Biblioteka Barbi Marković

Barbi Marković čita u vozovima i autobusima. Ona čita u avionima i ostalim čekaonicama na relaciji Beograd – Beč. I na jezicima koji se govore u prostoru između. Nikada se nismo srele, ali je zamišljam sa teškim prtljagom. I da se nikad ne dosađuje.

Posvećeni čitalac u njoj probudio je želju za pisanjem. Njeno prvo književno delo nastalo je kao plod pažljivog čitanja, a prvi lik zvao se Nosorogomravopticočovek. Kada piše, Barbi i sebe i nas zabavlja štivom koje je na nju ostavilo utisak. U tome je čak postala ekspert. Njen prvi roman „Izlaženje“ predstavlja književni remiks novele Tomasa Bernharda „Hodanje“, dok se u drugom romanu „Superherojke“ naziru siluete stripova o superherojima, čuje eho Deblina, Pekića i verovatno još mnogih čije glasove nisam prepoznala. Barbi nas vodi u gradove koji se hvale svojim čudovištima i vremena koja nam diktiraju svoje manifeste. Sve to predstavlja nam kao ples tekstova i citata, pisama i glasova, nesvesnog koje nas može spasiti ili odvući u propast. Kada zaklopi korice, čitalac će sigurno znati koliko košta svaki pojedinačni proizvod iz Burger Kinga i moći da ponovi glavne fraze klupske scene. Jer njena književnost živi, prolazi pored bilborda, sedi u zadimljenim pabovima, sluša izgrebane ploče i gleda televiziju.

U Barbinoj biblioteci kriju se knjige na srpskom, engleskom i nemačkom. Kriju se knjige koje možda nikada nećemo pročitati. Možda se tu kriju i njene buduće knjige. Ako ih već nije spakovala u putnu torbu.

Na rubu sveta sede ljudi i smeju se (Am Weltenrand sitzen die Menschen und lachen) – Philipp Weiss

Neko mi je rekao da je u pitanju megalomanski projekat i da je dobar. Knjiga je upravo izašla, čitam prvi od pet tomova i sviđa mi se. Ne znam šta ću misliti na kraju. Sviđa mi se fragmentarno leksikonsko ja mlade inteligentne žene s kraja 19. veka i njeni susreti s patrijarhatom, nacionalizmom, ljubavlju i revolucijom. Kroz istorjisku građu se mestimično pomalja današnje iskustvo i donosi utehu.

Nula koma nešto (Null komma irgendwas) – Lavinia Braniste

Apsurdni život zaposlenih u zemlji u tranziciji, balansiranje između potrošackih želja i nedostatka privatnog života; korupcije i administracije; hijerarhije i prijateljstva; poslovanja na svetskom nivou i neprofesionalnosti. Ova knjiga nudi odlaske na posao, ljubavne neuspehe i ostale stvari, ali Lavinia Braniste (koja se zapravo bavi prevodom) vlada svedenim stilom bez viška i neosetno provodi čitaoca kroz nekoliko meseci običnog dosadnjikavog života. Nisam očekivala, utoliko više mi se dopala knjiga.

Nada (Hoffnun‘) – Puneh Ansari

Najveća živa pesnikinja na svetu i pre svega na fejsbuku. Čitajući Puneh Ansari polazimo na halucinogeno putovanje svih očajnih slabića kroz ludilo kapitalizma i meritokratije. Nas nećete uhvatiti, pre ćemo se raspasti depresivni i pijani u nekoj rupi, jer smo zaboravili da izadjemo i živimo, jer nam nije zvonio budilnik, jer nismo platili interntet, jer nismo imali para, jer ne radimo.

Bilo koja knjiga Stephanie Sargnagel

Ne znam gde da počnem. Ta osoba se golim rukama hvata u koštac s trolovima s interneta, desničarima (koji objavljuju njenu adresu preko dnevnih novina), egoističnim kolegama, takozvanim važnim piscima koji vole da šalju dick pics mladim koleginicama.
Žena koja redovno piše o svojim prdežima i koja misli da je Bog.
Osnovala je prvo antinacističko žensko bratstvo Burschenschaft Hysteria. Usput piše humorističke i aktivističke minijature na fejsbuku.

Saga – Fiona Stejpls, Brajan K. Von (Čarobna knjiga)

Strip, američka fantasy serija, pacifistička avantura čija priča zadovoljava podjednako kao ideološki seting. Omiljeni lik mi je ogromna plava mačka koja instiktivno prepoznaje laž.