Da li imate preko 18 godina?

Odlazak Idola

Vlada Divljan

0
0

Otišao je omiljeni Idol. Groznog, kišovitog petomartovskog dana stigla je vest da je u Beču umro Vlada Divljan. Posle duge i teške bolesti. Ostaće upamćen kao jedan od najcenjenijih muzičara i autora na prostoru bivše Jugoslavije i nekadašnji frontmen kultnih Idola.

idoli1

Foto: Goranka Matić

Moje prvo sećanje na Vladu Divljana je pesma “Patuljci” (koju sam oduvek zvao “Ona radi u rudniku”). Početkom srednje škole otkrio sam “Paket aranžman” i “Odbranu i poslednje dane”. Vrlo dobro se sećam albuma “Odbrana i zaštita”, objavljenog devedestih za B92.

Idoli

Divljan je muzikom počeo da se bavi još u osnovnoj školi. Svirao je gitaru i od tada datira njegova saradnja sa drugom i komšijom, basistom Zdenkom Kolarom. Drug u gimnaziji postao mu je Srđan Šaper. U drugoj polovini sedamdesetih godina, Divljan je bio član džez-rok grupa Merlin i Zvuk ulice. Krajem 1979. godine sa Šaperom i njegovim prijateljem Nebojšom Krstićem osniva bend Dečaci, koji ubrzo menja ime u Idoli. U bendu su bili Kolar i budnjar Boža Jovanović. Uz Divljana, Šaper i Krstić su bili zaduženi za komponovanje i vokale. Šaper je svirao sintizajzer, Krstić udaraljke.

1980/81

Prva pesma koju je Divljan napisao u Idolima bila je “Retko te viđam sa devojkama” i odmah je izazvala kontroverze. Ta i pesma “Pomoć, pomoć” našle su se na singlici objavljenoj 1980. godine u saradnji sa časopisom Vidici. Potom su u Zagrebu snimili novi singlicu, na kojoj je pesmu “Pomoć, pomoć” zamenila “Maljčiki”, a producent je bio Goran Bregović. Iste godine osvajaju nagradu publike na Omladinskom festivalu u Subotici sa pesmom “Zašto su danas devojke ljute”.

Zagrebački Jugoton je 1981. godine objavio ploču “Paket aranžman”, na kojoj su se našle pesme Idola, Šarlo Akrobate i Električnog orgazma.

Bio je to početak novog talasa u jugoslovenskoj muzici, otvorene su mnoge teme koje su do tada bile škakljive. Prvi samostalni koncert Idoli su održali 25. juna 1981. godine. Rok kritičar Petar Janjatović navodi da su se karte za koncert kod tapkaroša prodavale po četvorostruko višoj ceni. Iste godine objavljuju mini album “VIS Idoli” i sa zagrebačkim Filmom sviraju po jadranskoj obali.

Odbrana i poslednji dani

Idoli 1982. godine objavljuju antologijski album “Odbrana i poslednji dani”, nazvan po delu Borislava Pekića. Ova ploča je otvorila mnoga ideološko-politička pitanja. Na omotu je detalj sa ikone Svetog Nikole (fotografija Goranke Matić), tekst je ispisan ćirilicom nalik onoj iz Miroslavljevog jevanđelja. Janjatović naglašava da su se Idoli prvi put predstavili kao kompleksni autori “nudeći antropološki pristup pravoslavlju, zahvatajući u enigmu Tito, baveći se u to vreme prvi put načetim temama”. Prvobitna ideja je bila da na omotu bude freska Beli anđeo, ali to nije odobrila tzv. interna komisija Jugotona.

Promotivni koncert u beogradskom Domu omladine održan je juna te godine, pre početka sa razglasa su se čuli pravoslavni horovi, a dramaturg Biljana Maksić je okadila binu.

U intervju za zagrebačko izdanje magazina RollingStone, objavljenom 17. februara, Divljan kaže da su Idoli ovom pločom branili pravo na različitost, pravo na otklon od socijalističkog kolektivizma, pravo na rušenje tabua i pravo na postavljanje pitanja. “Na primer, cela ta priča sa pravoslavljem i religijom uopšte za mene je na neki način, osim provokacije, bila upravo to – pitanje upućeno i sebi i društvu: A šta ćemo s ovim? Iako nisam religiozan, osećao sam da guranje pod tepih nikako ne može izaći na dobro”, rekao je Divljan. Časopis Džuboks proglasio je “Odbranu i poslednje dane” najboljim jugoslovenskim albumom 20. veka.

Čokolada i raspad

Usledio je pomalo neočekivan album “Čokolada” (1983). Okrenuli su se čistom pop zvuku i pesmom “Čokolada” postigli komercijalno najveći uspeh. Album je snimljen u Londonu i dostigao je visok tiraž. Posle koncerta u Ljubljani marta 1984. godine kulminiralo je nezadovoljstvo unutar grupe i Idoli su prestali da postoje.

U suštini svega, kako je isticao Divljan, bilo je prijateljstvo i Idoli su prestali da postoje kada se prijateljstvo ugasilo. “Ta naša, u početku tako inspirativna, međusobna različitost i činjenica da su neki od nas muzičari, a neki nisu, počela je da nas guši i sve više su na površinu izlazili različiti motivi i pogledi na svet koje smo u međuvremenu oformili”, rekao je u Divljan u jednom intervjuu. Naglašavao je da je više srećan nego nostalgičan kada se priseća vremena u kojem su Idoli, sa još nekoliko grupa, pokrenuli Novi talas u jugoslovenskoj muzici. “Drago mi je što sam bio deo svega toga, što sam bio u pravo vreme na pravom mestu, tako bar svi kažu. To je sve verovatno imalo veze i sa nekim krupnijim društvenim događanjima, raspadom jednog sistema koji se tada lagano počeo urušavati, što je za rezultat imalo popuštanje cenzure i, što je naročito važno, autocenzure kod mnogih”, izjavio je Divljan.

Samostalna karijera

Sa samostalnom karijerom Divljan kreće 1985. godine. Iako je zvanično poslednji album pod imenom Idoli “Šest dana juna” za film Dinka Tucakovića, zapravp je reč o Divljanovom projektu. Izdvojile su se “Ona to zna” i “Ljubavi”. Divljan je komponovao i narodnjak “Ja je zovem meni da se vrati” koji je pevao Jahija Gračanlić. Prvi potpisani solo projekat bio je album “Tajni život A. P. Šandorova”, snimljen sa pijanistom Aleksandrom Šandorovim. Za TV seriju “Čovek u beloj jakni” obradio je pesme Bitlsa. Radio je muziku za omnibus “Kako je propao rokenrol”. Sa Srđanom Gojkovićem Giletom, frontmenom Električnog orgazma, 1989. učestvovao je u predstavi “Rokenrol za decu”, u pozorištu Boško Buha. Rezultat su dve ploče obrade dečijih pesama “Rokenrol za decu” i “Rokenrol bukvar”. Naredne godine Vlada i Gile snimaju “Lutka koja kaže ne”, a potom muziku za film “Crni bombarder” Darka Bajića.

Australija, povratak

U avgustu 1991. Divljan se preselio se u Australiju, gde je nastavio da se bavi muzikom. Otišao je na mesec dana, ostao četiri godine. Komponovao je muziku za kratke, dokumentarne i televizijske filmove. Radio je i kao prodavac alkohola u jednoj radnji. Tokom zime 1995/96. boravio je u Srbiji i oformio Old Stars bend (Koler, Gile, Saša Šandorov, Marko Milivojević i Boris Bunjac). Snimci sa koncerata u novosadskom Studiju M iz januara 1996. godine objavljeni su na disku “Odbrana i zaštita” u izdanju B92. Vraća se u Australiju gde je na Filmskoj akademiji 15 meseci specijalizovao zvuk na filmu. Maja 1997. godine vraća se u Beograd, gde je upoznao buduću suprugu. Radio je muziku za film “Tri palme za dve bitange i ribicu” Raše Andrića i snimio album “Sve laži sveta” sa Old stars bendom.

Beč, odlazak

Kada je počelo bombardovanje 1999. godine, Divljan se sa porodicom preselio u Beč. Komponuje za film i muziku. Album instrumentala “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale“ za B92 Records objavio je 2003. Tri godine kasnije osnovao je novi bend Nevladina organizacija sa kojim je svirao na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Komponovao je muziku za filmove “Sedam i po” i “Čekaj me ja sigurno neću doći” Miroslava Momčilovića. Divljan se 2011. u Puli sreo sa Maksom Juričićem i počeo da svira sa njegovim bendom Ljetno kino. Snimili su EP “Četiri godišnja doba” 2012. godine. Kada je Juričić objavio da je teško bolestan krajem januara, Divljan je negirajući to najavio izlazak novog singla “Neposlušna građanka”, koji je snimio sa grupom beogradskih muzičara, kao i album snimljen uživo sa zagrebačkim bendom Ljetno kino. Preminuo je 4. marta u Beču.

Počivaj u miru.

*naslovna fotografija: Goranka Matić

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: