Eegor: Verujte u sebe, rizikujte i izađite iz zone komfora

Za Eegora je šira javnost čula nedavno kada je nastupio na Pesmi za Evroviziju. Njegov nastup je privukao ogromnu pažnju. Za B/A priča o svojoj evrovizijskoj pesmi Starac Dana, inspiraciji, simbolici njegovog nastupa, stvaralaštvu, veri u sebe…

Da li možeš ukratko da nam se predstaviš i objasniš nam svoje “muzičko putovanje”?

„Izvin’te što vrištim ja sam Egor,
Borim se do kraja ko’ Konor MekGregor
Iz dubine đavoli lome i grizu moj ego.
Ja sam najmlađi treper mega-bludni trendseter,
Bacam biser u eter ko kreten ometen,
Meni pomaže jedino samopregor,
Narcisu i skitnici ahedonizam je samoprEgor“

(iz pesme Ahedonizam II)

Dete operski pevač – Ala Pavaroti
Rok Gitarista – Razočarani dečak mutiranog glasa uzima gitaru
Bend pri crkvi Aleksandar Nevski – Fasciniranost Novim Zavetom
Časovi kod R.M.Točka – Rekord po broju časova, učenje o traženju svoje estetike
Klasična Akademija – Upisana direktno bez muzičke škole. Kompozicije za gitaru
Jazz bend Dirty Mind – Swing-Soul grupa, nagrada festival Omladina Subotica
Rock-Jazz sastav Hašima – Svetski priznat sastav. Nagrade u Francuskoj i u New York-u.
Eegorizam – Ahedonizam, Vodi me na More, Smej se, Starac Dana,…

Da li možeš da nam ispričaš nešto više o procesu stvaranja Evrovizijske pesme Starac Dana i inspiraciji koja iza nje stoji?

Inspiracija je u vanvremenskom remek-delu iz 14.veka u Pećkoj Patrijaršiji. Freska Starac Dana prikazuje Isusa sa belom bradom koji dolazi drugi put da žanje ono što je davno posejao. Ispred crkve je i kultno drvo, najstariji dud u Evropi – Šam Dud.

Muzičko stvaranje je proces umetnikovog porađanja u kome se tekst pesme kao lanac DNK prepliće sa bojama semplova, tempom, aranžmanom, tretmanom vokala, ritmom, itd. Tako da alhemijski iz tih sastojaka nastaje pesma.

Prva pesma Eegor projekta je manifest Ahedonizam, kao moj termin koji označava težnju ka težem putu i odlaganju instant zadovoljstva kroz asketizam, kao put ka pravom zadovoljstvu. Posle toga, nastup na Evroviziji kao performans sam posvetio Bogu koji mi je ispuno život najdivnijim ljudima i momentima koje svaki dan doživljavam. Slava mu.

foto: Marko Mihajlović

Pesmu Starac Dana prate i interesantni vizuali u obliku ikona koje pravi jedan lokalni umetnik – da li možeš da nam kažeš koji i kako je došlo do saradnje između vas?

Ikona koja je specijalno naslikana za ovaj nastup umetnički rad je Mijalka Đunisijevića, mog prijatelja i izvanrednog slikara novih ikona, koji radi u Čačku. Pozivam ljude da uživaju u njegovom radu na fejsbuku i instagramu. Neophodno je da one autohtone kulturološke motive i simbole upotrebljavamo mi, umetnici sa ovih prostora, kako bi u dubini muzike bilo nešto arhetipsko što će ljude „odraditi“ na dubok način. Mijalko uspeva u tome. To je na kraju i moj cilj.

Da li možeš da nam pojasniš simboliku tvog nastupa na Pesmi za Evroviziju 2023.

Eegor posle prvog refrena svlači sa sebe haljine vere i skrušenosti i biva privučen svetskim sjajem i hedonizmom jednog drugačijeg trona, sedišta lambordžinija. Svestan je Hristovog drugog dolaska, koji je i predstavljen freskom Starac Dana, ali on je kao „šam dud“ ranjen čovek udaren munjom trenutnog uživanja, zapravo besciljnosti i slepila.

Mede sa krilima su anđeli čuvari koji pokušavaju da mu skrenu pažnju i da ga polako odvuku ka asketizmu i skrušenosti i ahedonizmu koji antropomorfno simbolizuje Starac stolpnik na stubu (stolpu). Posle metanoje odnosno preobražaja, kroz sakralno pevanje o budućem Rajskom prostranstvu, baš tu, na Balkanu, Eegor dodiruje prstom starca u reminescenciji na Mikleanđelovo Stvaranje Adama iz Sikstinske Kapele u Rimu.

Na koji način je period korone i karantina uticao na tvoje stvaralaštvo i tebe samog?

Miloše ti kao da znaš da je upravo taj period doveo do preporoda u mom izrazu i do novog projekta Eegor koji sam posvetio svim mladima u Srbiji (i onima koji su u srcu takvi) – „Budite kao deca“ (Jevanđelje po Mateju – Isus Hristos).

Bend Hashima, koji je do tada imao svako leto turneje po Evropi bio je zbog korone na pauzi, i tada se u tom vakuumu energije desila fuzija nekih mojih htenja i ideja i ovo što sada vidimo, od tih obrada šašavih @eegorcovers do Starca Dana – performansa po mnogima ispred svog vremena, je samo jedan početak lavine sadržaja koji ću survati na publiku sa izbacivanjem albuma, spotova, novih obrada i nastupa.

Eegorizam gori!

Da li misliš da su se neke stvari promenile tokom pandemije – i da li se možda više muzike konzumira nego inače, ili je sve ostalo manje-više isto?

Ja sam pre korone obratio pažnju i primetio čitav talas trep-popa koji je zapljusnuo trending. To je bio odličan šlagvort za ukotvljavanje moje čitave bošovske (Jeronimus Boš) menažerije motiva koje sam za sada najbolje reprezentovao na nastupu na Pesmi za Evroviziju.

Ništa nije ostalo isto posle epidemije. Kao ni posle bombardovanja Srbije i Beograda 1999. što je bila glavna tema trećeg albuma moje grupe Hashima. Vremenom će se sve manje o tome pričati. Već je sad pomalo tabu tema, kao i bombardovanje.

To su velike promene u ljudskom umu i telu.

Verujem da je to od Boga poslati update koji moramo da usvojimo zarad budućih nedaća.

Pre odlaska u solo vode imao si i nekoliko interesantnih bendova, da li možeš da nam kažeš nešto više o tome?

Sve je počelo kada sam upisao drugu muzičku akademiju, ovaj put za jazz gitaru, posle klasične akademije. Tamo sam napravio jazz sastav Dirty Mind (pogledajte spot Lost Wallet Blues). Posle sam istraživao sa avangardom i klasičnom muzikom i jazz-om i rodila se grupa Hašima u kojoj sviram gitaru i po malo pevam. Ta grupa je proglašena 2018 za jednu od 5 najboljih novih jazz sastava u Evropi. Ali ovde je niko nije primetio – „Nikoga ne zanima“ (Starac Dana). Takođe je izabran drugi album grupe kao jedan od 100 najboljih te godine na celom svetu od strane New York City Jazz Record časopisa koji vode stručnjaci za jazz. Puno muzike, puno truda, puno putovanja i koncerata po Evropi.

A onda je došao Eegor.

Takođe radiš i zabavne obrade (kavere) pesama – objasni nam kako je došlo do toga?

U jednom momentu osetio sam potrebu za suštinskom zabavom lišenom teških naslaga simbolike i dubinskih emocija koje inače pokreću pesme u projektu Eegor. To je pokrenula knjiga Kaspera Mazea „Bezgranična Zabava“. Ideja da kroz radost prepoznavanja muzičkih motiva se ljudima približi neka postmoderna estetika. Uglavnom koristim poznate hitove, još bolje ako su ženske pesme, i onda ih kompresujem na trajanje od 1 minuta, za koji onda snimam konceptualni video sa Bancom i Pjerom, mojim saborcima.

To je nekako postala stvar sama za sebe, ali opet delom pod okriljem estetike Eegorizma. Razumem ako neko misli da je to neozbiljno.

Koju bi poruku poslao mladim muzičkim entuzijastima koji upravo kreću da se bave muzikom?

Samo napred. Verujte u sebe. Neće niko drugi. I rizikujte. Izađite iz zone komfora. I shvatite ko ste. Postoje muzičari raznih tipova. Postoje izvođači koji teže virtuoznosti, postoje aranžeri koji razumeju i proizvode muzičke boje, kompozitori koji prave melodije, tekstopisci koji pišu stihove, producenti koji pakuju muziku, beatmaker-i koji prave ritmičke obrasce. Postoje kantautori koji pišu svoje pesme i tekstove i pevaju ih. Postoje i umetnici i to je neka „treća“ stvar takođe. Osetite šta vam paše i šta apsorbuje Vaš suštinski talenat.

Pevajte!!!

Šta misliš da mi kao publika možemo da promenimo a da još više podržimo omiljenog muzičara/umetnika?

Samo mu dajte svoje poverenje više, jer ćete od pravih umetnika i dobiti više.

Uložite novac u kupovinu karti za nastup vaših omiljenih muzičara. To je ono što je najdirektnija podrška. Šerujte, lajkujte i komentarišite, neka vas ne mrzi. Umetniku je neophodna reakcija onih koji ga razumeju.

Novac koji date za karte za nastup bukvalno ide za otplaćivanje svetla, projekcija, tehnikalija, snimanja nastupa audio/video,… Na taj način pomažete muzičaru da pokrije makar deo svojih troškova.

U čemu se ogleda progres naše regionalne muzičke scene?

Progres je u tome što su alatke za pravljenje ozbiljne muzike sada finansijski dostupne još širem spektru muzikalnih ljudi kod nas, što dovodi do izvanrednih rezultata, do duše uz značajno povećanje produkcije, ali uz to i neophodan trud muzičara da se nekako izdvoje od velike količine muzičkih informacija svojim likom i delom.

Velika je odgovornost na urednicima da se ozbiljnije pozabave istraživanjem scene i da pronađu i naglase ono što smatraju kvalitetnim. Trenutno je to najveća kočnica progresa naše scene. Nedovoljno kvalitativno sistematizovanje i vrednovanje sadržaja u muzici kod nas.

Šta možemo od izdanja ili projekata da očekujemo od tebe u nekoj bližoj budućnosti?

Prvi album Eegora.

Spotovi za nove pesme.

Nove obrade sa videima za Eegorcovers projekat.

Koncert kakav niste videli.

Jedna playlista za kraj?

Manizha – Nedoslavjanka