Da li imate preko 18 godina?

Avantage učitavanje: šetnja kroz uličnu umetnost

Sa TKV smo pričali o promeni perspektive, spremnosti na to da stvaraš nešto prolazno i otvaranju vrata drugim ljudima - kroz projekte poput ovog, i kroz drugačiji pristup javnom prostoru - da nauče nešto novo u mestu koje misle da poznaju.

0
0

TKV (The Kraljica Vila) autorka je koja je beogradskoj kulturnoj sceni poznata već više od jedne decenije, ali njena pojavnost prevazilazi galerije i muzeje – u kojima najčešće očekujemo uetnike – budući da je jedna od prvih žena koja je u Srbiji počela da ostavlja svoje tragove u vidu murala i stensila po fasadama, ćoškovima, ulicama. Pa ipak, sa njom smo ovom prilikom razgovarali jer se našla u ulozi vodiča, u okviru izuzetno osmišljene ture koju je Société Générale banka sprovela kao deo projekta Avantage Učitavanje. Na prethodnom događaju  kroz ovaj inovativni program kretalo se kroz podzemlje lokalnih istorijsko-ljubavnih narativa, a ovaj put je kroz Savamalu TKV krenula sa pričom o grafitima koji godinama ili od nedavno naseljavaju gradske zidove i zgrade.

Činjenica je da je street art već dugo prepoznat kao izuzetno važno i prodorno polje delovanja, a prošle godine je objavljena i knjiga Women Street Artists: The Complete Guide u kojoj se i TKV našla kao jedno od imena. Tema poroznosti, a i prolaznosti, ne potegne se slučajno kada govorimo o uličnoj umetnosti, budući da stvaraoci očekuju – za razliku od likovnih autora u nekim drugim disciplinama – da je njihov rad privremen, nestalan; da on postoji kao trenutni komentar i doživljaj, te da se umetnost menja i diše zajedno sa gradom. Ova tura upravo je i zamišljena kao neka vrsta dijaloga sa autorkom koja preuzima ulogu kustosa u prostoru u kom i sama stvara, te sa pažljivo odabranom publikom deli svoja iskustva – i kao građanka, koja tu umetnost svakodnevno konzumira, i kao umetnica, koja pronalazi načine da svoje radove upiše na mapu tog istog grada. Upravo zato se krenulo od prostora koji skladište najviše grafita i murala, Savamale, gde se nalaze radovi Remeda, Nevercrew-a, Nikše Hermana, BLU-a, pa do prostora u kojem ima atelje, u Dorćol Platz-u, TKV je govorila o istorijatu, trenutnim okolnostima i specifičnosti bavljenja ovim poslom.

Slobodno vreme za istraživanje gradskih prostora postalo je neka vrsta privilegije, što Avantage Učitavanje osluškuje, dokazujući da odnos sa bankom može da pruži određenu vrstu bliskosti i poverenja, a ne samo promišljene finansijske pogodnosti. Personalizovana usluga je izraz koji se često koristi da opiše različite ponude, ali u slučaju u kom podrazumeva eksterijer, kulturu i spoj ozbiljnih, zanimljivih ljudi, on ipak dobija novo značenje.

Šta za tebe predstavlja ulična umetnost? Zašto si odlučila da joj se posvetiš, pre gotovo 15 godina? 

Kada sam 2004. Godine počela se bavim street artom nisam mogla da pretpostavim da će to biti nešto čemu ću posvetiti svoj život. Za mene to više nije samo crtanje po ulici, već način na koji razmišljam i učim nove stvari. Kreativni način da se izrazim prerastao je u posao i način života. Biti samostalna umetnica zahteva mnogo posvećenosti i rada, ali vraća mnogo energije i dozvoljava da ceo život učiš nešto novo kroz to što radiš.

Komunikativnost murala i grafita pruža im neko interesantno, privilegovano mesto u savremenom gradskom prostoru. Šta misliš da je njihova najveća moć? 

Umetnost u javnom prostoru nas podseća da taj prostor pripada svim građanima, kao i da on ne mora biti okupiran samo reklamama. Ulična umetnost urbanu sredinu čini humanijom i boljom uproks tome što je na nekom mestima uradjena ilegalno. Živimo u takvom društvu da kostantno moramo da preispitujemo vrednosti koje ono nameće, a za mene to i jeste svrha svake umetnosti – da preispita autoritet i pokuša da promisli stvari na nov način.

Vodila si zanimljivu turu Beogradom – koliko uopšte postoji ulične umetnosti u prestonici, a na koju ne obraćamo pažnju? Kako to promeniti? 

To zavisi od onoga ko posmatra. Ulična umetnost je odavno postala mainstream i ima jako puno ljudi koji prate street art scene, fotografišu i dokumentuju. Na internetu možete naći hiljade fotografija ako ukucate samo nekoliko hashtagova. Ako apsolutno ne znate ništa o tome, samo izađite na ulicu i pokušajte da je gledate drugim očima. Istražujte urbani prostor i vaša percepcija će se promeniti.

Verujem da je ovaj projekat jedan od načina da se skrene pažnja na umetnost, umesto užurbanog odlaska sa jednog mesta na drugo. Kako si koncipirala šetnju, na čemu je bio fokus? 

Imali smo ograničeno vreme za šetnju pa sam se fokusirala na deo grada gde smo u kratkom roku mogli da vidimo više murala i više različitih autorki i autora. Nerado vodim ljude u stree art oblaske zato što mislim da oni to sami treba da otkriju ukoliko ih to interesuje. Pa ipak, nekad je stvarno lepo da vam neko pokaže uličnu umetnost uz kustosko vođenje. Ima dosta ljudi koji to rade, a moju omiljenu turu vodi tandem STAW – Ljiljana Radošević i Srđan Tunić.

Šta ti je donelo učešće u Avantage Učitavanju

Drago mi je ako sam nekome otkrila nešto što do tad nije znao. Mene lično najviše raduje kad otkrijem nešto novo (smeh).

U kojim si sve drugim gradovima menjala eksterijere? Koliki je izazov uticati na paletu boja i prostor nekog grada koji ne poznaješ toliko dobro? 

Crtala sam u dosta različitih sredina. Ako ne poznajete teritoriju na kojoj crtate onda nije loše da je prvo malo istražite ili da idete sa nekim ko već crta tu. Što se boja tiče, to više zavisi od trenutnog stanja u kome se nalazite ili kreativne faze. Svaki novi grad ima svoj izazov. Ukoliko crtate legalno, onda je lepo da se prilagodite toj novoj sredini i na neki način pokažete poštovanje.

Kako se osećaš prema činjenici da tvoj rad može lako biti prekrečen? Da li je možda specifična vrednost ulične umetnosti što je promenjiva, taktilna? 

To je nešto što morate da prihvatite ako želite da se bavite stree artom: vaš rad je prolazan i nestaće u svakom slučaju. To stavlja sam proces stvaranja u prvi plan. U društvu koje je opsednuto posedovanjem materijalnih stvari, stvarati nešto što ne pripada svakome i nikome daje umetniku ili umetnici odredjenu dozu slobode.

Koje su teme kojima se neprestano vraćaš i za koje smatraš – svih ovih godina – da im je mesto u javnom prostoru? Žene su, moram da primetim, jedna od njih. 

Kad sam počela da crtam imala sam 16 godina, a teme kojima se bavim su se menjale sa procesom odrastanja. Žene su uvek bile bitan deo mog stvaranja, zato što sam uvek počinjala od sebe. Moje polje rada je intimno i volim da u svojim radovima ostavim mesta da ih oni koji ih posmatraju čitaju na svoj način.

Šta misliš o umetničkoj-uličnoj sceni u Beogradu i Srbiji – šta je izdvaja, a šta joj možda nedostaje?

Street art scena u Beogradu i u celom regionu će tek da postane zanimljiva široj publici zato što kod nas još uvek postoji odredjena doza slobode. Nedostaje joj više posvećenih ljudi, ali mislim da to diktira ekonomska situacija. Postoji dosta umetnika i umetnica na ovim prostorima koji su sjajni i inovativni, samo nisu toliko vidljivi. Živeti od umetnosti je poseban luksuz i zato je potrebno da budete i umetnik i PR i preduzetnik.

Koji je odnos te scene i institucionalne, “formalne” kulturne scene kod nas?

Street art je već deo umetniče scene, samo je označena kao marginalna. Ona je u biti  jedna od najsvežijih delova umeničke scene.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: