Top lista: ruski romani koji će vas ugrejati ove zime

Čini se da je zima idealno godišnje doba za čitanje knjiga, naročito za „teške“ ruske klasike za koje nikad nemamo vremena. Bilo da sebe ubrajate u knjigoljupce koji svaki slobodan trenutak koriste da čitaju ili ste jedan od onih koje je teško „privoleti“ knjizi, postoje određena dela ruske književnosti koje svako treba da pročita bar jednom u životu.

Dok se pripremate za snežne dane i praznike, ne zaboravite da pronađete bar jedan ruski roman kojim ćete ugrejati svoje slobodno vreme. Uz najlepša dela majstora pripovedanja i kvalitetan prevod sa ruskog uživanje u dobroj knjizi je zagarantovano. Tolstojeva „Ana Karenjina“ koju niste završili u srednjoj školi, naučna fantastika i pera Jevgenija Zamjatina ili romantični „Doktor Živago“? Pogledajte Before After top listu ruskih romana kojima vredi započeti novu godinu.

Doktor Živago – Boris Pasternak

Prema mišljenju mnogih najlepša ljubavna priča proistekla iz ruskog pera, roman „Doktor Živago“ je mnogo više od sage o ljubavi. Za rusko podneblje uvek nesicrpna i upečatljiva tema – revolucija i društveno uređenje u SSSR-u, otkriva nam se na stranicama ovog dela Borisa Pasternaka.

Glavni junak romana je Jurij Živago, pošten mladi lekar, ali i osećajan pesnik koji se našao usred revolucije. Zbog toga što je pošten i ima iskrenu veru u ljudsku dobrotu, u okolnostima u kojim raste i živi on neminovno strada. U ljubavnom trouglu, usamljen na otvorenom polju između beloaemejaca i boljševika, nesnađen i duboko tragičan, Živago je jedan od onih književnih junaka koje je nemoguće zaboraviti.

Pored toga što izuzetnim narativom drži čitaoca prikovanog uz knjigu, Boris Pasternak je zaintrigirao čitalačku publiku i uzbudljivom „istorijom romana“. Naime, zbog svog sadržaja i vernog prikaza ruskog društva u doba revolucije i rata, knjiga nije naišla na dobar prijem u Sovjetskom savezu. Tačnije, roman u rukopisu je prokrijumčaren iz Rusije i objavljen u italijanskom prevodu.

Premda je nazvan „antisovjetskim“ romanom, u svetu je i te kako prihvaćen, pa čak i nagrađen Nobelovom nagradom 1958. godine. Pod velom tajne je ostalo zašto je Pasternak odbio da primi nagradu, ali nema sumnje da su u pozadini ovog postupka zamršene ruske društvene prilike.

Ana Karenjina – Lav Nikolajevič Tolstoj

Čak i oni koji su samo započeli ili pak nikad nisu otvorili korice čuvenog Tojstojevog romana, čuli su za tragičnu sudbinu grofice Ane Karenjine. Udata za grofa Karenjina, ali nikad istinski prilagođena elitnom ruskom društvu i pravilima koje ono nameće, Ana se zaljubljuje u grofa Vronskog i s njim započinje romansu. Iako je Ana centralna ličnost romana, u ovoj romanesknoj priči prikazan je ne samo njen život, već i realističan presek ruskog društva u drugoj polovini 19. veka. Pored braka Ane Karenjine i njene vanbračne veze sa Vronskim, čitaocu se otvara ceo jedan svet intriga u visokom aristokratskom društvu, položaj ruskog seljaka, rasprave o religiji i smislu čovekovog života.

Univerzalnu vrednost ovog velikog književnog dela treba potražiti i u njegovoj slojevitosti. Zbog mnoštva tema koje pokreće – od elemenata psihološkog, ljubavnog, preko filozofskog i društvenog romana, „Ana Karenjina“ je bez sumnje jedno od najboljih dela ne samo ruske, već i svetske književnosti.

Zločin i kazna – Fjodor Mihailovič Dostojevski

Upečatljivo i nezamenljivo mesto na ruskoj književnoj mapi svakako pripada Fjodoru Mihailoviču Dostojevskom i njegovom romanu „Zločin i kazna“. Zbog duboko urezane filozofske crte u građu dela, čak i ako ste se već ranije susreli sa mladim Raskoljnikovim i njegovim zločinom, ova je knjiga vredna ponovnog čitanja.

Mada se može lako označiti kao roman lika, „Zločin i kazna“ je ujedno i kriminalistički, avanturistički i filozofski roman u kome se razmatra etika i opstanak morala u otežanim socijalnim okolnostima. Prelep, ali siromašan, pametan i u svakom smislu izuzetan glavni junak se najpre suočava sa idejom da ubije, a potom – kad ubije – i sa svojom savešću i pratećim pitanjima krivice i kazne. On se konstantno preispituje da li da izabere put morala ili nemorala, da li da se opredeli za dobro ili zlo. Čuveno je pitanje koje postavlja sebi: da li treba živeti kao Napoleon ili vaš?

Čitanjem romana „Zločin i kazna“ postavlja se dobar temelj za upoznavanje i proučavanje celokupnog književnog opusa Dostojevskog, koji između ostalog čine romani „Kockar“, „Idiot“ i „Braća Karamazovi“.

Mati – Maksim Gorki

Maksim Gorki je još jedan od brojnih ruskih pisaca koji je za siže i glavnu temu svog dela uzeo rusku revoluciju. Ocenjen kao političko delo, roman „Mati“ govori o radničkom pokretu i štrajku, mladom radniku Pavlu Vlasovu i njegovoj majci Pelagiji Nilovnoj Vlasovoj. Književni kritičari ipak ističu da pored dominantne i dramatične slike revolucije u prvi plan dolazi univerzalni motiv majčinske ljubavi.

Pelagija Vlasova je imala težak i mučan život uz muža nasilnika. Nakon njegove smrti primorana je da se bori za opstanak, učestvuje u revolucionarnom pokretu – i dalje potlačena, mučna i hrabra duša. Kao slika i prilika  socijalističkih stavova i ideala, ova književna junakinja nastala je po „modelu iz stvarnog života“. Naime, Gorki ju je oslikao i okarakterisao prema majci svog rođaka Petra Zalomova, Ani Zalomovoj.

Lolita – Vladimir Nabokov

Od trenutka kada je objavljena Nabokovljeva „Lolita“ je imala veliki odjek na svetskoj književnoj sceni. Zbog ovog romana Vladimir Nabokov je stekao slavu, ali privukao i veliki broj negativnih kritika. Jedinstveni stil pisanja, ali pre svega kontroverzna tema uslovili su objavljivanje romana van granica Sovjetskog saveza. „Lolita“ je napisana na engleskom jeziku i objavljena 1955. godine u Parizu, da bi na ruskom dobila štampano izdanje tek 1967. godine.

Narator u romanu je ujedno i glavni junak, profesor književnosti Hambert Hambert koji se zaljubljuje u dvanaestogodišnju Dolores Hejz – Lo ili Lolitu. O njegovoj seksualnoj opsesiji i pomešanim, konfuznim osećanjima čitalac saznaje „iz prve ruke“. Hambert Hambert se ispoveda ne tražeći opravdanje ni sažaljenje, jednostavno govori o svim okolnostima koje su izgradile njegov um i učinile ga i više nego komplikovanim čovekom. Iako je knjiga po mišljenju suvremenika imala perverzan, sraman i vulgaran sadržaj, interesovanje čitalaca za ovaj roman ne jenjava više od pola veka.

Mi – Jevgenij Zamjatin

Ljubitelji fantastike i distopijskih romana svakako će najviše uživati u nesvakidašnjem delu Jevgenija Zamjatina „Mi“. Ukoliko volite Orvelovu „1984“ i zapanjuje vas Hakslijev „Vrli novi svet“, onda će vas roman „Mi“ potpuno opčiniti. Napisan daleke 1920. godine u Lenjingradu i objavljen četiri godine kasnije, i to na engleskom jeziku u Americi, Zamjatinov antiutopijski roman govori o totalitarno uređenom društvu, tzv. Jedinstvenoj državi i životu u budućem vremenu Iks.

Jedinstvena država je svet jednakosti i obezličenih pojedinaca, gde svako može da operiše osećanja – tako da nema ljubavi, zavisti, ni ljubomore. Ipak, ono što postoji jeste besprekorna sreća koja se matematički izračunava, kao i materinska norma po kojoj se svakoj ženi određuje da li može ili ne da rađa.

O ovom neobičnom svetu pripoveda antijunak D-503, mladi čovek bez imena koji živi u stanu sa prozirnim zidovima (kao uostalom, svi u društvu), ima organizovan ljubavni život, posao, pa i slobodno vreme. Smatra se da je „Mi“ izvanredno delo književne fantastike koje je inspirisalo i Orvela i Hakslija, te se često navodi i kao prvi značajan roman ovog žanra u svetskoj književnosti.

Istinski zaljubljenici u rusko književno stvaralaštvo mogu da prošire ovu listu delima Ivana Turgenjeva, Mihaila Bulgakova, Čehovljevim novelama i Gogoljevim pripovetkama. Uživanje u najboljim ruskim romanima je sasvim izvesno dobar način da se provedu hladni zimski dani koji su pred nama.