalna muzika, a konačno privodimo kraju rad na albumu.

Osim toga, sarađujem sa švedskom umetnicom koja radi pod imenom Zhala, njen materijal se takođe privodi kraju. Radim na još nekoliko stvari sa interesatnim ljudima, ali o tome ne smem da pričam javno, bar ne za sada. U Stokholmu me ima i u omladinskim klubovima, držim radionice. Radimo sa muzikom, na različite načine.”

Jedna od pesama na novom Planningtorockalbumu je tvoja?

“Da, Much To Touch! Mislim da je ona već izašla. Zvanično izdanje albuma je sledeće nedelje, ali je video za tu pesmu napolju.”

Da li si skoro čuo nečiju produkciju koja te je oduševila? Možda neko od tih klinaca sa kojima radiš?

“Produkciju, ne baš. Ali, ima dosta didžejeva koji su veoma uzbudljivi trenutno. Nedavno sam baš mnogo plesao uz set devojke po imenu Lyzza. Ona je, čini mi se, iz Brazila, ali se preselila u Amsterdam. Puštala je miks tehna i kudura, uz još mnogo toga.”

Da li je takav miks nešto što možemo od tebe da očekujemo u klubu Drugstore?

“Volim da verujem da je moj set kombinacija žanrova kao što su house, kuduro, baile i zabavnih bitova uz koje može da se igra.”

Za kraj sam ga pitao da li je video nedavno objavljeni spot u kojem su pop superzvezde Ariana Grandei Troye Sivan. Reč je o videu koji je direktna referenca na kultni Pass This On. Odmah je rekao da zna o čemu se radi, pa počeo da zamuckuje.

“Da, video sam spot! Ovaj… Da… Hm… Video sam ga. Mislim da nemam ništa interesatno da kažem na tu temu. Bilo mi je zabavno da ga pogledam, ali ništa više od toga. Ali, stvarno je bilo zabavno! “

Poželeo sam mu da ozdravi do dolaska u Beograd gde će biti headliner No Sleep-a. U okviru festivalskog dela, nastupiće u klubu Drugstore, a istog dana i na konferencijskom delu održaće se panel How Sharp is The Edge?, a koji će se baviti ljudskim pravima, društvenim aktivizmom u muzici, sa akcentom na noćni život i klupsku scenu.

U Dragstoru će od petka 16. novembra, pa do podneva u nedelju, 18. novembra nastupiti oko 30 raznovrsnih izvođača, među kojima se nalazi i Olof Dreijer. Sve informacije o (rodno ravnopravnom) programu No Sleep Festivala pogledajte ovde.