Uspon Netflixa

Uspon Netfliksa je priča o snalaženju u kriznoj situaciji zarad daljeg prikupljanja korisnika, novca i moći. DVD se pojavio i uništio VHS, na žaljenje samo fetišista ove skupe, nekvalitetne i nepraktične tehnologije. Prelazak na DVD je imao neželjenu posledicu dodatne ekspanzije piraterije. Iako su bili jako praktični, i kao jednu od glavnih prednosti imali održavanje kvaliteta zapisa bez obzira na broj reprodukovanja, DVD je umesto da uništi pirateriju, njoj samo dodatno doprineo.

Netliks je sa druge strane, DVD eru lepo iskoristio. Isporučivanjem na kućnu adresu, po relativno niskoj ceni, Netfliks je na ovoj tehnologiji i postao „važan igrač“ u industriji kućne zabave, ali je bilo jasno da, dugoročno, bilo koji fizički nosač zvuka i slike ne može da bude temelj biznis plana. Amerika, njena javnost, uveliko je postala digitalna. Odavde pa na dalje, razvoj tehnologije i način na koji korisnici upražnjavaju „kućnu zabavu“ se pretvorio u „trku“ između piraterije i Netfliksa – ko će više od te dve strane biti jači i koji je model za dalje, tj. da li je uopšte moguće stvoriti alternativan mehanizam pirateriji.

Filmska industrija će uvek morati da se nosi sa problemom piraterije. Njeni proizvodi, iako poželjni, uvek će ostati preskupi, bilo da se radi o bioskopima ili kućnoj zabavi. Ono što oni prave, koliko god bilo poželjno, nikada neće biti vredno novca koji traže od potrošača. Naravno, njihov relativan finansijski uspeh je zagarantovan, makar u dogledno vreme, ali piraterija će uvek biti prisutna. Zašto davati novac za nešto, kada isto to možete imati besplatno?

Sa druge strane, infrastruktura televizije je drugačija. Najveće televizije, proizvođači najboljih programa su ili besplatni, ili kao u slučaju HBO i kablovskih televizija imaju prihvatljivu cenu. Stvaranje „TiVo“-a i uopšte „DVR“ je u stvari učinio televiziju popularnijom – i dalje je u pitanju isti proizvod, ali je ukinuta potreba da sedite ispred televizora u tačno određenom trenutku (ovo se ne sviđa oglašivačima, ali njih niko osim menadžmenta televizija i ne voli, tako da je za korisnika premotavanje reklama bilo samo dodatni plus).

Netfliks je na vreme video problem sa DVD-em i prešao na „strimovanje“, gde je samo dodatno učvrstio svoju poziciju posrednika između proizvođača i korisnika. Korisnik plati određenu, jednocifrenu mesečnu pretplatu, a proizvođač prodavanjem sadržaja Netfliksu garantuje sebi određene prihode, što je veoma bitno u dobu kada se epizode serije par sati posle premijere na TV, a filmovi par nedelja nakon bioskopske premijere, pojave na torrent sajtu.

Međutim, Netfliks je nešto primetio. Kada imate podatke o tome šta korisnici gledaju preko vašeg servisa, pre ili kasnije ćete ugledati priliku za uvećanje svoje moći i svojih profita – tako kapitalizam, a i politika funkcionišu.

Ljudi vole da gledaju svoje serije. I to mnogo. Pogotovu kada „otkriju“ novu seriju koja se već u potpunosti emitovala na televiziji. Fenomen „bindža“ – gledanja nekoliko epizoda, ili cele sezone, ili više sezona, zaredom, nastao je u Americi u drugoj polovini prethodne decenije. I Netfliks, ne samo da je znao za postojanje ovog fenomena, nego je imao i detaljan uvid u to koje vrste serija ljudi najviše vole da gledaju na ovaj način.

Bez dosluha, i bez namere, piraterija i Netfliks su praktično „podelili“ teritoriju. Ljudi će koristiti pirate da bi gledali filmova bez plaćanja, ali Netfliks će preuzeti serije: savršen kvalitet slike i zvuka (koji pirati ne mogu da postignu), celokupne sezone i serije instant dostupne (umesto pretraživanja, proveravanja i hvatanja povremenog virusa od torrenta) po izuzetno pristupačnoj ceni (koja u potpunosti ukida slabu, ali opet prisutnu opasnost da ćete dobiti preteći mejl ili smanjenu internet brzinu ako vas „uhvate“ u piratizovanju). Naravno, i serije se piratizuju, ali takođe, i Netfliks nudi širok izbor filmova.

Međutim, postoji jedna ključna razlika između pirata i Netfliksa: pirati su u polu-ilegalnoj teritoriji i oni svakodnevno moraju da se bora za svoj opstanak (čak i kada su politička partija). Sa druge strane, Netfliks je veliki i uspešan biznis koji mora stalno da se razvija da se ne bi našao u oprasnosti od pirata, koji su, kada ne sele servere u Mongoliju ili proveravaju koje zemlje nemaju ekstradicione sporazume sa onom u kojoj se trenutno protiv njih vodi postupak, i više nego spremni da krajcuju ili čak ozbiljno ugroze njegov biznis plan.

Sledeći logičan korak u životu distributerske kuće je da postane proizvođač sadržaja, što jeste jako skupo, ali Netfliks se gušio u novcu, a ako se nešto naučilo iz celokupne istorije video klubova i njihovog tužnog kraja, kao i uspona piraterije, onda je to da i korisnici teže da zaobiđu posrednika.

„Bindžovanje“ podrazumeva razvoj karaktera. Serije kao što su policijski procedurali su veoma gledane, ali ne u „bindžu“ jer je njihova osnovna karakteristika to da se u njima nikada ništa bitno ne menja. Policajci su glavni likovi, oni istražuju zločin i na kraju uhvate krivca. I tako iznova i iznova. To je uglavnom monotono gledati u bindžu. Ono što je sa druge strane zanimljivo, jesu serije koje su imale ekspanziju na kablovskoj televiziji, pre svega na HBO, od „Porodice Soprano“ nadalje. Te serije, bez obzira na veliki broj međusobnih razlika po pitanju tema, likova i svog trajanja, imaju zajedničke karakteristike da su glavni junaci uglavnom anti-heroji, da su njihove težnje i njihova strahovanja egzistencijalističke prirode, i da se sve te serije, od The Sopranos, preko Wire, Mad Men, Deadwood, pa i Braking Bad, bave suštinskim pitanjima budućnosti i prošlosti Amerike, „stanja“ u kome se nalazi, zla koji stoje sakriveni iza svakodnevice, laži javnog života, jalovosti i korupcije institucija.

Netfliks je do sada napravio tri serije i sve tri su ostvarile neverovatan uspeh. Prva i najznačajnija (o kojoj će uskoro biti pisano detaljnije) je bila „House of Cards“, američka verzija britanske mini-serije o borbi za moć i vlast, o ambiciji i korupciji u srcu države, o glavnom junaku koji je podjednako vredan prekora i poštovanja. “House of Cards” je bio, i jeste najambiciozniji projekat Netfliksa, projekat koji je Netfliksu dao ime i autoritet, i iznad svega, projekat koji korisnicima dao dodatan, jako značajan, razlog zašto treba da nastave da se pretplaćuju na ovaj servis. Treća sezona je naručena, i već je u produkciji.

Serija je doživela toliki uspeh da je Kevin Spejsi prvi glumac nominovan za „Emija“ koji je glumio u seriji, a da se ona nije ni pojavila na televiziji.

Nakon „House of Cards“, Netfliks je uložio u novu sezonu „Arrested Development“, serije sa kultnim statusom koja je prerano doživela svoju smrt na televiziji, da bi svoj rani period kao proizvođača sadržaja Netfliks krunisao sa veoma hrabrim i originalnim projektom „Orange Is The New Black“, koji je uspeo da ostvori podjednako veliki kritički uspeh kao i „House of Cards“ a da stvori kult fanova koji je nezapamćen od prve sezone „The Wire“ pa na ovamo.

Naravno, sve ove serije su naširoko dostupne u svim mogućim oblicima piraterije, ali sa druge strane, Netflix je dobio novih 4 miliona pretplatnika u prva tri meseca 2014. (nakon čega je premijerno puštena druga sezone House of Cards). “Trka” između Netfliksa i pirate će i dalje trajati, i jedni i drugi će dobiti dodatnu konkurenciju u vidu drugih “striming” servisa (a pirati će imati sve više i više pravnih problama) ali na kraju, tržište je dovoljno veliko za oboje, a šteta za tradicionalne holivudske producente će se nastaviti.