Da li imate preko 18 godina?

Avantage Učitavanje: Susret sa ljubavnom poezijom

Prošle nedelje održao se još jedan u nizu intimnih događaja koje Société Générale banka organizuje za svoje goste i prijatelje. Ovoga puta, govorilo se o ljubavnoj poeziji najpoznatijeg regionalnog pesnika mlađe generacije, Marka Tomaša, koji je i čitao svoje stihove.

Pitanje Kome se pišu ljubavne pesme? izvesno nema jednostavan ili jednostran odgovor, ali je projekat Avantage Učitavanje ponudio svojim gostima priliku da o ovoj temi razgovaraju sa jednim od najcitiranijih i najizdavanijih mladih književnika regiona. U intimnoj atmosferi Galerije Artget (Kulturni centar Beograda), tik iznad ljudi koji se sastaju i rastaju na Trgu Republike, autorka Marija Ratković i pesnik Marko Tomaš pokušali su da u dijalogu sa prisutnima razotkriju moguće puteve i prostore poezije, društva i ljubavi. 

Nije neobično da banke pripremaju premium ponude svojim klijentima, pružajući im oslonac i podršku da svoj novac ulažu, troše, čuvaju. No, činjenica da banka može biti i nešto više od toga – partner van radnog vremena i saučesnik u pronalaženju zanimljivih delića kulturne scene – postaje jasna kroz domete jednog ovakvog događaja. Société Générale banka iza projekta Avantage učitavanje kao idejni tvorac, inicijator i organizator, a raznorodna dešavanja koja se u okviru njega dešavaju namenjena su odabranim gostima koji vrednosti očekuju i prepoznaju na nešto drugačijim mestima. Avantage ponuda prilagođena je onima koji od banke očekuju sigurnost, ali i otvorenost, spremnost na razgovor, osluškivanje i van pragmatičnih životnih sektora. Na taj način, obuhvaćene su i one pogodnosti koje omogućuju klijentima da otkriju ćoškove grada i umetničkih poduhvata koji možda do sada nisu bili toliko pristupačni. Ovom prilikom, jedan takav ‘ćošak’ stvoren je zbog njih.

U okviru ovog projekta već se govorilo o alternativnim tokovima istorije, kao što se šetalo značajnim iscrtanim sporednim gradskim putanjama, ali je fokus poslednjeg susreta bio isključivo na poeziji, deljenju, vinu. Govoriti o ljubavi, pa i ljubavnoj poeziji, postala je donekle tabu tema: uostalom, kako se usuđujemo da među ljudima koje poznajemo i ne poznajemo petkom uveče potežemo ovakva pitanja, nakon naporne radne nedelje. U tome je, međutim, moguće pronaći upravo neku vrstu kulturne, pa i kulturološke, socijalne provokacije.

Marko Tomaš više je nego adekvatan sagovornik za ovakvu vrstu diskusije, budući da je njegova poezija u regionu postala viralna; pesmu Jebi se Nina čitaju naglas i devojčice i žene, jer u ovakvoj vrsti sirovog deljenja osećanja postoji nešto što spaja publiku različitih generacija, statusa, a zašto da ne – i faza zaljubljenosti, ili pak ljubavi.

U toku razgovora, Tomaš je u jednom trenutku oštro ponudio i mišljenje da je ljubav “osnovna politička pretpostavka”. Razgovor se kretao od ideoloških do veoma intimnih prostora, nudeći raznovrsne platforme za tumačenje stvaralačkog poriva, ali i čitalačke imaginacije. Radoznalost prisutnih ljudi bila je očigledna: od toga da li se u pesmama nalaze istiniti doživljaji, ili tekst prevazilazi mogućnosti svakodnevice, do pitanja o suštini društvenih konvencija, protokola i očekivanja koji obuzimaju teme poput one zbog koje smo se okupili.

No, pesnik ne može precizno odgovoriti na sva pitanja, niti je na njemu tolika odgovornost; možda zbog toga i piše. Tomaš je u jednom trenutku rekao, ili zapovedio:

“Moramo se oduševljavati, to znači da je u nama ostalo malo deteta. Postali smo stranci! Ne izazivamo se više na igru.”

Ljudi su se pogledali. Tada su i počela ozbiljnija pitanja, a moguće je da ona i pokreću neku vrstu igre čiji je ishod neizvestan. Poslednja knjiga Marka Tomaša, pod naslovom Trideset deveti maj (LOM, 2018), nalazila se u rukama dobrog dela slušalaca i ona je donekle bila povod za raspravu. Marija Ratković pitala je pesnika o senzacionalizmu i duhovitosti ovog i drugih naslova, o odnosu pesnika i starijih generacija, o porodici. Činilo se da, iako je razgovor o poeziji, on pripada svima prisutnima, koji ne moraju biti pesnici, pa ni aktivni učesnici u poetskoj čitalačkoj sceni.

Ana Rodić, urednica književnog i tribinskog programa Kulturnog Centra Beograda, uzela je mikrofon u ruke i pozvala pesnika da pročita nešto naglas. Ljudi su pažljivo slušali, premeštajući knjižicu iz jedne u drugu ruku.

Naposletku, nije neobično zapitati se gde to počinje poezija, niti je neobično odgovoriti da ona nastaje upravo iz neke vrste dijaloga. Jedna gospođa je, indikativno, zatražila od pesnika da pročita “Baladu za mrtvu ljubav”, koja dolazi iz neke druge knjige i koja je postala jedan od tih kultnih, viralnih Tomaševih uradaka. Mrtva tišina, pesnik otpija gutljaj vina. Nakon čitanja i aplauza, govori nam kako mu je žena kojoj je pesma namenjena rekla da se nadala da ta pesma za nju – koju je svakako očekivala – neće biti ovoliko tužna.

Poetsko nije samo ono što pripada pesnicima, književnicima, već i ono što nastaje kada se stvori preko potreban prostor za razmenu, kao što je to učinjeno u Galeriji Artget. Nakon što su stolice ostale prazne, održao se koktel na kom je bilo reči o mnogo čemu – od samog Avantage Učitavanja, preko planova za kasnije u toku večeri, do privatnih pitanja koja su prevazišla protokol pristojnosti. Knjige su gosti poneli sa sobom, te nije pogrešno zaključiti da je suočavanje sa potegnutim temama samo započeto ovim susretom. A susreta će tek biti.

Ukoliko vam se i dalje sluša o ljubavi, ovde možete i
čuti Marka Tomaša kako čita Baladu za mrtvu ljubav.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: