U potrazi za srpskim džin-tonikom

Rakija klekovača je srpska verzija džina. Hoće li se naći u koktelima, sa ledom ili sodom, zavisi od novih generacija srpskih barmena.

Autor: Ilija Malović

Kao što svaki čitalac potajno želi da bude pisac, tako i svaki konzument rakije želi da bude destiler, a ovaj opet alhemičar, a potonji čarobnjak i sve tako. Ponekad, da bismo opisali stvarnu impresiju koju neko piće ostavlja na onoga koji ga pije, posežemo za pronalaženjem ekvivalenta u muzici, književnosti, umetnosti. Potpuno je legitimno, a i pomaže kada ponestane spremnosti da ignorišemo glas etanolskog mesije. A zar nije upravo to poenta kvaliteta, da ostavi prostor za individualnu impresiju, sanjarenje, razmišljanje?

Pred nam je priča o rakiji klekovači, srpskom odgovoru na džin, jednom od najpopularnijih varijeteta šljivovice. Inače, šljivovica sa aromom kleke spada u specijalne rakije, a dobija se destilacijom fermentisanih plodova grma kleke, četinarske biljke iz roda čempresa (Juniperi communis) i fermentisanih plodova šljive. Takođe, može se dobiti i dodavanjem odgovarajuće količine kleke direktno u rakiju šljivovicu.

Dodavanje kleke pićima stara je praksa na tlu Evrope. U Austriji i Nemačkoj takvo piće se zove vacholder (Wacholder) i štajnheger (Steinhäger), a osnova je žitna rakija ili rafinisani etanol. U Rusiji se votka sa klekom zove mužilovka (Можжевеловая водка), u Češkoj borovička, u Istri peku rakiju od kleke koju zovu brinjevac. Mnoga nacionalna pića imaju u sebi ovaj plod, s tim da je holandski ženever (jenever) daleki predak svim ovim varijantama.

Kao što se može i pretpostaviti, a isti je slučaj i sa svim ostalim dodacima kod alkoholnih pića, kleka se prvo dodavala da pokrije neprijatan miris i ukus pićima koja su spravljana na primitivan način i po nerazvijenoj tehnologiji. Holanđani i Belgijanci su počeli da dodaju ovu biljku u destilate od različitih žitarica, kao i u destilate od sirupa melase da bi dobili liker koji su nazvali ženever. Ovo piće je Vilijam III Oranjski preneo u Englesku tokom Slavne revolucije 1688. godine, kada je postao kralj te zemlje, a Englezi su dodavanjem različitih začinskih biljaka stvorili jedno od najpoznatijih pića na svetu – džin. Poslednjih godina ovo piće postaje neverovatno popularno, ne zbog svog kvaliteta, već zbog izuzetnog miksološkog potencija, jednostavno, idealna je osnova za koktele.

Rakija klekovača je srpska verzija džina, s tim što je klekovača piće sa mnogo više aromatskog potencijala koji leži u mogućnosti da se za njega koristi kvalitetna šljivovica, odležala u hrastovim buradima koja joj daju mekoću, izbalansiranost i boju.

Posle nekoliko godina starenja, srpska klekovača postaje visoko kvalitetno piće u rangu konjaka i single maltova.

Do sada se pila čista, blago rashlađena, u širokim čašama koje vam dopuštaju da uživate u bujnom mirisu koji se kreće od izrazito floralnih tonova ruzmarina, cveta zove i lovora do mirisa smole, velanile i dima.

Ukus, u zavisnosti od starosti šljivovice, pokriva prostor od ukusa koštićavog voća, pre svega oraha i badema, preko osvežavajućih tonova citrusa sve do blagih dodira začina sa Istoka – sumaka, kumina, đumbira. Hoće li klekovača naći drugačiju primenu, u koktelima, sa ledom ili sodom, to zavisi od novih generacija srpskih miksologa i barmena. Kvalitet je tu, treba samo malo hrabrosti.

Kada vam se pije ovakva rakija morate poći do ruralnih delova Zapadne Srbije i provozati se srpskim Gin Lane-om, putem Bajina Bašta-Užice. Tuda raste najbolja kleka, a šljivovica još nije poprimila ukus žele bombona i šećerne vune. Planinci iz tih krajeva vole da svoju rakiju začine sa dvadesetak, kao mastilo modrih, šumskih bobica. Na ovakav način dobija se savršena kombinacija u kojoj ni kleka ni šljivovica nisu izgubile svoj identitet, naprotiv, kvalitet svake ponaosob doprinosi celini.

Slično srpskom dvoglasnom pevanju, šljivovica vodi, useca i predvaja, kako bi rekli etnomuzikolozi, a kleka prati, obogaćujući ovu rakijsku heterofoniju.

Kao i kod tradicionalnih planinskih pesama, onaj koji vodi mora da bude vrhunski, da iznese pesmu, da napravi temelj. Tako je i kod klekovače, šljivovica mora da bude odlična, sa karakterom, onda i kleka daje najbolje od svog aromatskog kompleksa.

Ako ste čitanjem razvili poverenje da je ovakva rakija vredna vaše pažnje i vremena, probajte nešto od naših najboljih brendova, klekovaču special BB i rakiju sa klekom Stara Pesma iz Bajine Bašte, kao i klekovaču Simić sa planine Tare.