Da li imate preko 18 godina?

Muzika za lepši početak maja

Od Edmontona, preko Redinga i Perta, do Sijetla i Sinsinatija, stigao je novi kontigent vrlo dobrih i odličnih muzičkih izdanja, koji nam - bez obzira na promenljive vremenske prilike - poručuju da je proleće u punom jeku.

2
0

U narednim redovima možete čitati o verovatno najboljem albumu u dosadašnjoj karijeri za Maca DeMarca, zatim povratničkom albumu benda Slowdive, art-pop izdanju momka koji se predstavlja kao Perfume Genius, te o novim pločama za Pond i The Afghan Whigs.

Slowdive, Ph. Ingrid Pop

Slowdive, Ph. Ingrid Pop

Mac DeMarco / This Old Dog (Captured Tracks)

Ljubimac indie publike, Mac DeMarco, objavio je svoje novo dugosvirajuće izdanje “This Old Dog”, tri godine nakon fantastičnog albuma “Salad Days”. Prethodnom pločom dvadesetsedmogodišnji Kanađanin ostavio je veoma pozitivan utisak na slušaoce, pruživši im uvid u svoj raskošan talenat kako u vezi sa tekstovima pesama, tako i sa muziciranjem na svojoj akustari. Sada već izrazito prepoznatljiva zvučna estetika ovog kantautora prisutna je i na novom albumu, sanjive, lagane melodije sa gitarama u lo-fi maniru,  ali za razliku od “Salad Days”, dodavanje ritam-mašine i sintisajzera , čini ovu studijsku avanturu dinamičnijom, raznovrsnijom i atraktivnijom.  Kada su u pitanju tekstovi, DeMarco nam je predstavio najintimniji i najiskreniji uradak u dosadašnjoj karijeri, potpuno transparentno govoreći o strahovima, u prvom redu od kontakta sa svojim ocem i pomešanim osećanjima koji ga obuzimaju, zatim od sazrevanja i promena u daljem životnom toku.

Odnos sa ocem, bolje reći, nepostojaće istog je tema koja se provlači kroz nekoliko pesama. U početnoj, sugestivnog naziva “My Old Man” izražava negodovanje i strah od toga da postane kao čovek koji je napustio njegovu majku i njega, dok jejoš bio sasvim malo dete. Numera “Moonlight on the River” je dirljiva ispovest o sopstvenoj konfuziji, jer, potpuno navikavši na život bez njega, nije siguran kako da se postavi prema tom osvedočenom alkoholičaru, koji je, nakon što mu je ustanovljena dijagnoza neizlečive bolesti, rešio da potraži svog sina.  Poslednja “Watching Him Fade Away” je sumorni završetak sage gde kantautor zaključuje “And even though we barely know each other / It still hurts watching him fade away, watching him fade away”.

Pored ove teme, većinu pesama pohode ljubavni problemi, teren pogodan za spore, melanholične orkestracije u kojima se ovaj indie princ najbolje snalazi. Numere “For the First Time” je jedna od najboljih ljubavnih balada koje je DeMarco napisao, naravno reč je o promašenoj vezi i žaljenju za njom, a sličnom temom bavi se i na “One More Love Song”. Malčice svetliji tonovi obojili su pesme “Baby You’re Out” gde se vidi uticaj Los Anđelesa, njegovog novog prebivališta i “A Wolf Who Wears Sheep’s Clothes”, u kojoj beležimo interesantnu upotrebu usne harmonike. Kanadski muzičar je izjavio kako mu je “Dream From Yesterday” omiljena na čitavoj ploči i kako je to njegov pokušaj bosanove, dok je “Still Beating” još jedna spora pesma o raskidu. Nakon svega napisanog, sigurno je da će ploča “This Old Dog” zauzeti visoku poziciju na ličnoj listi najboljih godišnjih izdanja.

Slowdive / Slowdive (Dead Oceans)

Tokom prve polovine devedesetih godina prošlog veka, engleski sastav Slowdive, etablirao se kao jedan od najprominentnijih shoegaze bendova, ostavljajući za sobom tri klasika (ne samo) ovog žanra, koji su potom presudno uticali na nemali broj muzičara i grupa u decenijama koje su usledile. Nakon albuma “Pygmalion” 1995. godine, članovi benda tada donose odluku da okončaju Slowdive priču i odlaze, kako će se ispostaviti, na dvadesetogodišnju pauzu. U međuvremenu, dve glavne pokretačke snage, Neil Halstead i Rachel Goswell, bili su zaokupljeni kako zajedničkim radom u bendu Mojave 3, tako i solo projektima, a kao saradnici potpisani su na još sijaset izdanja različitih izvođača. Kada su se 2014. ponovo okupili kako bi odsvirali seriju povratničkih koncerata, odmah se rodila ideja da nastave sa snimanjem i evo, početkom maja ove godine, najzad objavljuju četvrti studijski album.

Pa, da vidimo, šta nam je to grupa iz Redinga spremila nakon dvadeset dve godine diskografske pauze? Njihov zaštitni znak, eterični shoegaze zvuk, sa hipnotičkim dreampop melodijama i blago psihodeličnim gitarama, koje su, naravno, i ovoga puta u prvom planu, oplemenjene su savremenom produkcijom sa pravom merom elektronike i raskošnim žičanim aranžmanima, te anglo-američkim folk uticajima koje su glavna odrednica kada je Halsteadov samostalni rad u pitanju. Dalje, neizbežne pohvale odlaze na račun znalački odrađenog posla kada je reč o savršenoj uklopljenosti dva vodeća vokala i umirujućoj lepoti njihove izvedbe.  Ploča sadrži osam novih pesama, ne postoje suvišni delovi, a blago zvukova čeka vas na svakom koraku. Neki od najboljih momenata su, svakako, najavni singl “Star Roving”, pesma koja budi nostalgiju ka njihovim prošlim izdanjima, zatim “Don’t Know Why” koja nakon raspojasanog početka, prelazi u nešto mirnije i delikatnije stanje, da bi do kraja prerasla u rušilačku buku. Finale albuma je, takođe, vredno pomena. “Falling Ashes” je predivna klavirska balada, emotivni tobogan u tranjanju od osam minuta tokom kojih vam nijednog trenutka neće biti dosadno, niti ćete poželeti da je prekinete pre njenog završetka. Kada se crta podvuče, “Slowdive” je, bez sumnje, još jedno kvalitetno izdanje engleskog kvinteta, koje će sasvim sigurno zadovoljiti stare fanove benda, koji se kunu u rane The Jesus and Mary Chain, odnosno Cocteau Twins, ali biće izuzetno interesantno i onima koji vole ono što rade DIIV ili Beach Fossils.

Pond / The Weather (Marathon Artists)

Australijski sastav Pond, mlađi brat benda Tame Impala, objavili su sedmo studijsko izdanje. U pitanju je konceptualni album gde se Nick Allbrook i ekipa bave svim onim štetnim, ružnim i  rđavim odlikama društva njihovog rodnog grada Perta, odnosno čitave Australije. Kroz deset muzički različitih pesama provlače se teme poput izolovanosti, zloupotrebe nedozvoljenih supstanci, nasilja, nejednakosti, rasizma, kao i univerzalnih problema kao što su klimatske promene i ugroženosti zbog postojanja nuklearnog oružja. Što se tiče zvuka, nova ploča je najeksperimentalnija dosadašnja avantura, gde bend krupnim koracima napušta karakterističan psihodelični rok iz sedamdesetih, stvarajući nekakav hibrid između prog-roka, popa i elektronskih uticaja.

Na novo Pond putovanje krećemo sa vodećim, malčice apokaliptičnim singlom “30000 Megatons” i razudanom sintisajzerskom kanonadom, da bi se ubrzo nastavilo sa melodičnom synth-pop numerom “Sweep Me Off My Feet” gde otpevan Allbrookovim falsetom. New-wave iz osamdesetih čujemo na “Colder Than Ice”, dok “A/B” počinje uptempo garažnom paljbom, da bi naprasno prerasla u klavirsku baladu. Najistaknutiji momenti na čitavoj ploči su dva dela numere “Edge of the World” koja govori o kontrastima i otuđenosti ljudi. Stihovi poput “I don’t even recognise my own home / We’ve built our own layer of hell” u prvom delu, odnosno “And I feel like I’m stranded / It’s nothing like I planned it” u drugom, predstavljaju sublimaciju autorovih osećanja i razmišljanja i iskazuju njegovo zadovoljstvo trenutnim stanjem u svom gradu i državi.

Perfume Genius / No Shape (Matador Records)

Američki kantautor Mike Hadreas objavio je četvrti studijski album pod imenom Perfume Genius i nakon prvog slušanja, može se zaključiti da muzičar puca od samopouzdanja i da je konačno postao svestan je svog ogromnog potencijala. U prošlosti se bazirao na svedenija klavirsko-vokalna rešenja, dok sada imamo posla sa bogatom orkestracijom i kombinacijom različitih muzičkih uticaja, uključujući soul, chamber pop, new wave, R&B i sve između toga. Krediti kada je produkcija u pitanju idu Blake Millsu, muzičkom znalcu koji stoji iza sjajnog ovogodišnjeg izdanja Laure Marling, na primer. Uvodna “Otherside” startuje karakterističnom klavirskom melodijom  i čini se kao da smo na poznatom terenu, dok negde na polovini ne dođe do iznenadne zvučne eksplozije, blistavo uznemirujuće.

Kontrolisani haos nastavlja se na “Slip Away”, u kojoj se prepliću senzualnost Hadreasovog glasa i svetlucave, frenetične melodije, a koja je jedna od najboljih pesama na čitavoj ploči. Romantična “Just Like Love” je čista elegancija skrojena od njegovog nežnog vokala i sofisticiranih žičanih aranžmana, dok duet sa Natalie Mering (Weyes Blood) “Sides” u nekim momentima podseća na temu “Falling” iz serije Twin Peaks. Hadreas flertuje i sa, do pre izvesnog vremena, nezamislivim žanrovima, poput folka na numeri “Valley” odnosno trip-hopa a la Portishead na “Die 4 You”, vešto ih sjedinjujući u sebi svojstvenu pop priču. Prema skromnom mišljenju potpisnika ovih redova, “No Shape” je prevazišao svog hvaljenog prethodnika, a ono što je mnogo važnije, daje nam nagoveštaj kakve još bravure možemo očekivati od kantautora iz Sijetla u budućnosti.

The Afghan Whigs / In Spades (Sub Pop)

Greg Dulli i kompanija su 2014. objavili povratnički album “Do to the Beast” nakon šesnaest godina pauze i jedan sam od retkih, u mom okruženju, kome se ta ploča svidela od početka do kraja. Ukoliko me sećanje ne vara, završili su u najboljih deset na ličnoj listi godišnjih izdanja. Na sreću, imao sam prilike da ih tog leta dva puta vidim uživo, tako da je to samo zacementiralo celokupan pozitivan utisak. Sada, tri godine nakon uspešnog comebacka pred nama je osmi studijski uradak “In Spades” koji sam sa ushićenjem čekao, jer sam predosećao da skupina iz Sinsinatija neće razočarati. I nisu. Ako je prethodni album predstavljao otklon od sopstvene zaostavštine iz devedesetih, uz poneki mig ka kultnim izdanjima, onda je novi album povratak ka soulu i roku “Black Love” i “Congregation” zvuku, uz  korektnu upotrebu savremenih uticaja, tako da sada govorimo o svežoj i modernoj ploči koja predstavlja kvalitetan dodatak sve obimnijoj diskografiji benda.

De je prvoklasni tekstopisac i da mu ne nedostaje inspiracije kada je reč o ljubavnim temama (i svega ostalog što iz toga proizilazi), Dulli dokazuje i na ovoj ploči, a njegov vokal više nego uspešno se odupire protoku vremena. Mislim, ne znam koji drugi zaključak može da se izvede nakon, recimo, “The Spell” ili završne “Into the Floor”. Štaviše, čini se da njegova strast ne jenjava i da napaljen na sviranje kao poslednje decenije dvadesetog veka. Pored njega, pohvale je zaslužio i basista John Curley, jedini preostali originalni član benda, čiji gruv vozi bez kočnica. Singl “Arabian Nights” je primer gde Curley iskazuje svoju veštinu, dok je “Light as a Feather” tipična Afghan Whigs pesma, sa glasom koji stvara tenziju i pomešanim melodičnim funky rifovima i žestokim gitarama. Jedna od glavnih odlika njihovih pesama jeste da su kao stvorene za vazdušne gitare i glasno pevanje u sobi, a to nije izuzetak ni na ovoj ploči. Jeste, “Demons In Profile”, u tebe gledam.  Pomenuta “The Spell” uvodi inovacije poput elektronskih bitova i žičanih aranžmana, dok strasti malo smiruje “I Got Lost” uz klavir koji dominira.  Zanimljiva je i neobična “Copernicus” sa izraženim hard rok rifovima, a “Oriole” i “Toy Automatic” su uzbudljive i dinamične uspešnice, koje bih voleo da čujem uživo. Najbolja prilika je, za sada, 5. juna u zagrebačkoj Tvornici kulture. Ja ću biti tamo, a vi?

SINGLOVI

Fleet Foxes / Fool’s Errand

Folkeri iz Sijetla narednog meseca objavljuju dugo očekivani treći album “Crack-Up”. Pre izvesnog vremena imali smo prilike da čujemo devetominutni vodeći singl “Third Of May / Ōdaigahara”, a sada nam predstavljaju “Fool’s Errand”.

The National / The System Only Dreams In Total Darkness

The National su rešili da prekinu diskografsku pauzu od četiri godine – koliko je prošlog od fantastičnog albuma “Trouble Will Find Me” – pa su svoje obožavaoce obradovali najavnim singlom budućeg albuma, koji bi trebalo da bude objavljen krajem leta.

Mogwai / Coolverine

Naslednik ploče “Rave Tapes” biće “Every Country’s Sun” koji bi trebalo da bude objavljen 1. septembra. Slušamo vodeći singl moćnog naziva, “Coolverine”.

The Of Pains Being Pure At Heart / Anymore

Njujorški indie pop sastav najavio je novo studijsko izdanje “The Echo of Pleasure” koje bi trebalo da polovinom jula ugleda svetlost dana.

Broken Social Scene / Hug of Thunder

Kandaski bend, Broken Social Scene, predstavio je vodeći singl “Hug of Thunder” sa budućeg istoimenog naziva, prvog nako sedam godina.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: