Da li imate preko 18 godina?

Šta gledati na Slobodnoj zoni?

Filmovi koji su uzburkali svetsku javnost, teme koje su pokrenule pitanja, festival gde je dozvoljeno da se misli.

Autor:
0
0

Ove jeseni, od 1. do 6. novembra, čeka nas 13. festivalsko izdanje Slobodne Zone u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ovogodišnji program Slobodne Zone obuhvatiće više od 40 igranih i dokumentarnih, kratkih i dugometražnih ostvarenja iz čitavog sveta. 

Od ponuđenih 40 skrećemo vam pažnju na 10 koje biste trebali da pogledate tokom trajanja festivala.

Dan oslobođenja

Travik, pozorišni reditelj, konceptualni umetnik i veliki obožavatelj grupe Laibach, uspeva u avgustu 2015. da spoji nespojivo – povodom 70. godišnjice oslobođenja Severne Koreje od japanske kolonijalne vlasti on posreduje, ugovara i organizuje prvi koncert jedne grupe sa Zapada u Pjongjangu. I ne samo to – uspeva da izdejstvuje da ova neverovatna avantura postane dokumentarni film. Članove kultne slovenačke grupe Laibach kojoj je pripala čast da uveliča jedan od najvažnijih datuma u istoriji Severne Koreje, u stopu prati filmska ekipa i beleži retke i dragocene trenutke iza kulisa „poslednje komunističke diktature“.

Rezultat je ironičan, duhovit i angažovan dokumentarni mjuzikl koji i o Severnoj Koreji i o Laibachu govori više od hiljadu reči. Brda su oživela sa zvucima muzike!

“Moje pesme, moji snovi u Severnoj Koreji. Dokumentarni mjuzikl o manipulaciji i revoluciji – aktuelan, provokativan, beskrajno zabavan i surovo ozbiljan u isto vreme”, kaže selektorka Branka Pavlović o filmu koji će otvoriti 13. izdanje Slobodne Zone.

Sreda, 1. novembar, Sava Centar, 20:00

Rupa u glavi

Nedovoljno se zna o tragediji Roma i Sinti naroda tokom Drugog svetskog rata. Desetine, stotine, čak i hiljade ljudi ubijani su kundacima pušaka, čekićem ili gasom, u koncentracionim logorima, na ivicama masovnih grobnica i pored puteva. Okruženi su ćutanjem. Godinama oni egzistiraju tiho, i jos uvek žive na marginama društva. Pa ipak, oni su preživeli i čuvaju svoja sećanja i ožiljke kao dokaz. Ov je film o njima i njihovoj tragediji.

“Njihovi ožiljci, i vidljivi i nevidljivi, podsjećaju i njih i nas, da nikada ne zaboravimo. Zaborav će biti najgore što možemo učiniti”, kaže reditelj ovog dokumentarca Robert Kirčof.

Petak 3. novembar / 19h / Dvorana Kulturni centar Beograda
Nedelja 5. novembar / 19:30h / Art Bioskop Kolarac

Čavela

Film u režiji Katrin Gund i Dareše Kjui je raskošni portret jedne od najvećih ikona meksičke tradicionalne muzike ujedno je i filmsko svedočanstvo o snazi volje i žudnji za životom. Čavela Vargas bila je prva pevačica koja je obukla pantalone i pončo na sceni i pevala pesme rančerosa do tada rezervisane samo za muškarce. Bila je ljubavnica Fride Kalo, inspiracija Pedru Almodovaru i njena muzika može se čuti u mnogim njegovim filmovima. Buntovnica božanskog glasa i najveća meksička zvezda svih vremena, koju su podjednako voleli i muškarci i žene. Teško da bi u jedan život moglo stati više strasti, bola i radosti. Katrin Gund i Dareša Kjui u ovom izvanrednom dokumentarcu koriste Čaveline pesme da ispričaju njen život – čak i ako nikada niste čuli za nju, u njima ćete se prepoznati. Pozdravljen ovacijama publike na Berlinalu, ovaj omaž jednoj izuzetnoj ženi neće vas ostaviti ravnodušnim.

“Mislim da ne postoji pozornica dovoljno velika za Čavelu”, napisao je španski reditelj Pedro Almodovar.

Četvrtak, 2. 11. 20h, Dom omladine Beograda

Gaza Surf Club

Još jedan film u kome dominira sjajna muzika je i Gaza Surf Klub,Filipa Gnadta i Mikija Jamina. Sniman u senci ratnih sukoba između izraelske vojske i Hamasa, film  govori o mladim ljudima koji spas od opsade, rata i verskog fanatizma pronalaze u surfovanju. Kako živeti odsečen od spoljašnjeg sveta, u stanju konstantne ratne opasnosti, godinama, decenijama? Ima li na ovom malom komadu zemlje i mora još nade? “Ako ima, pokažite mi gde je, ja je ne vidim”, kaže jedan od junaka filma Gaza Surf Klub. Kada oružje utihne i situacija se smiri, između polusrušenih zgrada i prevrnutih automobila put vodi do plaže u potrazi za onim pravim, savršenim talasom.

Surferi iz Gaze ne surfuju da bi se protivili sistemu ili nekom drugom, već to rade zato što vole i zato što im daje osećaj slobode.

Jedan od dvojice reditelja, Filip Gnadt, biće gost festivala Slobodna Zona i posle projekcije filma publika će imati prilike da razgovara sa njim o scenama surfovanja i sjajnoj muzici, situaciji u Gazi i teškoćama tokom snimanja kao i sudbinama glavnih junaka i junakinja ovog uzbudljivog filma.

Subota, 4. novembar, 20h, Dom omladine Beograda

Muškarci ne plaču

Ovo ostvarenje govori o borbi bivših boraca jugoslovenskih ratova sa posttraumatskim sindromom i predstavlja jedinstven osvrt na posledice raspada Jugoslavije. Film reditelja Alena Drljevića je nastao po motivima stvarnih događaja i sećanjima ratnih veterana, ali i reditelja i glumaca koji su i sami preživeli rat u bivšoj Jugoslaviji. Rezultat je rediteljski izvanredan film u kome briljiraju neki od najvećih glumaca iz  regiona  – Boris Isaković, Leon Lučev, Emir Hadžihafizbegović, Sebastian Cavazza, Ermin Bravo, Boris Ler, Ivo Gregurević, Primož Petkovšek… Film “Muškarci ne plaču” premijerno je prikazan na festivalu u Karlovim Varima na kome je oduševio i rasplakao publiku, osvojivši nagradu Cine Europa i Specijalnu nagradu žirija. U obrazloženju žirija između ostalog stoji: “Film je relevantan za budućnost Evrope kao zajednice i suptilan je komentar na negativne aspekte muškosti”.

Petak, 3.11. 21h, Dvorana Kulturnog centra Beograda

Božanski poredak

Ovaj film je švajcarski kandidat za Oskara 2018. i duhovita priča o Nori, mladoj supruzi, majci i domaćici iz jednog sela u švajcarskim Alpima koja se početkom sedamdesetih bori za pravo glasa za žene – najpre u svojoj kući a zatim i u široj zajednici. Do 1971. godine žene u Švajcarskoj nisu imale pravo glasa, a sve do 1988. mogle su da rade samo ukoliko bi im muževi to pismeno dozvolili, jer „takav je zakon“. Kada se i njen muž pozove na ovaj zakon i zabrani joj da se vrati na posao, Nora oseća da mora nešto da promeni. Uz pomoć prijateljica pokušava da se odupre poretku koji vlada od pamtiveka, što većina muških stanovnika shvata kao pretnju. Rediteljka nam uz pomoć sjajnog glumačkog ansambla pokazuje koliko je malih koraka potrebno na putu od samospoznaje do promena u društvu. Taj put je dug i trnovit, ali ponekad i urnebesno duhovit i inspirativan.

Filmsko ostvarenje “Božanski poredak”, rediteljke Petre Bjondine, pokazuje koliko je malih koraka potrebno na putu od samospoznaje do promena u društvu.

Četvrtak, 2.11. 21h, Dvorana Kulturnog centra Beograda
Petak, 3.11. 20h, Dom omladine Beograda

Dom

Zbog nemogućnosti plaćanja kredita ili režija, usled gubitka posla ili bolesti, svaka dvadeseta porodica u Hrvatskoj ostaje bez stana ili kuće. Rigorozni zakoni o izvršenju omogućili su bankama i ostalim institucijama da lakše dođu u posed nekretnina. Kad sistem zakaže, kad građanin više nema kome da se obrati i kad ga beskrupulozna administracija izbacuje iz kuće ili stana, u pomoć stižu aktivisti koji svojim telima sprečavaju da se deložacija sprovede. Film snimljen kamerama s lica mesta evidentira mučne scene u kojima kordoni specijalne policije primenom sile odvlače decu, žene, mlade, stare…čija je jedina želja da ostanu da žive u svom jedinom domu.

Četvrtak, 2. novembar, Art bioskop Kolarac, 17:30

Škola za buntovnike

U jednom od berlinskih dvorišta krije se jedna od najambicioznijih škola u Nemačkoj – srednja škola za obrazovanje odraslih, osnovana još 1973. A šta je to što je čini tako posebnom? U potpunosti je su je organizovali učenici, bez bilo kakvog finansiranja van škole. Učenici sami plaćaju svoje profesore i biraju šta žele da nauče. Nema direktora, hijerarihije, ocena, niti pritiska. Da li to funkcioniše? Proverite! Ovaj film sa mnogo emocija, energije i domišljanosti govori o radikalno drugačijoj ideji školovanja.

Reditelj ovog filma Aleksander Klajder (rođen 1975. godine) je upravo tamo završio srednju školu 2000. godine, veoma dobro poznaje tu strukturu i još je u kontaktu sa nekim profesorima.

“Berlin Rebel High School je prvi film o školi za obrazovanje odraslih. Ne samo da predstavlja važan doprinos tekućoj debati o obrazovanju u Nemačkoj i Evropi, već i daje uvid u bizarni, ali voljeni svet berlinske subkulture. Ovo je film o Berlinu, o Krojbergu, i o novom početku. On je poklon životu i sposobnosti promene”, ističe Klajder.

Petak, 3.11. 21h, Dvorana Kulturnog centra Beograda

Ada za gradonačelnicu

Film prati život Ade Kolau tokom jedne godine, od vremena kada je organizovala anti-iseljenički marš u Barseloni, pa dok nije osvojila mesto gradonačelnice. Intimni dnevnik, koji sadrži i njene lične snimke, daje nam privilegovani uvid u unutrašnjost rada platforme za nove građane, otkriva nam neverovatno putovanje gde su dve preovlađujuće teme objedinjene: istorijska pobeda političkih promena koje nastaju na jugu Evrope, i unutrašnja borba osobe da ne postane ono što je toliko puta kritikovala.

Četvrtak, 2. novembar, Dvorana Kulturnog centra Beograda, 17:00
Ponedeljak, 6. novembar, Dom omladine Beograda, 18:00

Ja nisam tvoj crnja

Ovo ostvarenje, kojim će biti zatvoren festival, je putovanje u istoriju crnaca, koje povezuje prošlost Pokreta za ljudska prava sa sadašnjošću i pokretom BlackLivesMatter. To je film koji ispituje zastupljenost crnaca u Holivudu i šire. I konačno, dublje sagledavajući povezanosti života i ubistava ovo troje lidera, Boldvin i Pek su stvorili delo koje dovodi u pitanje samu definiciju onoga što Amerika predstavlja.

Ovaj 93-minutni dokumentarni film, u kojem je narator Semjuel L. Džekson, potpuno je inspirisan nedovršenim rukopisom Džejmsa Boldvina “Remember This House” zbirku beleški i pisama koje je napisao sredinom sedamdesetih godina.

Ponedeljak, 6.11. 21h, Dvorana Kulturnog centra Beograda

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: