Da li imate preko 18 godina?

Top lista: umetnička drugovanja

U kreativnosti bili drugovi, a ljubav nisu probali.

0
0

Parafraza stiha slavuja iz Mrčajevaca možda stilski ne ide uz ličnosti sa liste, ali najbolje opisuje prijateljske odnose umetnika iz kojih su nastajala umetnička dela. Bez seksualnog ili emotivnog intimiziranja.

Teško je prevesti englesku imenicu „bromance“ a da taj prevod ne bude opisni. „Bliska, intimna veza dvojice muškaraca, ali bez upuštanja u seksualne odnose“, tako je definišu Websterov i Oxwordov rečnik. Ovaj tekst je, zbog aktera liste, preveo više poetski i sadržinsko-suštinski pošto su svi umetnici s nje dobijali inspiraciju pomoću koje su nastajala dela upravo preko – druženja. Lista je kratka i slatka, pa ćete (verovatno) uživati u njoj.

ANDY WARHOL AND JEAN-MICHEL BASQUIAT

Dva velikana savremene umetnosti spojio je diler umetninama Bruno Bischofberger pošto je počeo da zastupa Basquiat-a sredinom ’80-ih. Saznavši da mu je velika želja da upoza rodonačelnika pop arta čija dela je prodavao ispunio je želju mlađahnom Jean-Michel-u i uskoro su postali veoma bliski. Odnos im je, pored drugarskih, imao i veoma jasne utilitarne osobine: Basquiat je računao da će mu Warhol pomoći da se probije u svetu visoke umetnosti preko svojih veza i uticaja i omogućiti da postane slavan dok se Andy hranio Basquiat-ovom mladalačkom energijom s kojom je mislio da opet postane kreativno i umetnički relevenatan u vreme zalaska sopstvene karijere.

Ova simbioza malo iz bliskosti, a verovatno više iz međusobnog interesa, rezultatirala je zajedničkim delom velikih dimenzija pod imenom „Untitled“ nastale pod uticajem prve slike afro-američkog umetnika istog imena koja je simbolisala nastanak i puteve robovlasništva. Slika predstavlja stripovski prikaz crvenog želudca koji je naslikao Basquiat i ljudskih kostiju iz Warholove kičice, nastalih pod uticajem njegovog „Skulls“ seriala slika iz 1976.

Slika nije baš najbolje dočekana od strane kritičara, ali su dvojica umetnika veoma brzo prevazišli utilitarnost odnosa i postali veoma bliski. Basquiat se preselio u Warholov studio, a očinski uticaj koji je imao na mladog umetnika iskoristio je kako bi ga naterao da ostavi heroin i prijavi se na odvikavanje. Warhol iznenada umire od infarkta nakon rutinske operacije žučne kese 1987. a nakon njegove smrti Basquiat, potrešen zbog odlaska svog mecene i prijatelja, se povlači u sebe, vraća narkoticima i umire od predoziranje već sledeće, 1988.

Iako su obojica otišli jedan za drugim prijateljstvo Andy-ja Warhola i Jena – Micahel Basquiat-a ostaje primer jedne od najvećih i najuspešnijih „bromances“ u istoriji umetnosti.

DEAN MARTIN AND JERRY LEWIS

Glumački par koji je ’50-ih bio jedan od najpopularnijih na svetu imao je najturbulentniju vezu od svih sa ove liste. Počinju u klubu „500“ u Atlantik Sitiju 1946. gde je Dean Martin bio zamena za bolesnog pevača u stand up predstavi Jerry Lewisa. Pošto su bili pred otkazom odlučuju da ne rade po scenariju već da pojednostave nastup prostom improvizacijom: Martin je pevao šlagere, a Lewis ga je ismevao u slapstick maniru zbijajući vodviljske, narodske šale. Uspeh kreće meteorski i postaju jedan od najpopularnijih živih komičnih nastupa.

Uskoro prelaze na radio i već od 1949. na CBS-u imaju svoj „Martin and Lewis show“ dok 1949. Potpisuju, preko svog agenta Abby Greshler, jedan od najlukrativnijih ugovora u istoriji Holivuda po kome su zadržali sva prava na svoj lik i ime (a s time i profit) i imali skoro potpunu kontrolu nad filmovima koje su snimali. Tolika količina novca dovodi do sukoba i frustracije, prvobitno Martina, koji smatra da ga Lewis eksploatiše i u njemu ne vidi „…ništa sem jebenog dolarskog znaka“. On je bio razočaran i tipskim filmskim ulogama glupavog lepotana koga Lewis ismeva i pravi budalom i iskoristio je prvu priliku da izađe iz ugovora 1956, tačno 10 godina od prvog zajedničkog nastupa.

Martin menja tok svoje karijere i ostvaruje karakterne uloge u filmovima „Rio Bravo“, „The Young Lions“ i „Raw Hide“, a postaje i deo čuvenog „rat pack“-a sa Frankom Sinatrom, Sammy Davis JR-om, Peterom Lawfordom i Joey Bishop-om. Lewis je napravio veliki uspeh kao reditelj i glumac u svojim filmovima, ponajviše u „Nutty Professor“. Sem kratkog, slučajnog susreta i zajedničkog nastupa u hotelu Sands u Las Vegasu 1960. kada Martin primećuje Lewisa u publici i poziva ga na binu zabavljači nisu razgovarali 20 godna.

1976, na godišnjem teletonu za obolele od mišićne distrofije, Sinatra neočekivano, u živom prenosu, dovodi Martina pred Lewisa. Dugogogodišnji domaćin najuspešnije i najveće televizijske humanitarne akcije popušta i mire se pred milionskim auditorijumom.

Iako su se pomirili više nikada nisu bili bliski. 1987. kada je Martinov sin Dean Paul poginuo u avionskoj nesreći pošto je bio pilot borbenog aviona Nacionalne garde Lewis dolazi inkognito na sahranu. Pošto je Martin to saznao razgovarali su telefon preko sat vremena i nakon toga se redovno čuli. Poslednji zajednički nastup bio je 1989. na Martinov 72 rođendan kada Lewis upada na njegov nastup u Bally’s kazinu u Las Vegasu, dovozi mu tortu, održava kratak govor koji završava rečenicom : „Nikada mi neće biti jasno zašto smo raskinuli?“ Ni nama jer, po svemu sudeći, ovo je jedna od najvećih „bromances“ u istoriji umetnosti.

SALVADOR DALÍ AND MAN RAY

Man Ray i Salvador Dali u Parizu 1934, fotograf Carl Van Vechten

Dolazak pionira američkog dadaizma iz Njujorka u Pariz bio je protesni : Man Ray je bio uveren da haos dadaizma neće preživeti ulice ovog grada jer je..“Njujork dada a on neće toleristati rivala“.

1921. dolazi u Pariz, nastanjuje se u umetničkom kvartu Monparnas i počinje da radi u tamošnjim ateljeima.  U narednih osam godina njegov rad revolucionarizuje umetničku fotografiju upotrebom solarizacije i fotograma. Njegov sistema rada Tristan Cara naziva „rejografijom“.

1928. Dali dolazi u Pariz i pridružuje se nadrealistima a u društvu Lee Miller, Jean Arp, Max Ernst, André Masson i Joan Miró zbližava se sa Ray-om s kojim sarađuje na tri slavna rada : skulpturi „Joellin portret“ 1934. napravljenoj od gipsa, kristala i boje i nastalom za potrebe nadrealističke izložbe u galeriji Julien-a Levy-a u Njujorku 1934. Delo nastaje po nadrealističkoj fotografiji supruge galeriste, Joelle, i predstavlja vrhunac Dali-eve paranoično-kritičke stvaralačke faze u kojoj su dela imala skrivena filozofska značenja, najčešće povezana sa seksualnošću i smrću.

Drugi značajan rad je fotografija „ Lutka Salvador-a Dalí-a“ nastala za potrebe Pariske izložbe o nadrealizmu 1938. Na fotografiji je dizajnirana lutka iz izloga koja, provučena kroz Ray-ove fotograme, solarizaciju i senčenje, postaje nadrealni prizor nadrealizma stvarajući još bolji i snažniji utisak.

Ray i Dali ostaju prijatelji sve do Ray-ove smrti 1976. i predstavljaju primer skladnog umetničkog prijateljstva koje je dalo neka od najuzbudljivijih dela moderne umetnosti XX-og veka.

VINCENT VAN GOGH AND ÉMILE BERNARD

Van Gogh i Bernard na obali Sene 1886. fotografija: Wikimedia Commons

Veliko prijateljstvo između mladog Van Gogha i 15 godina mlađeg Bernarda, pisca, kritičara i slikara, utemeljivača slikarskog pravca „kloaznizma“ (nanošenje čistih boja jedna uz drugu i odvajanje tamnim linijama) koji nastaje upravo iz njegove tehnike glazurisanja, počelo je idilično i završilo se dramatično. Van Gogh i Bernard upoznali su se u Parizu na slikarskom kursu u ateljeu Fernanda Cormona iz koga je Bernard ubrzo bio izbačen zbog stilskih i umetničkih neslaganja. Bernard već u to vreme počinje da stvara svoj stil, kloaznizam, dok, istovremeno, Van Gogh svodi svoj stil i teži ka sintetizmu pod uticajem japanske umetnosti koju organizuje u Parizu.

Umetnici se posebno zbližavaju u vreme kada Van Gogh napušta Pariz već načet psihološkim tegobama i seli se u severnu Francusku. U sledećih 13 godina razmenjuju veliki broj pisama i radova sve do 1889. i sukoba između Paul Gauguin i Bernarda oko prizora Hrista koji je Bernard prvi naslikao i tvrdio da ga je Gauguin iskopirao. Van Gogh javno staje na Gauguin-ovu stranu, a kritikuje Bernarda te njihov odnos naprasno prestaje.

Nako Van Gogohove smrti Émile Bernard postaje najstrastveniji čuvar njegove baštine objavivši više članaka o njegovom radu kao i prvu zvaničnu biografiju holandskog slikara.  Izgleda da je ovo prijateljstvo prevazišlo neslaganja i ego i ostalo zapamćeno kao jedno od najvećih u svetu slikarstva.

BATA ŽIVOJINOVIĆ I BORIS DVORNIK

Da ne ispadne kako naši prostori nemaju veliko kreativno prijateljstvo pobrinuo se slučaj dva najveća barda srpskog i hrvatskog glumišta – Velimir „Bata“ Živojinović i Boris Dvornik.

Upoznali su se još ’60-tih godina kada Dvornik, tada u srednjoj glumačkoj školi u Novom Sadu, došao u Beogradsko dramsko pozorište gde je Živojinović glumio na početku karijere. Dvornik završava zagrebačku akademiju i počinju da glume zajedno u ratnim spektaklima „Most“, „Bitka na Neretvi“,  „Sutjeska“,  gde ih je obojicu otkrio reditelj Veljko Bulajić kao i u ostvarenjima „Opklada“, „Tragovi crne devojke“, „Derviš i smrt“, „Crveni udar“ i drugi.

Koliko je bilo njihovo prijateljstvo najbolje svedoči anegdota reditelja Vladana Živkovića koji je, u baru na vrhu niškog hotela „Ambasador“ visokog 62 metra, otišao da im donese viski. Kada se vratio video je da ih nema za stolom dok je još jedan prijatelj prestravljeno gledao. Čuvši glasove, Živković ih je pratio dok nije došao do prozora na kome su glumci visili zakačeni samo za svoje kaiševe. Kada ih je, prestravljen, pitao da li su svesni šta rade rekli su mu da to nije nije ništa u poređenju sa  lokacijama s kojih su visili snimajući film „Most“.

Simbolički, prijateljstvo se prekida raspadom Jugoslavije. Na prvim višestranačkim izborima Bata Živojinović postaje poslanik Socijalističke Partije Srbije Slobodana Miloševića a Dvornik mu, putem „Slobodne Dalmacije“, šalje otvoreno pismo izazvan njegovim izjavama da bi Srbija, kao i Amerika, trebalo da ratuje na tuđim teritorijama misleći na Hrvatsku i Sloveniju. Dvornik čita pismo i na Hrvatskoj televiziji, Živojinović tvrdi da je pogrešno protumačen i da je neko drugi pisao pismo Dvorniku a ne on aludirajući, verovatno, na Antuna Vrdoljka po čijem nagovoru se Dvornik politički angažovao u HDZ-u i ušao u splitsko poglavarstvo koje je napustio mesec dana kasnije.

Nakon 15 godina prijatelji su se javno pomirili putem video linka hrvatske televizije. Pred operaciju srca 2006. Bata je poželeo da mu Boris dođe u Beograd, ali zbog lošeg zdravlja obojice do susreta nikada nije došlo. 2008. Boris Dvornik umire. Živojinović, uplašen reakcija i za svoju bezbednost, nije došao na sahranu u Split a on sam umire 2016. posle duge i teške bolesti. Njihovo prijateljstvo i prekid istog, koje nije nastavljeno uz sav trud, ostaje simbol raspada SFRJ.

 

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: