Da li imate preko 18 godina?

Situacija na televiziji je, izgleda, takva da je satanin sin morao da siđe na male ekrane

UPOZORENJE: Neke od serija su stvarno nepodnošljive!

2
0

Da ne bi kanala za koji prosečan internet gledalac jedva i da je čuo, ja za ovo izdanje o novim serijama ne bih morao ni deset sati da sedim pred televizorom.

Crowded (NBC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: Jedva jednu (koja traje jedva 20 minuta)

LIČNA KARTA: Suzanne Martin, autorka semi-gerijatrijskog sitkoma Hot In Cleveland.

BEFORE: Na početku epizode mama i tata drame što njihove dve odrasle ćerke napuštaju porodično gnezdo, a raduju se što se tatini roditelji konačno sele na Floridu. Ne treba biti mnogo pametniji od vazne za cveće pa pretpostaviti da će se u šouu koji se zove Crowded svi oni ubrzo vratiti u tatinu i maminu  kuću i pokvariti im planove da od podrumske prostorije naprave igraonicu za odrasle.

AFTER: Tata je kao terminator kome je istekao rok. Ili baterija. Mama (konobarica Arlene iz True Blood) preglumljuje u pogrešnom fazonu. Ćerke jesu seksi, ali su i isto toliko iritantne. Ali ovde sem re-kombinacije gomile sitkom klišea nema trunke ičega drugog. Do te mere da više ne znam ni šta bih još napisao.

Damien (A&E)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: Bože, oprosti mi na obe odgledane epizode.

LIČNA KARTA:  TV nastavak Richard Donnerovog horora Omen, u adaptaciji Glena Mazzare koji je za potrebe televizije već preuredio jedan filmski hit (oskarom nagrađeni Crash).

BEFORE: Trideset godina kasnije u odnosu na  “oridžin stori” Damiena, dečaka antihrista (iako Damienove godine u seriji ostavljaju utisak da je prošla barem dekada manje), saznajemo da je Damien ratni fotograf, i to ni manje ni više nego u popularnoj Siriji. Tokom jednog sukoba vlasti sa narodom, Damiena spopada neka demonolika baba u crnini, za koju se potom ispostavlja da je bila stalni statista svih njegovih fotografija po svetu, ali i iz mladosti. Nemio događaj potom inicira i seriju drugih, a Damien počinje da shvata da je neki đavo ušao u njega.

AFTER: Damien očigledno stiže sa nadom da će kao i Bates Motel uspeti da ovom relativno nepoznatom kanalu dovuče još (mlade) publike u klimi u kojoj horor sadržaji na teveu uživaju priličnu popularnost. Serija izgleda kao da bi trebalo da parira sličnim hororastim sadržajima na CW kanalu, u kojima su mladi i prelepi obično i zgodni monstrumi ili nesrećni “mešanci”. Međutim, geneza antihrista teško može gluplje i anahronije da se razvija nego ovde, uz još uvek neponuđeno rešenje na koji način će pošteni gledalac da brine i strepi za sve nepobedivijeg sina satane. Najstrašnije za sve nas će, ipak, biti ako je neko zamislio da će ovaj početi da prolazi kroz moralne krize nemoćan da promeni ono što mu je poreklo donelo. Strava i užas. Ali ne kakve ste očekivali.

Flaked (Netflix)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2

LIČNA KARTA: Autori su Will Arnett, koji igra glavnu ulogu, i Mitch Hurwitz, autor (prehvaljenog?) Arrested Development

BEFORE: Prve dve epizode otkrivaju po nešto, ali ne naslućuju baš o čemu je ova serija. Will igra nekakvog prodavca/ galeristu koji je pre deset godina vozeći pijan u saobraćajnoj nesreći ubio čoveka. To ga je otreznilo i otada on, na molbu države Kalifornije, vozi bajs, pije kafu, ne deluje da privređuje bogznašta i radi kao supervizor lokalne AA zajednice. Ima jednog prijatelja sa kojim deli dvorište, nekoliko devojaka muva se oko njega kao potencijalni “love interest” i sve manje-više deluje kao kalifornijskim suncem osunčan dramedy o krizi srednjih godina.

AFTER: Mislim da sada već ozbiljnije možemo da govorimo o nekoj vrsti “slacker dramaturgije”, koja iz nekog razloga bira L.A. ili Kaliforniju za svoj seting. Aktuelne serije poput Baskets, Enlightenment, donekle Togetherness, možda i You’re The Worst za glavne junake imaju umetnički nastrojene tipove koji prolaze kroz ozbiljne personalne i emocionalne krize. Dramaturgija epizoda skoro da ne postoji, već se više radi o nekakvom emocionalnom putopisu njihovog dana, sa dešavanjima protkanim tragikomičnošću koliko i vrlo neobično emotivnim momentima. A čitav koncept je dosta bezobrazno nenametljivo plasiran kao skoro filozofski osvrt na podjednako neinspirativna vremena u kojima živimo. Ako ste u stanju da lično saosećate, nije loše, ali bojim se da će većina ovo diskvalifikovati kao sviranje kurcu.

Outsiders (WGN America)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA:  8 (i preostalih 5 ću)

LIČNA KARTA: Sa kanala koji nastavlja da favorizuje serije sa jednom rečju u naslovu. Pre Outsiders, imali smo Salem (nije loše) i Manhattan (nije dobro), a stigao je i Underground (nema veze sa Kustom, vidi dole). Paul Giamatti je jedan od izvršnih producenata. A jednu od glavnih uloga igra Ryan Hurst, Opie iz Sons Of Anarchy.

BEFORE: Serija ima vrlo zanimljiv seting. Nalazimo se u rednečkom krajoliku Kentakija u blizini izmišljenog gradića Blackburga. U gradu, u poprilično opskurnim, ali civilizovanim, uslovima žive relativno normalni Ameri. Svesni da se u šumama i planinama iznad grada nalazi čitava paralelna civilizacija “redneka” koji izgledaju kao predaci, recimo, SOA ekipe. Njihov lider tzv “Bren’in” je žena (veštica/ šaman/ vrač…), uređenje i običaji neo-pećinski, uz neobično selektivan odabir “modernih oruđa” koji su uključeni u njihov život (kvadovi i oružje može, ali televizori i mobilni ne).

AFTER: Kad malo bolje razmislim, kao i u većini WGN produkcija i ovde je ogromno preklapanje između teme i setinga tj ovo drugo dosta utiče na privlačnost same serije. Čak i kad siđemo “do grada”, sve je i dalje sirovo ružno i prljavo. Sam zaplet (rudarska korporacija ima nameru da protera Farrellove sa planine) pruža dovoljno materijala za interpretacije, od problematizovanja ljudskih sloboda, eko-revolucije, do rogobatnog ustrojstva “malih zajednica”. Ali Outsiders i dalje nije našao dovoljno dramskog zamaha i autentičnosti, mahom pokušavajući da se bavi arhetipskim tamo gde bi mnogo bolje pasovalo nešto modernije i bizarnije. Deluje da je to boljka većina WGN-ovih serija. Svejedno, u mojoj post-SOA žalosti ovo je dovoljno kompetentna zamena.

Shadowhunters (Freeform)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: Jedna, i sve više od toga je previše ako nemate manje od 18 godina.

LIČNA KARTA: Ed Decter je kreirao seriju. To što je čovek napisao scenario za There’s Something About Mary moglo bi da vas zavede da i ovde imate velika očekivanja.

BEFORE: Kao u tisućama sličnih serija namenjenih tinejdžerima i ovde imamo jednu spešl devojku neobične biografije (mama šedouhanterka, tata demon) koja za svoj 18-ti rođendan (or whatever) saznaje ko je i šta je našavši se u srcu borbe koju Shadowhunters vode protiv demona koji žele da naude svetu ljudi. Devojka ima prijatelja štrebera, koji treba da generiše humor. Okružena je zgodnim momcima i, naravno, da se glavni od njih nameće kao njen budući momak.

AFTER: Gledali ste Vampire Diaries i sve varijante istog- Twilight, Hunger Games, Divergent. Ili, makar, Buffy. Ako jeste, sumnjam da ćete imati živaca za ovo. Ako niste, bolje pogledajte bilo šta od pobrojanog nego ovo. Ali to je samo mišljenje čoveka koji bi mogao da bude otac željenoj ciljnoj grupi.

Underground (WGN)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 3 (i gledam i dalje)

LIČNA KARTA: Sami autori nisu mnogo zanimljivih biografija (tu i tamo po neki scenario za Heroes ili Helix), ali možda će vam biti zanimljivo da znate da je poznati TV reditelj Anthony Hemingway režirao sve do sada emitovane epizode (što ga ne čini True Detectiveom ili The Knickom, ali nije nebitno). John Legend i Akiva Goldsman su dvojica od sedamanest izvršnih producenata.

BEFORE: Smešten u zlatno doba ropstva u Americi (deceniju pre Građanskog rata, mislim) Underground se kroz dva paralelna toka bavi grupom robova koji na jednoj južnjačkoj farmi kuju planove o bekstvu na slobodni Sever i bračnim parom Severnjaka koji potpomaže bekstva i asimilaciju pobeglih robova među slobodne građane. Prizori krajnje ponižavajućeg života robova i bahaćenja Južnjaka na momente su miksovani sa bizarnim scenama poput one kada vlasnik farme i robinja-šefica posluge imaju role-play seks u podrumu.

AFTER: Underground dolazi kao logična posledica pojačanog televizijskog interesa za afro-američke sadržaje i bilo je pitanje kada ćemo stići do “korena problema”. Očigledan društveni angažman fino je upokovan u mešavinu soup-opere i dramatične akcije, i jedini nebulozan momenat predstavlja dosta zlosrećno sproveden koncept podvlačenja modernih hitova ispod kostimiranog sadržaja. Problem nije u preoštroj implikaciji postupka koliko u prečesto očajno realizovanim kombinacijama slike i hitova.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: