Verovali ili ne, neko je uspeo da ugura Gerarda Depardieua u TV ekran!

Melanholija je i ovaj put moj TV izbor. Britanski sitkom o majci i tihoj patnji koju jedna žena isteruje iz svog srca sa osmehom nudi najoptimalniji odnos investiranog vremena i životne vedrine.

Going Forward (BBC4)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2 (od izgleda samo 3!)

LIČNA KARTA: Going Forward je spinof medicinskog sitkoma Getting On (koji je donedavno imao i svoju američki verziju na HBO-u), u kome pratimo profesionalne avanture medicinske sestre Kim Wilde (sic!) u fenomenalno(j) autentičnoj izvedbi britanske komičarke Jo Brand.

BEFORE: Umesto profesionalnog života tri medicinske radnice na gerijatrijskom odeljenju, sada pratimo profesionalni i privatni život Wildeove. Ona radi za privatnu kompaniju kao lice koje obilazi stare i nemoćne i pruža im neophodnu pomoć. Njen muž radi kao vozač, njen sin tinedjžer je i “tinejdž otac” male bebe, a njena sestra dodatno komplikuje svima život svojim idejama o tome šta da rade sa njihovom ostarelom majkom.

AFTER: Iako tematski nešto drugačiji, ovaj spinof je i dalje na skoro-dokumentarističkoj stilsko-formalnoj liniji matice iz koje je potekao. Dok smo kod Kim u kući, sve izgleda kao da je neko “samo” uključio kameru u običnoj britanskoj porodici, a kad ode kod svojih pacijenata taj utisak je još jači. Svaka epizoda ima sličnu dramaturgiju, počinje ujutru, završava uveče, i ravnopravno prati Kim i njenog muža na njihovim poslovima, i kod kuće. Humor je u post-Officeovskoj eri u manama likova i posledičnom iščašenju situacija kojih (samo) ovi nisu svesni. Kako “Britanci” to rade najbolje, tako i ovde.

Hunters (SyFy)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2. I to je to.

LIČNA KARTA: Novoj SyFyovoj seriji kumuje Natalie Chaidez, koja ima pozamašan scenarističko-producentski staž na naučno-fantastičnim materijalima (12 Monkeys, The Sarah Connor Chronicles, V, Heroes)

BEFORE: Kada FBI agentu i bivšem operativcu bude oteta žena, on paralelno saznaje i da je istu oteo vanzemaljac-terorista i da vlada ima specijalnu jedinicu koja se bavi ujurivanjem takvih. Kao i da je njegova žena možda vanzemaljac. Sve to, dramaturški (ne)očekivano, uvodi i njega u celu priču i on sam postaje deo te jedinice.

AFTER: Ako ostavimo po strani da glavni glumac, Nathan Phillips, ima harizmu zaraslog panja, kao i da veći deo kasta ne štrči više od toga, Hunters obećava manje-više postavku koju smo gledali i gledamo u svim žanrovskim TV serijama. Plus vanzemaljci. Način pričanja priče, kao i snimanja iste, ne obećava neke naročite ambicije i deluje da se ovde radi o rutinskom miksu X-Files materijala i proceduralnosti sa nešto drugačijim razmeštajem snaga. U prve dve epizode najveći utisak svakako ostavlja koliko je puta emitovana pesma Joan Of Arc, Orchestral Manoeuvres In The Dark, u koju je “upisana” vanzemaljska poruka…

Lady Dynamite (Netflix)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 4 (i odgledaću i ostalih osam)

LIČNA KARTA: Glavna zvezda je uvrnuta (mora da se napomene) stendap komičarka Maria Bamford. Kreatori serije su Mitch Hurwitz (Arrested Development) i Pam Brady (ko-autorka Trey Parkerovih i Matt Stoneovih filmova, kao i Hamlet 2 sa Steveom Cooganom).

BEFORE: Mariji Bamford je pre par godina utvrđen bi-polarni poremećaj zbog čega se na par meseci povukla sa scene radi lečenja. Lady Dynamite kvazi-biografski prati njen povratak na scenu. To uključuje i nalaženje novog doma, novog ljubavnika, novih poslova (otuda i menadžer Bruce (sjajni Fred Alamed)), kao i galerija svih vrsta frikova koji se vrzmaju po entertejnment marginama Eleja.

AFTER: Prvu epizodu sam jedva odgledao i većma prespavao, da budem iskren. Ali u ono malo pribranih trenutaka zadržao mi se osećaj da tu “nešto nije kako bi trebalo da bude”. Ponekad serija koja pomera granice i ona koja je sranje izgledaju isto, razlika je samo u tome da li ćete nastaviti ili odustati od gledanja. Nije bitno da li znate ili ne da Maria ima neki “problem”, ali u njenom ponašanju, u dramaturgiji ove serije oseća se neka čudna dinamika, atipičan sled zapleta i raspleta, poenti (ako ih i ima). Lady Dynamite pretenduje na anti-šarm SNL-ovskih /Hurwitzovskih ostvarenja u kojima naoko glupo odiše mirisom vrlo pametnog humora, koji je retko LOL, ali kao da aktivira proizvodnju pametnih enzima u mozgu. Lady Dynamite nije toliko satira na “mali holivudski život” koliko urnebesno kobeljanje jedne žene u sopstvenoj i tuđim kožama.

Marseille (Netflix)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 3 (i nisam baš siguran da ću i ostalih 5, a već je i druga sezona poručena za 2017)

LIČNA KARTA: Autor i scenarista je francuski pisac Dan Franck, a glavnu ulogu igra, nešto mršaviji nego inače, Gerard Depardieu. Sveangažovani Alexandre Desplat je uradio muziku.

BEFORE: Depardieu igra Roberta Taroa, gradonačelnika Marseja, koji se upravo sprema da funkciju prepusti svom protežeu Lucasu Barresu. Međutim, na ključnom izglasavanju, gde se odlučivalo o sudbini marsejske luke, Barres glasa kontra dogovoru sa Taroom i time otkriva da on već godinama sprema ovaj “brutovski udarac”. Paralelno sa duelom vladara i naslednika, otavaraju se i priče koje se tiču njegove žene, obolele violončelistkinje, ćerke novinarke, preko koje se upoznajemo i sa marsejskim andergraundom čiji mafijaški potencijal, predvidljivo, doseže i do samog vrha grada.

AFTER: Ako ostavimo po strani da Marseille opušteno može da bude nešto slobodnija interpretacija fenomenalne i prerano umrle serije Boss, Farhada Safinije o čikaškom vladaru kome se na svim frontovima bliži suton, Marseille, kao prva francuska (evropska?) Netflixova produkcija iznenađuje svojom, rekao bih, ekstremnom staromodnošću. Nepisani je običaj da pisci (tj ne-scenaristi) obično isporuče neadekavatne, ali zanimljivo zamišljene scenarije. Nažalost, ovde to nije slučaj. Marseille je napisan, a potom režiran kao francuska (ili jugoslovenska) serija osamdesetih ili devedesetih. Iako je smešten u sadašnje vreme, on na sve načine odiše zastarelim dramskim rešenjima, ima prespor tempo, prestatičnu režiju i montažu i uspeva u nemogućem- da lepotana poput Marseja ne prikaže u takvom svetlu. Ako odgledam, biće to samo da bih poverovao da je ovako nešto i dalje moguće 2016.

Mum (BBC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 4 (i sasvim sigurno ću odgledati sve)

LIČNA KARTA: Stefan Golaszewski, autor BBC-ijevog sitkoma Him & Her.

BEFORE: Cathy je pedesetineštogodišnja učiteljica koja je nedavno postala udovica. Sada se na samački život sprema sa sinom Jasonom i njegovom podjednako priglupom i podjednako dragom devojkom Kelly, uz diskretne, ali uporne simpatije svog komšije Michaela (koga btw igra Peter Mullan). A po kući se muva i njen brat koji se upravo smuvao sa suprugom nekog superbogataša.

AFTER: Kako nisam gledao Him & Her i skoro ništa ne znam o Golaszewskom, posle odgledane prve epizode pomislio sam da se radi o prvom uzorku doprinosa nove poljske emigracije u Engleskoj. Jer serija, iako “britanska”, nosi nešto od istočno-evropskog gorko-slatkog ukusa i toplog i duhovitog razumevanja za “male ljude”. Mum u vrlo sporom ritmu (cela epizoda neretko je jedna situacija u životu junakinje) lagano otpakuje Cathyn novi život i ako nešto problematizuje, to je nesrazmer između količine razumevanja koje ona ima za druge ljude, umesto oni za nju. Iako vam sve možda zvuči kao Tango Argentino, samo sa jednim igračem, obradovaću vas da je humor poprilično smeo, dovitljiv i vrlo dobro razbija potencijalni sentimentalizam čitave postavke.

The Ranch (Netflix)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 3 (i posle svake odlučujem suprotno u vezi sa daljim gledanjem)

LIČNA KARTA: Jim Patterson i Don Reo, koji iza sebe imaju na desetine epizoda Two And A Half Men. Sve epizode režira David Trainer koji je radio na That ‘70s Show.

BEFORE: Ovaj put imamo tri (cela) muškarca. I par žena. Ashton Kutcher igra Colta Bennetta, momka koji je pomogao lokalnom fudbalskom klubu da osvoji šampionat, ali u nastavku karijere nije postigao ništa. I sad se vraća na ranč. Gde čekaju vazda nadrkani eks-Marlboro Man, otac Beau i mlađi, isto također ne mnogo uspešni, brat Jameson (koga igra Ashtonov drugar iz That ‘70s Show, Danny Masterson). The Ranch je priča o harmonizovanju tri odrasla muškarca na lokaciji koja je već jednom nogom u grobu.

AFTER: Prva epizoda zrači kurcoboljom kao da ju je Ashton pisao. Izlizane mačo fore na tragu Two And A Half Men. Malo bolje od toga stoji treća epizoda. Ali u drugoj proviruje nešto od oporosti odnosa, od surovosti u koju mogu da zapadnu odnosi oca i sina, nerazrešenosti čija gorčina nikako ne prija sitkom materijalu. Iako Ashton i Danny evidentno suzdržavaju smeh i verovatno entuzijastičnije doprinose u nesnimljenim improvizacijama, The Ranch bi mogao da bude hit ako ozbiljnije zagrebe po naličju (Two And A Half Men) muške idile.