Algiers u Beogradu
Da nije došao Žikica Simić verovatno bih sinoć bio najmlađi tamo
Prvo sam mislio da besnim. I da psujem!
(Jer slušam skoro-fenomenalni Unplugged Lauryn Hill dok ovo pišem, pa sam ponesen, i sentimentalan).
Srbija je izgubljena. Možda samo malo ranije nego ostatak sveta. Pa, ako vam je to uteha…
Algiers sviraju ispred platna na kome piše ALL POWER TO THE PEOPLE i usred koga je jedna crnopanteraškaotporaška šaka zgrčena u pesnici. Zgrčena u pesnici.
I nije ih blam.
Koncert nije u velikoj sali Doma Omladine kako je (možda) planirano, jer je falilo vas dvestotinak da se tako nešto isplati. Nas dvestotinak komforno je stalo u malu salu da isprati Atlanćane čiji drugi album ni mladi iz Pitchforka nisu ni razumeli ni prihvatili, jer Kendrick, jebiga… Dvestotinak žena i muškaraca, od toga, po slobodnoj procesni, nas 198 muzičkih kritičara, pa s toga ne čudi što nas je frontmen pozivao da se približimo sceni i da “nikome o tome neće reći”. Mi ne gubimo kul ni za mnogo veće stvari. Budale, mi.
Algiers, dakle, izlaze pred publiku koje nema koliko su se nadali i koja je u najboljem slučaju dvostruko starija od njih. Pogled im šara za mladima koji su naš ponos u Telenor reklamama, koji su učinili Exit “najboljim festivalom u Evropi” 27. put za redom i koji, izgleda, mogu svi da stanu pod jedan Kišobran. I ta, blaga, razočaranost, onim što zatiču učiniće, možda, da nam se “osvete” jednim od najboljih koncerata na kojima sam bio.
Algiers čine “Cuba Gooding Jr Jr”, na vokalima, klaviru i lajv-sempleru, obučen u crno, kako i priliči crnom panteru, sitan, ali žilav i glasa dovoljno dubokog da se u njemu udavi trogodišnje dete. Levo od njega je basista i sempler-aranžer koji izgleda i ponaša se kao tri gej bisti boja u jednom. Sramota me da priznam, ali u njemu ima više energije nego u trista elitnih srpskih tviteraša ispod 25 godina. Desno od Cube je ritam-gitarista i, kako nam je to pretposlednja pesma upriličila, zvonar ove rok crkve. On želi da bude neprimećen i u tome je u potpunosti uspeo. Iza njih svih sedi prava zvezda ovog benda i koncerta – bubnjar Urlich (iako mu to nije pravo ime), koji izgleda kako zamišljam bubnjare svih onih kultnih kraut bendova koji su žarili sedamdesetima. Ili kao bubnjar istočnoevropskog tribjut benda Scorpions, koji je presrećan što večeras svira za nas.
Već sa prve dve pesme, Cry of the Martyrs i Black Eunuch, Algiers zakucavaju nivo i energiju ovog koncerta toliko visoko da nijedan meni poznat srpski bend sa članstvom mlađim od trideset godina, čak ni sa Divcem u timu, ne može da dosegnei (mhm, Repetitor, mhm, zanimljivo, mhm). Sa Walk Like A Panther, koja je kvintesencijalna (er se tako kaže?!) pesma benda, čak i onima koji ne znaju zašto su večeras tu, sada je jasno zašto su došli, zašto će ostati do kraja i zašto će ovaj nastup prenositi sledećem kolenu (kao ja vama).
Algiers su post-Endtroducing-pank bend. Njihova energija i zvuk proteže se do Jimija Hendrixa preko Suicide, ali i preko pomenutog DJ Shadowovog albuma. Oni su krdo zvuka koje kulja ka vama iz instrumenata, grla i semplera. Sve vreme sam imao utisak da se iz okeana zvukova koji dolaze sa scene pesme izdižu i ginu pred nama, otimaju kolažu semplovanih pro-aktivnih govora i gospela. Kao pank bend koji svira Gil-Scotta na amfetaminima.
Nema mnogo priče između pesama, možda koje sitno “thank you” i jedno “dobro veče” pri kraju. Nastup je zgusnut i krcat eksplozijama. Gledajući ih maštam kakvi su tek bili Suicide, ili Hendrix, uživo. I da budem skroz iskren, ne moram mnogo da maštam.
Mala sala Doma Omladine odjednom postaje naš privatni andergraundić, više nismo u Srbiji, nego u rokenrol kosmosu gde muzika ima poruku i čak bez reči njen jauk uspeva da vas prožme sve do kostiju. Da je bilo mladih, možda je moglo da bude i krvi. Iz nosa.
Nikada do sada nijedan bend mi nije doneo takav kolaž zvukova da se osetim kao da sam deo nečega monstrouzno velikog, i ispred mene, i zbog repa koji je toliko dugačak i proteže se tako daleko u istoriju. Algiers na sceni sevaju besom koji je jeo iznutra one sirote robove. Njihova muzika počiva na perpetomobilnoj nepravdi i bez obzira što sa njom ne delite boju kože vi ste spremni da delujete. Algiers su prgavi, intenzivni, na ivici, ali u isto vreme, gledajući bisti boja kako se loži i bolrumuje, njima je jasno da su oni večeras tu da biste se vi dobro i vatreno proveli.
Eh, mladi…
Ja više ništa ne mogu da uradim za vas.
Sem da se osećam tako.
NB Ovaj Moć Veštica miks skrojio sam da vas privolim da dođete na Algiers. Nije mi bilo teško.
*fotografije: jedna Olja i Slobodan Vujanović (telefonom)
Lajkuj:
Komentari:
Ostavite komentar:Cancel reply
Slični članci:
- EXIT poslao moćnu poruku iz svemira – zajedno možemo kreirati bolji svet!
EXIT poslao moćnu poruku iz svemira – zajedno možemo kreirati bolji svet!
- Turbo Trans Turisti vraćaju se na scenu i kažu da “Ništa Nije Strašno”
Turbo Trans Turisti vraćaju se na scenu i kažu da “Ništa Nije Strašno”
Moguće da je Srbija izgubljena jer ne pričamo dovoljno i pretpostavljamo stvari o kojima nemamo pojma iako smo matori, a mislimo da umemo da se osećamo mladi. Slušao sam Algiers pre 2 dana u Ljubljani i tvrdim da je ovaj tekst smeće jer je ne samo subjektivan, već i iracionalan zbog želje da se pljune, plače ili žali za nekom paralelnom sadašnjosti koja se ipak ne dešava. Znam da možeš bolje. Algiers je nažalost lažan bend koji projektuje lažnu sliku o sebi i morao sam da ih čujem uživo kako bi mi to postalo jasno. Bend je okej. Koncert je ok, ništa više od toga. Baš smor, iscimao sam se 600km zbog benda i ispalo bezveze. Srećom Young Fathers odmah nakon Algiers je bio super pa eto barem to. Nebitno.
Bitno je to da mi je teško da podnesem vas čuvare vatre koji spuštate klince koji su vas idealizovali, ne dozvoljavate nam da vas gotivimo zbog vašeg nadmenog stava, nepostojanju želje za bilo kakvom (povraća mi se) “sinergijom” scena ili energija. Odakle ti hraborsti da izgovoriš da je Srbija izgubljena samo zato što je Srbiju baš briga za ono što ti imaš da kažeš, a usput pljuješ nekolicinu koja se trudi da te podnese? Moraš da budeš bolji. Koncerti moraju da budu bolji. Bendovi moraju više da se trude. Publika je izbirljiva jer ne mora da konzumira sve što je servirano, nažalost.
Rizikujem da zvučim kao neki izgubljeni popboks komentator koji se javlja na prozivku, ali ovaj besmisleni poduži odgovor svodi se na to da je ta publika koja je stala pod Kišobran naučena na više i bolje. Naučena je da putuje na festivale i koncerte bendova koje voli, naučena je da štedi i da poslednje pare daje na muziku, a ne da kuka kako se u Srbiji ništa ne dešava.
Mi mladi koji smo te čitali i slušali nikad nismo ni dobili šansu od tebe, oduvek smo bili najgori, a podrška nam je bila potrebna.
vidiš, ima ta izreka da će svi srbi jednog dana moći da stanu pod jednu šljivu. njene interpretacije na stranu, ali ono što je nesporno jeste da šljiva ništa nije kriva tj da ona sama po sebi ne nosi nikakve dobre ili loše karakteristike. ona je samo drvo. i simbol tih srba.
drugim rečima, ja se pozivam na silne mlade u telenor reklamama, one druge koji su exit učinili tim što jeste, i onda kažem da će pre biti da svi ti, „bezbrojni“ mladi, mogu da stanu pod jedan Kišobran. dakle, nema ih mnogo, a Kišobran je uzet kao slikovit, „krošnjast“ primer onoga što im je zajedničko i što ih reprezentuje. kad kažem „tim mladima“, meni je bilo jasno da mislim samo na one od kojih ćemo imati koristi. sad vidim da tebi nije. otuda pojašnjenje.
dalje, jedan slovenac koji je sinoć gledao algiers vratio se danas u sloveniju, pročitao recenziju svog „slovenačkog druga“ i rekao mu sledeće- „jebote, ja sam prešao 600 km i u beogradu odgledao koncert algiers i bili su fenomenalni i nimalo kao što ih ti opisuješ“. možda mu je rekao i da mu je tekst smeće. koncerti su kao i recenzije subjektivna iskustva. sve ostalo vodi nas u list „politika“.
što se čuvara vatre tiče, ta smena generacija je neminovna. danas sam ja mlad, sutra ti, i kad ti jednom neko poruči da si ti „čuvar vatre“ sigurno ćeš za njega misliti da je moron baš kao što ja sada to mislim za tebe. kao što rekoh- neminovno.
ne znam čime sam sugerisao da meni, ili ovoj još-malo-pa-izgubljenoj-srbiji, nije u interesu da
joj mladi putuju širom sveta i troše poslednje pare na kulturu. ali, reći da na algiers nije bilo više mladih zato što je publika probirljiva (i na to ima pravo), je, u najmanju ruku, predstava o srbiji za koju držim da je nerealna i koju ne mogu da delim.
a tu negde eksplicira se da mislim da je srbija izgubljena zato što je „baš briga za ono što ja imam da kažem“. to bi sve imalo smisla da sam jodlovao što mi ne slušaju podkast ili ne čitaju (B/A) tekstove. algiers je samo bend koji baš volim, i ako su tebi „lažan bend…“, to je tvoj gubitak.
poslednji pasus tvog komentara nisam razumeo.
uh uh uh komentar na tekst koji jeste subjektivan jer svako valjda pise iz sebe o onome sto je video cuo doziveo. tako isto i vujanovic i ti marko. mozda je trebalo da dodjes sinoc eto blize ti bilo nego 600km do emone ali evo ja ti zavidim i sto si otisao na ment i cuo jos neke bendove. o tome da li su algiers lazni ili ne mislim da se niko ne fura vise na to jer da budemo iskreni koji je to bend nelazan u smislu u kom kazes da su algiers lazni? iz vujinog teksta koji ima glupih momenata izdvajam recenicu ‘Kao pank bend koji svira Gil-Scotta na amfetaminima’ mozda cak ne bih rekla da su pank, oni su mesavina svega i to spajaju na jedan zanimljiv nacin koji gle cuda zvuci nekako sveze u moru danasnjih bendova na koji se mladi primaju i na koje je vujanovic verovatno mislio. to nisu svi mladi ove zemlje i na kraju krajeva sta znaci mladi? energiju ili imas ili nemas muziku poznajes ili ne. bez dalje potrebe da ikom ‘drzim lekciju’ recicu samo jedno veliko hvala sto smo imali prilike da cujemo ove momke jer su brilijantni. met tong je cudo za bubnjevima o frenklinu da ne pricam…. ko nije bio zao mi je, ali se nadam da je ovo pocetak od mnogih gostovanja koja cemo imati u buduce. i da ne mora veca sala niti mi je bitno da postanu mejnstrim. neka ostanu svoji power to the people
vuja says hi.
Najjače je što tridesetogodišnji provincijski kulovi na Tviteru kenjaju po Fridomu da je matori kulov. Scena je propala otkad su se foliranti poput njih ugurali u nju.
Sukob na muzičkoj ljevici
Ne dirajte fridoma bre. Kisobranci jbga jeste da se cimate ali i vase zurke su treshina poslednjih par godina❤️. Pozdrav od provincijskog imigranta
Fridome, komentar ti je jos gori od texta, nije mi jasno sta nisi razumeo u poslednjem pasusu. Ovaj text je mogao da se napise i bez prozivanja bilo koga, jer je poenta kako je bilo na koncertu, a ne ko nije dosao na isti. Kao neko ko misli da si nevidjeni car i kome je ‘mislite mojom glavom’ mesto gde redovno svraca ovaj put si preterao. A i druga strana malo da oladi na twiteru.
deluje mi da (i) kod tebe ima dovoljno dobro volje da kompromisno prihvatim(o) da se slažemo da se ne slažemo.
