Da li imate preko 18 godina?

TOP 10 PREDSTAVA

Najbolje u pozorištima do kraja sezone

0
0

Uoči sastavljanja ovog spiska preletala sam u glavi kroz ne samo kvalitetne, već vrhunske predstave koje sam imala prilike da gledam u Beogradu. Pomislila sam – odlična prilika da skrenem pažnju na sve ono što je ljudima promaklo ili ostalo skriveno. Prosto se to nekad desi – filmovi i knjige koji prođu nekako ispod radara, neprimećeni, a onda nekoliko godina kasnije ih neko digne iz mrtvih i pokrene talas interesovanja. Međutim, predstave nemaju tu privilegiju. One postoje u trenutku, a trenutak zavisi od interesovanja i kupljenih karata. Za razliku od knjige ili filma, izvođenja koštaju i finansijski i energetski i emotivno. Igranje pred praznom salom troši glumca jednako koliko i kasu pozorišta. 

Kada sam svoju mentalnu listu sela da prenesem u ovu tekstualnu sačekalo me neprijatno iznenađenje: veliki broj predstava iz ove i prethodne sezone je ugašeno. “Zločin i kazna” Ane Tomović, “Grobnica za Borisa Davidoviča” Ivice Buljana, “Zoran Đinđić” Olivera Frljića su samo neki od zaista izvanrednih ostvarenja koja su zaslužila da se u Beogradu igraju godinama i godinama.  Kada ih nisam našla na repertoarima kontaktirala sam neke od autora ili glumaca i saznala da veliki broj njih visi o koncu. Možda će se obnoviti u narednoj sezoni, ali vrlo moguće da ne. Umesto ovog spiska poželela sam da napišem veliki tekst upravo na tu temu, međutim, bolje da iskoristim priliku i preporučim bar deo onog što je vredno vremena i odlaska. Ipak, šerovanje ovog teksta može da znači promociji, ali neće održati umetnost u gradu. Ne dozvolite da dobre stvari potonu zato što vas mrzi da izađete iz kuće. Podržite ono što valja.

Hinkeman: Šta mora neka bude

 hink

Toler je napisao dramu sa mišlju o budućnosti Nemačke. On je duboko zazirao od nacionalizma, vrlo rano je počeo da govori kako protiv Hitlera, tako i protiv političke i društvene elite koja je odbijala da se sa Hitlerom obračuna, već mu je davala parče po parče prostora i vlasti verujući da on neće želeti više. U Nemačkoj su se, u međuratnom periodu, ideologije međusobno takmičile sa svojim vizijama o budućnosti Nemačke. Pobedila je najnasilnija i najekstremnija i svi znamo kako se to završilo. Ne može se reći da se u današnjoj Srbiji bilo ko na bilo kojoj od javnih „scena“ nudi na osnovu svoje vizije budućnosti.

Jesmo li mi ili nismo bili u tim ratovima? Jesu li ratni pohodi, pobede, zločini, pljačke i porazi rađeni u naše ime ili nisu? Šta je odgovornost ovog društva prema svemu tome? Ima li je? Da li je moguće govoriti o zločinima, a da se ne pominju i ne zloupotrebljavaju žrtve? Da li se ovde računaju samo „naše“ žrtve ili i žrtve i zločini? Šta su to „naše“ žrtve? Šta je ovo društvo uradilo za njih? Da li su one „naše“ uvek ili samo kada treba skrenuti razgovor sa teme „naših“ zločina na „njihove“ zločine? Ova pitanja zvuče retorički, pogotovu ako se posmatraju sa ideološke pozicije, ali ona su ozbiljna i stvarna i na njih ovo društvo ne želi da dâ odgovor. Čak se više i ne smatra da je odgovor potreban. A čak i da se pruži odgovor, da li za njim slede neki postupci?

Tekst: Vuk Bošković / Režija: Andrej Nosov

Igraju: Milan Marić, Milena Živanović, Svetozar Cvetković, Aleksandra Janković, Miloš Đurović, Jovana Gavrilović

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

Život stoji, život ide dalje

zivot-stoji

Nova drama Filipa Vujoševića, „Život stoji, život ide dalje“, bavi se položajem umetnika u osiromašenoj srpskoj tranziciji iz koje se, kako izgleda, nikada ne izlazi. Preispitujući aktuelne pozorišne trendove, od kojih je vodeći taj da predviđeni budžet iznosi minimum dinara, četvoro junaka uz opori humor postavljaju sebe pred publiku pokušavajući da pokažu kako izgleda napraviti predstavu na temu o kojoj se ne da govoriti bez knedle u grlu. Pored toga što se drama bavi položajem samostalnih umetnika u njoj se otvaraju i lične teme koje se prvenstveno tiču gubitka – gubitka posla, kreativnosti, voljene osobe, ljudskog dostojanstva, svesti o vremenu u kojem živimo.

Tekst: Filip Vujišević / Režija: Jelena Bogavac

Igraju: Suzana Lukić, Miloš Timotijević, Aleksandar Đinđić i Slaven Došlo

BITEF TEATAR, Skver Mire Trailović 1

Čekaonica

cek

Inspirisan komadom nemačkog autora Klausa Pola “Waiting room – Germany”, koji je nastao iz ispovesti ljudi koji su se po ujedinjenju Nemačke našli u novom sistemu i novoj državi, još uvek čekajući odgovor na to što su godinama očekivali, Boris Liješević počinje da istražuje na koji način su naše promene uticale na lične živote ljudi u Srbiji na početku dvadeset prvog veka. Intervjue je zajedno sa dramaturgom Brankom Dimitrijevićem obrađivao, kako bi od iskaza postali dramski monolozi.

Autori: Boris Liješević i Branko Dimitrijević

Igraju: Branka Šelić, Nebojša Ilić, Bojan Žirović, Jelena Trkulja

ATELJE 212

Dnevnik o Čarnojeviću – Miloš Lolić

DNEVNIK

Dnevnik o Čarnojeviću (1921) je roman o mladom intelektualcu koji se našao u vrtlogu Prvog svetskog rata. Crnjanski sprovodi postupak paralelnog pričanja doživljavanja detinjstva i dečaštva doratnih godina – sa jedne strane, i slika i doživljaja rata – s druge. Pisan u prvom licu i u naglašeno emocionalnom tonu, ovaj roman ostavlja utisak izrazito lirske autobiografske poeme. Prvi roman Miloša Crnjanskog, delo nesvakidašnje forme i sentimenta, već posle prvih burnih reakcija kritike, dospelo je u same vrhove srpske književnosti. Atmosfera poratne „izgubljene generacije“ i lirski govorni ritmovi kakve je dao Miloš Crnjanski, prvi put na pozorišnoj sceni isijavaju iz glumačke igre u duhu čiste iskrenosti.

Predstava Dnevnik o Čarnojeviću zasigurno je korak dalje u radu s glumačkim ansamblom višestruko nagrađivanog reditelja Miloša Lolića.

Tekst: Miloš Crnjanski / Režija: Miloš Lolić

Igraju: Vojislav Brajović, Branislav Lečić, Nikola Đuričko, Vojin Ćetković, Milan Marić, Stefan Bundalo, Hristina Popović, Jelena Ilić, Milena Živanović, Marko Grabež

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

Majka hrabrost i njena deca

majka

“Majka hrabrost najveći anti ratni komad svih vremena. Aktuelan je sada i uvek, jer je rat zlo koje preti da satre civilizaciju. Breht je kao vrlo mlad bio bolničar u Prvom svetskom ratu i ono što je video obeležilo ga je za ceo život, pa je prvobitni naslov ovog komada bio “Užasi rata”. Napisao ga je 1939. kao upozorenje u klimi pred novi rat, a uz snažnu atniratnu poruku prikazao je i društvene mehanizme koji stoje iza sukoba. Breht je naslov promenio da bi privukao publiku, da se što više ljudi suoči sa tim šta donosi rat, jer je verovao da je svet promenjiv, da je takozvani mali čovek taj koji može da ga menja i da bude brana ratu.

Drama prikazuje kako društveno-političke okolnosti bacaju malog čoveka u različite situacije, kako on svemu može da se prilagodi i preživi, a takodje govori o onima koji ne pristaju, pokazujući duboko humanističko uverenje da mali čovek može da menja istorijske okolnosti, izjavila je rediteljka.”

Tekst: Bertold Breht / Režija: Ana Tomović

Igraju: Dušanka Stojanović Glid, Jelena Trkulja, Milutin Milošević, Mladen Sovilj, Nikola Vujović, Darko Tomović, Hadži Nenad Maričić, Slobodan Beštić, Gojko Baletić, Nebojša Kundačina, Milenko Pavlov, Nada Šargin, Dragan Nikolić, Suzana Petričević, Tanasije Uzunović, Pavle Jerinić

NARODNO POZORIŠTE

Zmajeubice

zmaje

Komad, zasnovan kao „junački kabare“, neka vrsta ironičnog časa istorije, priča poznatu priču o atentatu uzavrelim poetskim jezikom kojim se iskazuje ključni zahtev – zahtev za slobodom. Nije reč o istorijskoj drami, nego o savremenom komadu koji tematizuje i preispituje poziciju današnjeg mladog čoveka u odnosu na taj vrhunski zahtev – biti slobodan. Na scenu bivaju izvedene istorijske ličnosti, zaverenici-mladobosanci, ali i svet običnih ljudi i njihovog različitog odnosa prema događaju i njegovom suštinskom značenju. Koloplet likova i situacija podrazumeva osam izvođača koji igraju gotovo nekoliko desetina likova i pojava.

Tekst: Milena Marković / Režija: Iva Milošević

Igraju: Nikola Rakočević, Mirjana Karanović, Radovan Vujović, Srđan Timarov, Dubravka Kovjanić, Milan Marić, Jovana Gavrilović

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

Bela kafa

kafa-3

“Ovaj komad je, vrlo verovatno, najintimniji Popovićev komad, jer obrađuje dve teme, Drugi svetski rat i Goli otok. Aleksandar je, kako sam tvrdi, preživevši oba stradanja, posvedočio scenama izazivanja onog najanimalnijeg iz svakog ljudskog bića, kako predatora tako i žrtve. On ipak obrađuje ove teme kroz prizmu jednog prostora i jedne atipične a opet jako prepoznatljive srpske porodice. Jer porodica je nukleus društva. Sistematsko uništavanje iste je tema koja mene intrigira. Pozorište je idealno mesto da kreativnim procesom proniknemo u dubinu kolektivnog stradanja jednog naroda, kroz individualne sudbine šestočlane srpske građanske porodice koja odavno ne postoji. Na kraju komada Aleksandar Popović postavlja pitanje „ko smo“. Ja nemam odgovore.” Milan Nešković

Tekst: Aleksandar Popović / Režija: Milan Nešković

Igraju: Branko Vidaković, Olga Odanović, Pavle Jerinić, Vanja Ejdus, Nenad Stojmenović, Nada Šargin

Otelo

cetko-header

Otelo je jedna od četiri velike Šekspirove tragedije, besmrtna priča o ljubomori, strasti, zavisti i mržnji s Vojinom Ćetkovićem u ulozi Otela i Nikolom Đuričkom u ulozi Jaga – obojicom na vrhuncu i u punom sjaju svog glumačkog umeća – i u režiji Miloša Lolića, jednog od najuspešnijih i najuzbudljivijih reditelja mlađe srednje generacije.

Tekst: Vilijam Šekspir / Režija: Miloš Lolić

Igraju: Vojin Ćetković, Nikola Đuričko, Milena Živanović, Branislav Lečić, Goran Daničić, Radovan Vujović, Dubravka Kovjanić, Ljiljana Međeši, Nikola Rakočević, Dubravko Jovanović, Stefan Bundalo, Dejan Dedić, Ivan Pantović

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

Avgust u okrugu Osejdž

final_dsc_9971

Avgust u okrugu Osejdž savremenog američkog pisca Trejsija Letsa je drama o komplikovanim međuljudskim, ljubavnim i porodičnim odnosima koja se odvija jednog avgusta u malom okrugu u Americi. Priča o mračnoj istoriji jedne porodice, o ženama jake volje koje je život odvojio, a porodična kriza ponovo vratila u kuću u kojoj su odrasle donela je piscu pored mnogobrojnih nagrada, i onu najprestižniju – Pulicerovu nagradu za 2008.

Tekst: Trejsi Lets / Režija: Ljiljana Todorović

Igraju: Dara Džokić, Anita Mančić, Branimir Brstina, Jelena Petrović, Jelena Đokić, Milica Mihajlović, Branka Šelić, Mladen Andrejević, Dejan Dedić, Isidora Minić, Marinko Madžgalj, Nenad Ćirić, Dragan Nikolić

ATELJE 212

Razbijeni Krčag

Razbijeni-krcag-Nebojsa-Glogovac-Marko-Janketic-foto-Nenad-Petrovic

“Klajst je blizak pučkom teatru. On Razbijeni krčag u podnaslovu naziva: „vesela igra“. Ako pogledamo Klajsta i vreme u kom je pisao, uz neprikosnovene veličine, kao što su Gete i Šiler, on zapravo predstavlja jednu kontru i jedan usamljeni, individualni glas, koji ne polazi od romantičarskih tema, od kojih polazi većina njegovih savremenika, već ide zaobilaznim, donjim putem, iz naroda, i, ja bih rekao, jednom daleko neposrednijom stazom. On kreće iz seciranja celokupnog društva: i najnižeg njegovog sloja, kao i ljudi sa samog vrha vlasti. Otud tu i seljaci, i sudije, i revizori iz glavnog grada itd. Tako da je to zapravo jedna čitava galerija likova, koji predstavljaju celu zemlju i ceo sistem. I po tome Klajst i jeste autentičan.” Igor Vuk Torbica

Tekst: Hajnrih fon Klajst / Režija: Igor Vuk Torbica

Igraju: Nebojša Glogovac, Svetozar Cvetković, Vladica Milosavljević, Ljubomir Bandović, Marko Baćović, Jovana Gavrilović, Marko Janketić, Lazar Đukić

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: