Kako je automobil u kojem je ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević završio na otpadu
Posle atentata u Marselju, "delaž" u kome se vozio jugoslovenski kralj završio je najpre u Vojnom muzeju u Beogradu, da bi se posle rata našao na ulici, a u Loznici mu se gubi svaki trag.
Kralj Aleksandar I Karađorđević u Beogradu nema ulicu, niti spomenik. Ova nepravda je delimično ispravljena tako što šetalište od Brankovog mosta do hotela „Jugoslavija” zvanično nosi naziv “Obala kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića”.
Most nazvan po kralju ujedinitelju, koji se nalazio na mestu današnjeg Brankovog, srušen je u Aprilskom ratu 1941, ali je ovdašnjoj javnosti nedovoljno poznata činjenica da je automobil u kojem je kralj ubijen u Marselju trajno uništen.
Kralj Aleksandar I se od samog početka stvaranja ujedinjene Jugoslavije susretao sa pokušajima njenog urušavanja. Protivnici zajedničke države bili su veoma jaki, a posebno posle uvođenja tzv. “Šestojanuarske diktature”. Njihov cilj je bio jasan – ubistvo kralja. I u tome su uspeli 9. oktobra 1934. godine.
Atentat na kralja u Marselju
Jugoslovenski kralj je ubijen prilikom državne posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke. Otputovao je u Marselj brodom, odakle je trebalo da produži za Pariz.
Protokolom je određeno da kralja dočeka francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu koji donosi odluku da se umesto zatvorenog, kralj vozi u otvorenom automobilu: “Zatvorena kola? A ne gospodine prefekte. Vi ne smete da krijete kralja, to je prijatelj Francuske i treba da bude viđen”, poručio je Bartu u razgovoru sa prefektom ove francuske oblasti.
To je domaćinima napravilo dosta problema. Izbor je na kraju pao na “delaž”, limuzinu landole, koji je malo pre toga popravljen posle sudara u kojem je jedan od putnika poginuo. Naredba je bila da se automobil marseljskim ulicama kreće u prvoj brzini, ne brže od desetak kilometara na sat. Bio je i veoma bučan. Možda i najbolji opis ovog automobila, kada ga je video, dao je marseljski policajac Pol Foasak, koji je određen za vozača: “Ova kola više liče na mrtvačka, nego na automobil”.
Posle dočeka na keju Belgijanaca, kolona je krenula ka aveni Kanebje. Već kod četvrtog stuba rasvete, svega osamdesetak metara od luke, iz mase koja je došla da pozdravi jugoslovenskog kralja, izlazi pripadnik VMRO Veličko Georgijev Kerin, prilazi vozilu koje se kreće brzinom ne većom od sedam, osam kilometara na čas, penje se na njega i ispaljuje hice u kralja, ministra Bartua i generala Alfonsa Žorža. Kralj Aleksandar I i Bartu su ubrzo preminuli. Ubrzo umire i atentantor, ranjen ubodima sablje konjanika iz pratnje.
Po završetku suđenja ostatku marseljske grupe atentatora, francuska vlada je „delaž“ registraskih oznaka 6068-CA6 poklonila Vojnom muzeju u Beogradu, koji se nalazio na mestu današnjeg zavoda za zaštitu spomenika. Krajem 1936. godine parobrodom „Vis“ automobil stiže u splitsku luku, a potom vozom u Beograd. I tada je smešten u muzejsku zgradu na Kalemegdanu. Bio je izložen u posebno uređenoj spomen-sobi u kojoj su nalazili predmeti koji su pripadali ubijenom kralju.
Na sedištima ovog automobila jasno su se videli tragovi krvi kao sećanje i opomena na 9. oktobar 1934. godine.
Kako je automobil završio na ulici
U novoj, socijalističkoj Jugoslaviji, vlasti donose odluku o zabrani povratka dinastije Karađorđević u zemlju i zapleni njihove imovine. Iz postavke Vojnog muzeja uklonjeni su svi predmeti koji su pripadali kralju, uključujući i automobil.
Miroslav Milutinović se u svojoj knjizi „Automobili i dinastija Karađorđevića“ poziva na svedočenje Jovana Kovača iz 1992. godine, koji je vojni rok služio u Domu Jugoslovenske armije od 1945. do 1947. U garaži se nalazio „delaž“, koji je na osnovu odobrenja načelnika doma, prepravljen u kamiončić za prevoz hrane. „Pošto je u pitanju bio kabriolet, prednju vozačku kabinu smo ostavili, a zadnju isekli i umesto nje montirali drveni sanduk za prevoz hrane“, naveo je Kovač. Ovaj improvizani kamiončić je služio za snabdevanje menze Doma vojske. Za automobil je bilo teško naći rezervne delove, te je on posle rabljenja završio u Loznici.
Povodom šest decenija od atentata u Marselju, u Politici je objavljeno svedočenje aktivista Auto-moto društva „Gučevo“ iz Loznice, koje datira iz pedesetih godina, a koji tvrde da je „delaž“ 1951. godine dopremljen u vojno preduzeće „Drina“ u ovom gradu. To, kao neposredni akter, potvrđuje i pukovnik JNA u penziji Joža Štrukelj. Automobil se u „Drini“ nalazio do 1954. godine, a potom ga je preuzelo društvo „Gučevo“ gde je ovo vozilo služilo za obuku vozača. Leta 1962. godine delaž je završio na otpadu, i od tada mu se gubi svaki trag.
Slični članci:
- Da li smo povezaniji, a usamljeniji nego ikad?
Da li smo povezaniji, a usamljeniji nego ikad?
EXIT i UNICEF nastavili kampanju posvećenu mentalnom zdravlju mladih, pridružili se evropski festivali.
- Velika šampionka – Sindi Ngamba je izbeglica koja je osvojila olimpijsku medalju
Velika šampionka – Sindi Ngamba je izbeglica koja je osvojila olimpijsku medalju
Devojka rođena u Kamerunu je hrabra borkinja i u ringu i van njega i nagrada za njen trud, posvećenost i borbu došla je na Olimpijskim igrama!
- SZO: Nivo nezaštićenog tinejdžerskog seksa “zabrinjavajuće visok”
SZO: Nivo nezaštićenog tinejdžerskog seksa “zabrinjavajuće visok”
Ovakvo ponašanje dovodi mlade ljude u veći rizik od polno prenosivih infekcija, neplaniranih trudnoća i nebezbenih abortusa.
- Great Heart Art 2024: Najveća humanitarna tattoo konvencija u Srbiji
Great Heart Art 2024: Najveća humanitarna tattoo konvencija u Srbiji
Sredstva prikupljena tokom događaja biće donirana deci.
- Rakije od mešanog voća – mešaj, ne mućkaj
Rakije od mešanog voća – mešaj, ne mućkaj
Kod ovakvih rakija jako bitna iskrenost i transparentnost, bez ustezana treba navesti koje je sve voće ušlo u kupažu rakije.
Lajkuj: