Da li imate preko 18 godina?

Top 5 feminističkih knjiga za plažu

Volite glupkastu literaturu, ali ne baš voditeljsko-starletansko-melodramsku. I za vas ima leka - feministička literatura za plažu koja opušta, ali i drži (nekakav) nivo.

3
0

Postoje više vrsta čitateljki sa plaža: neke odu veoma nisko čitajući memoare Nives Celzijus, druge su tzv. “učene” i biraju Kjerkegora dok se nehatno okreću proveravajući da li neki od naočitih, preplanulih muških telesa takođe voli egzistencijalizam dok treće, obično vredne studentkinje, koriste i odmor kako bi utvrdile Rimsko pravo ili Betonske konstrukcije. Od ovog leta tu je i nova kategorija: ljubiteljke lakog feminističkog štiva.   

Da ovaj tekst ne bude mizoginistički –  naravno da i muškarci mogu čitati feminističku laku literaru, ali kada ste nekada videli muškarca da uopšte i čita na plaži, a i ako čita u pitanju su ili stripovi ili dnevna štampa sumnjivog morala. Većina plažnih ljubitelja knjiga su ljubiteljke, a to otprilike zna svako ko je ikada proveo duže od sat vremena na plaži. No, rodne teorije nisu tema ovog teksta već neobična lista podžanra podžanrovske književnosti. Dakle, postoji žargonska (ali već dugo u narodu) kategorija literature “za plažu” pod kojom se obično računaju krimići, ljubavni romani, priručnici za samopomoć, biografije poznatih i/ili kontroverznih (zato je i pomenuta Nives Celzijus) ličnosti i ostale opuštajuće forme.

Izdavači kalkulišu sa“mozak na otavu” modom koji ljudi obično imaju na moru, pa zato i često tempiraju lakša izdanja za period letnjih odmora, a i nisu zanemarljivi popusti koji se dobijaju na knjige s početkom leta.

Da li je kod nas situacija drugačija i da li su Srpkinje više zainteresovane da ponesu Dobricu Ćosića ili Ivanu Dimić, dobitnicu NIN-ove nagrade, od Simonide Milojković, Jelena Baćić – Alimpić ili neizbežne Vesne Dedić nije teško saznati, ali je lakše malo surfovati internetom i naleteti na jednu od interesantnijih engleskih lista. Knjige su isključivo sa anglosaksnonskog područja i mogu vam predstavljati inspiraciju za duga prženja na plažama Paralije, Pefkohorija, Istre (ako ste imućniji i u trendu) ili Krašića (ukoliko i dalje mislite da smo “dva oka u glavi”). Izbor je samo na vama, no ima veoma interesantnih naslova i to van “plažnog” repertoara.

5. ĐAVO NOSI PRADU – Lorin Vajsberger

1189f0a4f2531a99923f515a9231b99c

Priču o mladoj stažistkinji Endi i urednici najpoznatijeg modnog časopisa “Pista” Mirandi inspirisana je urbanom legendom o surovoj urednici “Voga” Anom Vintur. Ko od novootkrivenih feministkinja i fashion victims nije čitao bestseler sigurno je gledao film. Narativ knjige je u većini kritičkih osvrta  prozvan fashion porn i prati komične uspone i padove mlade (i poštene) devojke u vučijoj jami zvanoj modna industrija. Ok roman je daleko od jeftine poetike iskazane u prethodnoj rečenici, ali je, u svakom slučaju, laka literatura sa girl power momentom nadgornjavanja mladosti i starosti što baš i nije u duhu feminizma no nema veze. Bar se nekako uklapu u porn podžanr…

4. PRVA DAMSKA DETEKTIVSKA AGENCIJA – Aleksandar Mekol Smit

1916070803619752bc3730ccaab

Evo pravog lakog i feminističkog štiva. Ma koliko prosto izgledao narativ ovog abnormalnog bestselera iz 2008. godine – prevedenog na 27 jezika i prodatog u preko tri miliona primeraka – Mekol Smit je uistinu napravio zabavan i feministički roman, tj. priču o prvoj ženskoj privatnoj detektivki iz Bocvane, gospođi Ramocve. Iako pomalo vuče na gimnazijsku literaturu knjiga je veoma pitka, ovu knjigu ipak karakteriše prava i snažna feminstička potka jerbo se glavna junakinja bori s misterizonim slučajevima u zatucanoj i mačo Bocvani. Devojke, ovo je pravo štivo za plažu, a i za osnaživanje ukoliko želite da počnete s nekim avangardnim, striktno muškim poslom kada se vrnete s odmora.

3. LOŠA FEMINISTKINJA – Roksana Grej

B9315073271Z.1_20141128191539_000+GBV95FDKC.1-0

Ovo nije roman već zbirka eseja, odnosno kolumni Roksane Grej koja je stvarno Džejms Džojs u odnosu na ono što piše Kendas Bušnel, autorka „Seks i Grad“. Da ne podvlačimo da je Grej takođe i profesorka kreativnog pisanja, nagrađivani pisac kratkih priča i prva žena scenaristkinja u istoriji postojanja Marvel comics-a.

Pisac ovog teksta se slučajno susreo s knjigom “Bad Feminist”  koja nije prevedena na srpski i mora priznati da dugo nije čitao duhovitije, celebralnije i zabavnije tretiranje ozbiljnog sociološko-društvenog pitanja kao što je feminizam.

Grej je kroz svakodnevne situacije s velikim darom opisala kako feminizam nije samo nositi odrpane patike i psovati svakome majku ukoliko ne otvori vrata ženi već daleko ozbiljnija stvar koja prevazilazi svakodnevne predrasude. Ukoliko letujete negde drugde nego u Pefkišu gde je glavna literatura Informer od pre 3 dana otiđite u neku malo bolje opremljenu knjižaru i potražite knjigu na engleskom. Vredi svakog milimetra sagorele kože na plaži.

2. MOJ GENIJALNA PRIJATELJICA – Elena Ferante

moja_genijalna_prijateljica_vv

Za razliku od prethodnog romana, ovaj je preveden kod nas i dosta dobro se prodaje, ali ga autor ovog teksta nije čitao te ne može dati neko konrektno mišljenje o njemu sem komentara koje je našao na internetu, a većina govori o superlativima o knjizi. Narativ prati sudbinu dve napolitanske devojčice, Lile i Elene, i njihove borbe za individualnost u surovoj južnjačkoj klimi sredinom pedesetih godina prošlog veka. „Moja genijalna prijateljica“ je prvi deo Napolitanske tetralogije iste autorke gde, kroz Elenu kao pripovedača iz zrelog doba, priča o borbi žena da uspeju u tradicionalnom, zatvorenom italijanskom društvu. Pošto je Lila nestala knjiga ima i misterioznu potku tako da ovo izgleda kao win-win kupovina za odmor. Plus, koliko se može videti na online prodavnicama knjiga, nije ni toliko skupa.

1. SLUŠKINJINA PRIČA – Margaret Atvud

sluskinjina_prica-margaret_atvud_v

Fenomenalni distopijski roman jedne od najvećih kanadskih savremenih književnica nikako se ne uklapa u koncept „knjiga za plažu“. Alergorijski roman koji preispituje istoriju američke opštosti i moralnog licemerja kroz prizmu feminizma slobodno se može svrstati u ravan „1984.“ Džordža Orvela i jednu od najboljih distopijskih projekcija budućnosti američkog društva. Priča o Fredovoj, članici malobrojne kaste plodnih žena naterenoj na seksualno ropstvo zarad sumanute poslednje šanse obanvljanja nataliteta u razorenom, totalitarističkom Galadu, bivšim SAD, ekranizovana je dva puta: 1990. kao interesantan film Folkera Šlendorfa i upravo sada, kao prilično dobro gledana HBO serija.

Film je prilično dobar, serija onako (bez spojlera, ne brinite) pošto se pomalo nasilno fokusira na Trampovsku Ameriku, no najbolje je da ne gledate ništa od navedenog i ponesete roman na more.

Ukoliko vas snimi neki tip na plaži s njim to je apsolutna pobeda: em čitate dobru literaturu, em popularnu zbog serije, em ste preplalnula feministkinja. Šta ćete bolje?

*naslovna fotografija: Angello Lopez

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: