Da li imate preko 18 godina?

Sajam knjiga: Top 5 preporučenih naslova

Počinje 61. sajam knjiga u Beogradu, preporučujemo pet knjiga na koje bi trebalo obratiti pažnju.

7
1

Nemamo razloga da sumnjamo da će kvantitet domaće književne produkcije da izostane na ovogodišnjem, 61. sajmu knjiga. Međutim, to znači da ćemo i ove godine morati da se strpljivo i promišljeno probijamo do kvaliteta. Ova mala lista je spisak od 5 dobronamernih preporuka, a dalje, van njihovog opsega, stupate na svoju odgovornost. Srećno.

Pjuriti – Džonatan Frenzen (Dereta)

Izdavačka kuća Dereta nastavlja da na domaće tržište donosi dela Džonatana Frenzena i na predstojećem sajmu knjiga na njihovom štandu čekaće vas „Pjuriti“, poslednji Frenzenov roman  iz 2015. „Pjuriti“ nije nesrećna transkripcija imenice čistota, već ime glavne junakinje, a kroz ovu priču o njoj autor progovara o temama koje su za njega uvek relevantne: potraga za identitetom, porodica, odrastanje, tehnologije, politika…

Kao i u romanima „Sloboda“ i „Korekcije“, Frenzen se ispostavlja kao veoma pronicljiv analitičar savremenih društvenih fenomena, ili pak onih iz bliske prošlosti. Pjuriti je devojka koja želi da nađe sve nedostajuće elemente mozaika koji treba da u svojoj celini pokažu ko je ona zapravo. Živi sa majkom hipohondarkom, koja odbija da joj otkrije identitet njenog oca. Pjuriti, koja ostavljajući svoj dotadašnji život time može samo da profitira, jer mora da otplaćuje studentski dug od 130.000$, napušta sve. Regrutovana je za tajni hakerski projekat The Sunshine Project, koji  vodi Andreas Vulf (sam projekat liči na Vikiliks, a Vulf na Asanža). Odatle roman počinje da u svoje narativne tokove inkorporira i priču o Vulfovom poreklu, Nemačkoj pred pad Berlinskog zida i tajnoj obaveštajnoj službi Štazi. I dok se u priču upliću i novinari koji istražuju krađu nuklearne bojeve glave, kao i pregršt likova koji ravnomerno doprinose glavnom toku radnje, ali im je ostavljeno dovoljno mesta da pred čitaoca iznesu detaljnije i svoje egzistencije, sa sve Bolivijom u koju se Pjuriti i ekipa hakera sele – shvatamo da i ovaj put imamo pred sobom bogato Frenzenovo literarno delo koje ni u čemu ne podbacuje i ispostavlja sve ono što se od njega očekuje.

Sjajni dijalozi, pažljivo osmišljeni zapleti iz kojih proističe intenzivna i neodoljiva atmosfera, profili likova koji uverljivo portretišu ono tipsko u savremenom čoveku, i još mnogo toga što proističe iz izobilja Frenzenovih voluminoznih zamisli, kao da komunicira sa onom osnovnom identitetskom nedoumicom glavne junakinje i dubokoumno zamišljeno pita Ko smo mi, i šta nam se to, dođavola, dešava?

purity

Muhamed Ali: životna priča – Tomas Hauzer (Kontrast)

Početkom juna ove godine napustila nas je legenda. Zaista, opisuje li bolje bilo koja druga reč život i delo Muhameda Alija? Njegovi potezi u ringu su postajali termini i osnova bokserskog treninga. Njegove pobede su mitologizovane i odevane aurama predanja, poput onih od drevnom ratniku koji se nakon viševekovne patnje svog naroda pojavljuje sa bakljom slobode u ruci. Njegov angažman na polju borbe za slobodu govora, veroispovesti i ravnopravnosti menjao je američku naciju i njenu istoriju, odjekujući na globalnom nivou. Ko bi rekao, kako je sam Ali umeo da kaže, da će sve to poći za rukom jednom malom crnom dečaku iz Luivila, u Kentakiju?

Tomas Hauzer je najuticajniji sportski novinar Amerike, koji je pre pisanja Alijeve biografije već imao priliku da sarađuje sa slavnim bokserom, tako da kada mu je ovaj ponudio da napiše njegovu životnu priču, to je bio plodonosan nastavak njihove saradnje. Sama biografija je formalno donekle atipična – Hauzer je kontaktirao i intervjuisao skoro sve ljude koji su izvršili i najmanji uticaj na Alijev život, od porodice, prijatelja, bivših žena, oca i majke, do trenera, protivnika, promotera, novinara, slavnih ličnosti, političara i bivših predsednika Amerike. Njihovi iskazi i lični stavovi, preneti sa onom autentičnom uverljivošću vinovnika, izdeljeni su i ponovo složeni prema hronološkoj liniji Alijevog života, tako da se sagovornici uključuju u tok priče samo onda kada imaju nešto relevantno da progovore o određenoj temi ili događaju.

Ova knjiga želi da objasni i osvetli kako je Muhamed Ali postao jedna od najbitnijih ličnosti XX veka, analizirajući njegove uspehe iz višestrukih perspektiva, ali i njegove poraze, odricanja i stradanja. Možemo videti kako je Kasijus Klej postao Muhamed Ali, kako je plešući i poskakujući pobeđivao protivnike koje drugi nisu smeli ni da pogledaju u oči, kako je odbio da bude regrutovan za rat u Vijetnamu zbog čega mu je oduzeta šampionska titula, kako je sa lakoćom, duhovitošću  i pronicljivošću izgovarao rečenice koje su postajale svevremeni citati, kako je tri puta gubio i tri puta osvajao titulu najboljeg na svetu… Ali i kako ova legenda, u jednom surovom i bezdušnom vremenu, nikad nije odustala od vrlina poput dobrote, empatije, širokogrudosti i velikodušnosti.

Papa Satàn Aleppe, Hronika fluidnog društva – Umberto Eko (Geopoetika)

Kada je u februaru ove godine preminuo Umberto Eko, u Italiji je to bio dan nacionalne žalosti. Bez obzira čime se ovaj po mnogo čemu renesansni mislilac bavio – semiotikom, filozofijom, književnom teorijom, istorijom, sociologijom, pisanjem romana – uvek je to bilo ništa manje nego pionirsko, inovativno i – dragoceno. Takva je i poslednja Ekova knjiga, zbirka eseja, objavljena posthumno – Papa Satàn Aleppe.

Eko je uvek fanatično pristupao stvarima koje se čine neodgonetljivim, nespoznajnim, nemogućim za dešifrovanje. Zato ova knjiga i nosi ovakav naslov – u pitanju su uvodni stihovi sedmog pevanja Danteovog „Pakla“, za koje do danas proučavaoci književnosti nisu našli adekvatno objašnjenje. Ali Eko ima i određeno poštovanje prema neodgonetljivostima. Njega ona sama po sebi očarava i on se često bavi više time zašto je nešto neodgonetljivo, nego šta je sama odgonetka. To se vidi i po izboru njegovih tema. Uvek su to fenomeni današnjice, najšireg kulturološkog i filozofskog opsega, koje mi ne uspevamo da razumemo, zato što ne živimo sa njima, ni uprkos njima, nego kroz njih – 9/11, tajna udruženja, internet pornografija, Tviter i Fejsbuk, Berluskoni, terorizam, islamski fundamentalizam, sloboda medija, izbeglička kriza…

Kako Umberto Eko pristupa analiziranju ovih društveno-političkih pojava u Papa Satàn Aleppe, možda je najbolje dočarao pisac i esejista Tim Parks, za Gardijan: „Dok počinjemo svaki novi članak, osećaj je kao da smo u bučnoj učionici, u onom trenutku kada stigne profesor i odjednom nastupi tišina. Eko prilazi i seda za veliki sto ispred nas. Ako nas je čuo da psujemo, on će ispitati naše nepristojne reči. Ako nas je čuo da blatimo jedni druge, on će izneti sažeti pregled uvreda koje smo koristili.“ Večito radoznao, podjednako zainteresovan za srednjovekovnu književnost, filozofiju i umetnost, kao i za popularnu kulturu, Eko nas je napustio ne bez pozdrava, već sa još jednom knjigom superiornih i beskompromisnih uvida u vreme koje nam je dodeljeno.

eco-ultimo-libro-1132x670

Slučaj Kukocki – Ljudmila Ulicka (Arhipelag)

Ljudmila Ulicka je veliko ime ruske savremene proze. Ova autorka se neretko pominje i kao s pravom očekivani laureat Nobelove nagrade za književnost. Njen roman Slučaj Kukocki objavio je Arhipelag u svojoj glasovitoj ediciji „Sto slovenskih romana“, i puno je razloga zbog kojih treba obratiti pažnju na njega.

Najpre zbog centralne tematike kojom se bavi, a to je položaj i prava žena. U ovom konkretnom slučaju, radi se ginekologu Pavelu Kukockom, koji je svoju karijeru posvetio borbi za dekriminalzaciju abortusa u Staljinovoj Rusiji, po cenu da svojom ilegalnom aktivnošću kojom spašava živote hiljada žena sebi potpiše političku i ko zna još kakvu presudu. Tu ne možemo a da se ne zapitamo nad temama, danas i te kako aktuelnim, o pravama žena nad sopstvenim telom, i odatle o njihovim pravima na adekvatnu i profesionalnu medicinsku negu. Osim toga, Ulicka piše u najboljoj tradiciji ruskog romanesknog stvaralaštva, pogotovo kada govorimo o tretmanu motiva porodice u toj nacionalnoj literaturi. Doktor Kukocki spašava od smrti ženu po imenu Elena, zaljubljuje se u nju i prihvata njenu kćerku Tanju. Ali po onom večitom tolstojevskom usudu, pitanje srećne i nesrećne porodice ovde se razvija u upravo takvoj genezi, takvom redosledu: familijarna bliskost biva dezintegrisana alkoholizmom Kukockog, Eleninom bolešću i Tanjinim napuštanjem studija i pristupanju boemskoj i dekadentnoj jazz sceni Lenjingrada. Na kraju, pažnje vredna jeste i dugačka istorijska nit koja prožima fabulu, sa jedne strane prateći ovu porodicu od perioda između dva svetska rata, pa sve do poznog XX veka, a sa druge starne vraćajući se daleko u prošlost, sve do jedne drevne civilizacije sa obala Crnog mora.

Potvrda o kvalitetu ovog romana je i nagrada Ruski Buker, koji je Ulickoj dodeljen 2002. godine. Ubedljivost tretmana ove problematike sigurno proističe i iz obrazovanja i profesionalne karijere autorke, koja je biologičarka i koja je dugo radila kao genetičarka. Njena spisateljska veština je to znanje maestralno uklopila sa moralnim, etičkim i političkim aspektima pojedinca koji je zatečen u neprijateljskim ideološkim prilikama, sa svojim humanim i altruističkim idealima. Kolizija te dve stvari neminovno ispisuje njegovu sudbinu.

ludmila

Divlji detektivi – Roberto Bolanjo (LOM)

Stvaralaštvo čileanskog književnika Roberta Bolanja tiho i nenametljivo sve više i više se širi svetom, prevodi se, čita se, doštampava se, o njemu se polemiše – a zahvaljujući izdavačkoj kući LOM i Srbija je deo te poželjne zaraze. Nakon što smo imali prilike da čitamo Čile noću, 2666 i Amaliju, sad je pred nama voluminozni, trotomni roman Divlji detektivi.

Dve stvari po kojima je Bolanjov rukopis prepoznatljiv su česti autobiografski momenti i dugačke, stilizovane, poetičke rečenice, a u Detektivima toga ima u izobilju. Nižu se stranice pune rečenica koje često uspevaju da inficiraju i pasuse solidne dužine, a u kojima pratimo pesnika Artura Belana (Bolanjov alter-ego), jednog od osnivača pesničke skupine poznate pod imenom „visceralni realisti“, i njegovog saborca i pesnika Uliksa Limu (lik baziran na pesniku Mariju Santjagu, prijatelju Bolanja). I cela postavka romana je postavljena na polifoničnim uvidima u lik i delo ove dvojice literarnih odmetnika koji krstare Latinskom Amerikom sredinom sedamdesetih godina XX veka, skrećući povremeno i do Evrope, Bliskog Istoka… Knjiga menja formu, stil, sredstva kojima iznosi povest glavnih junaka – dok najpre kreće kao dnevnički unos mladog pesnika opčinjenog „viceralnim realistima“, odjednom se pretvara u buku višeglasja koja iz mnogostrukih uglova osvetljava dva književnosti i avanturi odana osnivača pomenute pesničke grupe. Roman takođe mistifikuje svoje junake, često osporavajući ono što smo o njima do tada saznali (da li su ili nisu pesnici, revolucionari, dileri, ludaci), a sa druge strane pušta ih da nestanu sa radara fabule, da se negde izgube, i onda ponovo iskoče niotkuda i završe, recimo, kao Lima, negde na klupi u Meksiku, u razgovoru sa Oktaviom Pazom.

Njihovi životi nisu nimalo lagani, lutanja i avanture po pravilu uvek uzimaju svoj danak, a Bolanjo među svojim junacima gradi veze koje ne mogu biti prekinute političkim, emotivnim, ideološkim ili istorijskim zapletima u koje se zaleću. Te veze, i to je ono što se čini podvučenim u Bolanjovim porukama, čvrstim i neraskidivim čine naizgled prozaične, od svakodnevice neraskidive stvari, kao što su odrastanje u istom gradu, zajedničko lutanje, recitovanje poezije, rivalstvo, pušenje marihuane i mnogo, mnogo… mnogo čitanja i pisanja.

bolano

* cover photo: Ermin Celikovic

Lajkuj:

Komentari:

  1. stF1 says:

    Ili ova varijanta:

    “Mnogo puta sam čula rečenice Odlična je to knjiga ili sjajan je pisac, ali neće ga deca razumeti! Po mom mišljenju, ima odličnih dela domaće i strane književnosti, žanrovski raznolikih i svežih, koje treba uvrstiti u programe obavezne lektire, ali čini se da do toga još dugo neće doći. Zašto vas drže podalje od određenih dela, ne znam, ali smatram da bi vas uvođenje novih naslova u lektiru (u kojoj već više od 20 godina nema promena) itekako moitvisalo na čitanje, ali, bar se, čitajući ovaj članak otmite, prepustite letu i dobrim knjigama, opustite se, uživajte u uzbudljivosti, provokativnosti i intelektualnim izazovima i pobegnite od rutine.

    Let’s begin!”

    http://zabaviste.wordpress.com/2016/07/20/provedite-leto-uz-knjigu-varijanta-2-ukljucite-mozak/

Ostavite komentar:

Slični članci: