DARKSTAR: Nada uprkos 21. veku

James Young i Aiden Whalley oformili su Darkstar 2007. godine. U Londonu su se upoznali, tamo žive i rade. Sa tim gradom nikada se nisu identifikovali, ali jesu potpadali pod njegove trendove. Isprva su se bavili instrumentalnom muzikom, eksperimentisali pod uticajem tada aktuelnog dabstepa. Kasnije su se podveli pod elektronsku muziku kao takvu. Danas često možete čuti da se njihov zvuk objašnjava kovanicama koje u sebi imaju reč “pop”. Da li je to ružna reč, bila je jedna od tema razgovora koji najavljuje njihov beogradski koncert ovog petka.

Pokrenuli su odmah svoju etiketu 2010 Records, ali su albume vezivali za prestižne izdavačke kuće kao što su Hyperdub i Warp. Za sada imaju nekoliko manjih izdanja, tri čvrsta albuma i zapažen mixtape iz prošle godine.

Vole da menjaju formu. U jednom periodu, član projekta bio je i vokalista James Buttery. Young je taj koji, u poslednje vreme, na sebe preuzeo pevačke deonice, ali je Aidan tokom intervjua otkrio da će se i njegov glas sve više čuti na narednim izdanjima.

Poslednjim albumom nadmašili su očekivanja kritike koja im je inače naklonjena. Uspeli su da naprave izdanje koje je napredno, a pitko. “Foam Island” angažovan je i aktuelan album. Otišli su na jug Engleske i proveli vreme u direktnom kontaktu sa ljudima za koje će se ispostaviti da su više nego letargični. Mnogi mladi Englezi postali su apolitični, odlučili su da ne govore, zato što ionako nadležni ne slušaju.

Darkstar su koncertno dosta aktivni. Nedavno su obišli Nemačku, pri čemu je Berghain bio posebna stanica. Pitao sam ih o tom nastupu, o detaljima pred beogradski, kao i o tome da li je klima nešto bolja godinu dana nakon što je album izdat.

U razgovoru smo se dotakli i njihove poslednje objavljene pesme “Reformer” na kojoj je vokal još jedan favorit Pitchforka – devojka koja radi pod imenom Empress Of. Ta traka će se naći na novom EP-u, a zbog toga koliko je dobro prošla, moguće je da će Darkstar češće sarađivati sa ženskim vokalima. Saznao sam da su promenili producenta, iako su ostali u studiju koji sa njim dele (gde snima i Jamie Woon), ali i da će nastaviti da se igraju analognim sintisajzerom.
Nakon uvodne kurtoazije, pomenuli smo Srbiju i Dunav koji vole, pa počeli priču o setlisti i da li njome pokušavaju da predstave što više aspekata svog rada ili postoji priča koju prate, na način na koji to rade sa svojim pojedinačnim albumima.
“Uvek postoji proces kroz koji prolazimo kako bismo načinili da naši živi nastupi budu drugačiji od ploča. Ne suzdržavamo se nikada u studiju, pa je ponekad ambiciozno pokušavati da se to replicira uživo. Kada nastupamo, jednostavno smo prisutniji i bitovi udaraju mnogo jače. Voleo bih da je obrnuto, da možemo da uhvatimo taj zvuk kada sviramo na velikom ozvučenju, pa da to stavimo na ploču.  Premda, volimo i suptilnosti koje stavljamo na izdanja, a one nestanu kada ih predstavljamo u prostoriji punoj ljudi”.

Šta nosite od opreme?

Trudimo se da nosimo što manje, pošto je ovih dana to moguće. Više ne nosimo synth sa sobom, ali imamo neke zverske pedale.

Kako ste ovih dana? Čini se da je turneja u Nemačkoj odlično prošla.

Svirali smo neke zaista dobre koncerte u Nemačkoj. Naravno, Berghain je bio sasvim poseban. Prvi put kada smo tamo bili, došli su Pet Shop Boys da nas čuju. Ovoga puta, dogodila se još jedna sjajna stvar – Lisa Mafia iz So Solid Crew je došla da nas sluša! Svi nastupi u Nemačkoj su bili za pamćenje, ali se ipak izdvaja onaj u Esenu, u klubu koji se zove Hotel Shangai. To je baš dobar klub!

Za vašu muziku kažu da je savremeni elektronski pop, nekada je nazivaju synthpop-om. Zamerate li što koriste tu reč koja danas često ima negativnu konotaciju? Šta za vas POP, zapravo?

Volim dobar pop. Ako možeš da izvučeš način da to bude neki novi interesantni pristup, a da postane klasik, što da ne. Tačno je da postoji ta konotacija danas, ali ne mislimo da je to loša reč. U našim očima, Kraftwerk su bili pop na trenutke. To je raditi nešto kvalitetno, ali u određenim okvirima. Dakle, nešto za šta je potreban poseban talenat.

Napravili ste album o radničkoj klasi, za njene mlađe pripadnike. Da li vam se čini da ste doprli do njih?

Mislimo da je naš poslednji album zapažanje. Nije nužno pravljen za bilo koju klasu, ali jeste dokument određenog raspoloženja koje smo primetili kod mlađih generacija. Sve je to zbog nezainteresovanosti nadležnih da građane saslušaju na bilo koju temu.

Da li ste u kontaktu sa ljudima koje ste intervjuisali tokom procesa nastanka albuma “Foam Island” koji se na njemu čuju? Postoji li šansa da stigne nekakav nastavak za pet ili deset godina?

Stekli smo dosta prijatelja tokom tog projekta i nadamo se da ćemo uvek biti u vezi sa njima. Ta pomisao da nešto ponovo radimo zajedno za nekoliko godina, svakako nije odbojna. Dok smo radili na našem projektu, saznali smo za nešto što se zove Up Series. Možda tako nešto uradimo i mi.

Poslednji album ste pravili u jeku predizbornih kampanja. Kako vam sve to izgleda sa odstupom od godinu dana. Kako vam se čini novi gradonačelnih Londona?

Više ljudi je uključeno u priču o politici, sve više mladih ljudi. Čini nam se da je tako od kad je Jeremy Corbyn izabran za vođu Radničke partije. Pitanje je da li će uspeti da zadrži taj momentum cele četiri godine. Osim toga, nažalost, čini se da su stvari sve gore. Najočigledniji primer su beskućnici kojih je sve više po ulicama. Ja (Aiden) sam u Londonu četrnest godina i ne pamtim da je bilo ovako loše. Cene stanova su apsurdne. Prosečan čovek jedva da može da iznajmljuje stan, a kamoli da ga kupi. Novi gradonačelnik svakako ima pun tanjir pred sobom.

Svojim velikim trudom Darkstar postaju tračak nade, uprkos 21. veku. Zbog kontekstva u kojem je nastajao, biće interesatno čuti “Foam Island” u post-izbornom Beogradu, u onome što je od Savamale ostalo.

27. maja, ovaj prestižni sastav nastupiće u KC Gradu. Imajući u vidu aktuelnost bukinga, cena je niska. Posebno kada za 500 dinara dobijate i nastup jednog od najinteresantnijih domaćih alternativnih muzičkih projekata.

Tapan je dark ambient duo. Čine ga Nebojša Bogdanović i Goran Simonoski. Obojica su ključni činioci beogradske scene još od sredine devedesetih. Dakle, dovoljno dugo da se nazovu legendama. Schwabe svojim nastupima trenutno definiše klub 20/44, dok je Sima poznat kao Piece of Shh i jedan od osnivača Dis-patch festivala.

Prvi Tapan EP “Volumes” izašao je krajem 2015. godine. Drugi, “The City” izdali su nedavno za etiketu Willija Burnsa. Njihova izdanja nahvalile su kolege remiksima, uz njih se pleše po klubovima, ali će u petak imati svoj premijerni živi nastup potpomognut još dvojicom priznatih muzičara – Jamal Al Kiswani i Feđa Franklin.

Organizatori su očigledno želeli da osiguraju uspešnost, pa su na lajnap za to veče dodali Kišobran i Feelonezy-ja.