❤️
Pesma pomirenja za mislite mojom glavom, kišobran, cetinjsku i teglu https://m.youtube.com/watch?v=velxP2aEe5s
fakat sam poželio ić na Algiers, ali nisam stigao, kužiš. Međutim, ako bi Dom Omladine uspio organizirat Lanu, fakat bih stigao bez ikakve frke.Ova kjutica upravo promovira najnoviji keva album, a na certima je neviđena energija. Ovo je samo dio, a možemo si kasnije ostavit i cio cert: https://www.youtube.com/watch?v=wNqobhuvDCo
naravno, Dom Omladine je možda malo mali za Lanu, ali za divne Warpaint curke bi bio taman. Ovo je energija: https://www.youtube.com/watch?v=yNS9VCFQsS4 Vidio sam ih prošle godine u Zagrebu, u Tvornici, i to je kužiš bio tako jak cert, da je fakat bio najjači cert. Evo malo iz Tvornice: https://www.youtube.com/watch?v=Go8NRXxG8d4
Inače bi se Dom Omladine moga više ugledat na Tvornicu, a Exit na IN. Pa da.
ajmeee, koja se ovdje fakat diskusija razvila. Sve bi to mogao srediti jedan fin cert Lane Del Rey. U Domu Omladine: https://www.youtube.com/watch?v=zARLjs1xy88 Ali, kak je sala premala, možda bi Dom mogao pozvat fine Warpaint curke. U zagrebačkoj Tvornici su prošle godine bile fenomenalne. https://www.youtube.com/watch?v=yNS9VCFQsS4
priznaj da vi nemate ovakve diskusije posle koncerata u tvornici
a gle, ima fakat raznih diskusija i nakon Tvornice, ali se ipak pre ode na cugu. :) Možda ti ekipa u Splitu više komentira kao ova ovdje, ali čuj, kak sam već rekao, samo si vi pozovite curke Warpaintersice u Dom Omladine, te će svak bit sretan. A, ak možete uticati da ne Exit dođe Del rey Lanica, onda ćemo se i vidjet. Ona ti sutra nastupa u Atlanti, ili kak na svom tviteru piše – u Hotlanti, pa će sigurno bit novih super snimaka.
https://www.youtube.com/watch?v=InEETpEzlK4
Odličan tekst! Bio sam na koncertu. Ne razumem ove hejterske komentare. Objektivne recenzije su besmislene. Imaju smisla samo ako su subjektivne. Da je Lester Bengs pisao “objektivne” recke, nikada ne bi bio to što jeste. Čovek je lepo opisao kakva je bila svirka, i na kraju je sa žaljenjem konstatovao kako nema mladih. To nije prozivka. Sve je legitimno i istinito. Ko do sada nije ukapirao svet Slobodana Vujanovića Fridoma na velikom je gubitku. Čak i kada se ne slažem sa njegovim tekstovima i mišljenjem, meni je pravo uživanje čitati ga i uživati u njegovoj posvećenosti temama kojima se bavi.
hebiga, sad će svi da misle da sam isfejkovao ovaj komentar
Ne shvatam čemu toliki hejt prema recenziji koja je skroz ok i realna.
Da mi ne bi neko rekao da nemam pojma, ove godine je 30 godina od kako idem na koncerte onoga što se nekad zvala indie scena, i domaće i strane, i ja sam u vreme kad je para bilo mnooogo manje odvajao zadnju marku za muziku i skoro svo vreme viđam iste ljude, a mlađih je sve manje, na žalost. Posle dužeg vremena neko dovede aktuelan bend koji zvuči odlično i pršti od energije, karte super jeftine, prosek godina 40+
Znači da oni koji se sada bave promovisanjem muzike nisu ničim uspeli da animiraju ljude. Trudi se i ekipa oko Kišobrana, i Radio Aparat i Pop Depresija, ali ljudi, dok dovodite upokojne kukavne bendove za koje su Belle&Sebastian grindcore, koji klinac će to da dođe da sluša? 5 depresivaca od kojih će troje da se ubije do sledećeg certa?
Freedom je samo opisao stvari kako jesu, a ako se nekome ne sviđa, don’t kill a messanger.